Народно благостање

Страна 410

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

даље је смањивало продају у унутрашњости, али није било довољно да одржи извоз на старој висини, па је и он сада знатно опао, по вредности и по количини.

Депресија је исто тако појачана у Холандији и Швајцарској. Холандска влада је спремила нови програм о уштедама, смањивању чиновничких плата и о проширењу мера за стварање посла. Иначе, у Француској, Холандији и Швајцарској, после спекулативних напада на односне монете, повећања дисконтне стопе и одлива злата (У Француској 12 милијарди), понова је примећен прилив злата. Како ове три земље располажу великим привредним и финансијским резервама, проблем свладавања кризе постаје у њима у све већој мери политичким и економско-психолошким питањем.

Бр. 30

У. Подунавске и балканске земље, — У овој групи земаља прилике су се само незнатно поправиле. Чешки извоз је порастао, нарочито у прекоморске земље. Аустријски извоз растао је до марта, а после опада. Извоз Бугарске, Румуније и Пољске слабо се поправља. У Пољској и Југославији пролетње оживљење индустријске производње било је нешто слабије, а индустријска производња у Чехословачкој, Мађарској и Аустрији била је просечно за 10% већа него у 1934 г. Пољска је успела да пласира инвестициони зајам. У Чехословачкој се спрема конверзија државних зајмова, а издају се и благајнички записи за финансирање наоружања. Већина земаља из ове групе има буџетске дефиците.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Pred novom žetvom pitanje čeћозјоуаског Žžitnog monopola postaje opet aktuelno. Monopol će ući u novu žetvu sa velikim zalihama. Pošto je država preuzela garanciju da će pokriti eventualni gubitak, koji može паstati jeftinijom prodajom preostalih zaliha, utvrđivanje cena za iduću kampanju pretstavlja prvoklasni politički ı privredni problem. Agrarci, koji su najjači u čehoslovačkom parlamentu, protive se sniženju cena žita. Sa druge strane finansijski položaji zemlje ne dozvoljava upotrebu državnih sretstava u уеćoj meri, a stoga su i ministar finansija i novčanična banka za sniženje utvrđenih cena.

Pored poznate činjenice, da nije moguće sprovođenje monopola trgovine žita bez ograničenja proizvodnje, pristalice sniženja cena navode, da su previsoko utvrđene cene u prošloj godini prouzrokovale smanjenje potrošnje. Sama okolnost da i pored slabe žetve u prošloj godini, monopol ima velike zalihe, potvrđuju to mišljenje. U časopisima ,,L” Est europćčen agficole” i „Die Wirtschaft? objavljena su дуа članka, prvi od dr. Prokeša a drugi od inž. Feketea, koji statističkim materiialom dokazuju tačnost argumenta o smanjenju potrošnje. Prema podacima čehoslovačke Poljoprivredne akademije potrošnja je bila u proseku od 1929 do 1933 g. 280 hilj. vagona pšenice i raži. Ako se pretpostavi da popljoprivrednici troše najmanje 145 hilj|. vagona, za potrošnju ostalog dela stanovništva ostaje 135 hilj. vagona. Promet monopola bio je sledeći: 115 hilje. vagona domaće pšenice i raži, 32 hiljade vagona preostalih iz ranijih godina i 10 hilj. vagona uvezenih iz Jugoslavije, što ukupno čini 157 hilj. vagona. Ako bi potrošnja ostala na nivou ranijih godina, Monopol ne bi smeo da ima veću zalihu od 22 hil|. vagona., a stvarno ima, prema podacima inž. Feketea, 34 hilj. vag. pšenice i 13 hilj. vag. raži. Prema tome potrošnja se smanjila za oko 20%.

Ali i pomoću statističkih podataka Međunarodnog poljoprivrednog instituta daje se utvrditi da |e potrošnja žita pala u velikoj meri. Na osnovu ovih podataka grubo rekonstruisani brojevi potrošnje iznose za 1929 o. 323,5 hilj. vag., 1933 g. 283,5 hili. vag. i 1934 g. 224 hili. vag. Izraženo u indeksnim brojevima potrošnja je pala sa 100 u 1929 g. na 88 i 70, dakle za 12 odnosno 30% u poslednjim dvema godinama. Ako se uzme u obzir, da je stanovništvo Čehoslovačke od 1929 g. do 1934 poraslo sa 14,6 mil. na 15. mil. ili za okruglo 2,5%, odgovarajući indeksni brojevi jesu 100 i 64. Prema tome potrošnja je pala za 36%. Inž. Fekete ceni pad potrošnje na 40%. Račun izveden na osnovu statističkih podataka približno se slaže sa njegovom procenom.

Sa druge strane zasejana površina pod pšenicom i raži газје у 10: за 1,46 ти. ћа и ргозеки 1925/29 а, па 1,58 ти.

Čehoslovački žitni monopol ubrzava autarkiju

u 1933 g. i 1,59 mil. u 1934 zg. Proizvodnja bila |e u proseku 1925/29 g. 258,3 hilj. vag., 1933 g. 333,4 hil. i 1934 g., zbog vrlo slabe žetve, 225,7 hil. vagona. Uzevši za bazu potrošnju u 1934 g. može se konstatovati, da čehoslovačka proizvodnja i u slabim godinama pokriva potrošnju, a kod dobre žetve ima i izvesnog viška. Od naročite važnosti je za nas, da zasejana površina pod pešnicom stalno raste (sa 753 hili, ha u 1929 2. na 918 hil. u 1933 g. i 930 hilj. u 1934), dok ona pod raži opada (712,5 hili. ha: 663 hilj. i 660 hilj.).

Jedno od naših važnijih tržišta za pšenicu, dakle, polako gubi svoj značaj. Monopolske cene, kao što smo dokazali, prouzrokovale su znatan pad potrošnje i time su ubrzale proces potpunog autarkiziranja u pogledu snabdevanja pšenicom. Privredna saradnja u okviru Male Antante time је izgubila jednu pozitivnu podlogu.

У привредном програму белгијске радничке странке састављеном од професора универзитета Де Мана, који је члан кабинета у влади г. Ван Зеланда, тражена је етатизација целокупног кредитног апарата. По социјалистичком плану реформа се ипак имала извршити жапиталистичким средствима: посредством нарочитог завода држава је требала да набави већину акција белгијских банка и да на тај начин врши свој утицај.

Белгијска влада је прихватила идеју о корисности државне интервенције у овој привредној грани, која ради са много туђег капитала. У прилог њене одлуке нарочито се наводе тешке прилике пре девалвације, за које се оптужују банке. У владином образложењу вели се да су банке своју улогу у кредитном и привредном животу толико прошириле, да свака озбиљнија криза само једне важније депозитне банке изазива страховите и недогледне последице у целој привреди,

Иако нову уредбу о банкама издаје влада у којој су ваступљени и социјалисти, ипак су из ње сасвим отстрањене_ планскопривредне тежње Де Мановог плана о привредној реформи. Према новом уређењу банкарства, држава се у ствари не меша у право пословање банака, већ се задовољава постављањем општих директива. Заводи се и извесна контрола, али је не врше државни органи, већ нарочити заклети ревизори књига, које бирају саме банке међу лицима за то припуштеним од стране „банкарске комисије“.

Банкарска комисија има седам чланова постављених краљевим указом. Међу њима се налазе и два претставника самих банака. Ова комисија |е врховни контролни орган. Она прописује однос међу мобилним и немобилним пласманима, али се не може ни посредно преко поменутих ревизора ви непосредно мешати у остале банчине диспозиције,

Контрола банака у Белгији