Народно благостање

_ 20. јули 1935,

НИТИ се може упуштати у питање односа банке према њеним муштеријама, осим у случају преваре и тешкоћа плаhaha. Иначе, депозитним банкама није дозвољено држање акција индустријских друштава. Средства резервног фонда морају се уложити у белгијске државне, колонијалне или самоуправне хартије од вредности. 'Одвајају се депозитне банке од друштава за финансирање, као што је било одређено и поводом делимичне реформе у августу 1934 год. Без претходног одобрења комисије банке се не смеју ни фузионирати.

Банкарској комисији додељена је и једна улога, која прелази оквир контроле над банкама и претставља неку врсту контроле над тржиштем капитала. Она надзире, наиме, и издавање акција, и то не само банкарских, већ и свих осталих. Треба јој унапред пријавити сваку емисију акција и облигација са дужим роком од 5 година. Ако комисија сматра да би се дотичном емисијом ометало функционисање тржишта капитала, она препоручује да се обим емисије смањи, или да се ова подели на транше, а може ту трансакцију и да одгоди за три месеца. У извесним случајевима може исто тако издејствовати, да се на берзи обустави нотирање појединих акција.

Најважнију улогу код нове контроле банака имају заклети „ревизори књига“.. Њихов је задатак двострук. С једне стране врше ревизију, као и приватни ревизори, али с друге стране имају и дужност, да подносе банкарској комисији извештаје о евентуалним неправилностима које открију. Не може се још казати, да ли ће код њих доћи до колизије међу дужностима због њихове двоструке одговорности — према банкама и према банкарској комисији.

Питање јавне контроле над банкама решено је само у ограниченом обиму. Банке су дужне да подносе своје месечне и годишње билансе Белгијској банци, а ова мора најмање четири пута годишње да објави сумарни преглед о стању свих белгијских САНА

Нова уредба одликује“ се тиме што садржи мало нееластичних прописа. Тиме се ствара могућност да се правне одредбе лако прилагоде развитку и потребама привреде. Због ове околности тешко је, с друге стране, донети унапред правилан суд о дејству нове контроле на привредни живот земље, јер је јасно да ће оно овисити о схватањима личности којима се та контрола поверава.

= U nedavno objavljenom StatiDruštvo naroda o sve!skoj Stičkom godišnjaku Društva naprivredi u prošioj godini roda nalaze se interesanini podaci o ekonomskim, Нпапзуskim, „demogralskim i socijalnim prilikama u svetu. Objavljene statistike idu najčešće do kraja 1934 godine, ali mnoge tablice obuhvataju i podatke za prvo tromesečje 1935 g. |

Naročito su interesantni podaci o prirodnom. kretanju stanovništva. Zaustavilo se stalno opadanje nataliteta koje je primećeno u toku ranijih godina. Rađania su opadala još u 1933 godini skoro u svim državama. Međutim, u 1934 godini odnosni procenti opadanja ostali su u mnogim zemјата nepromenjeni ili pokazuju čak i izvestan porast. U vezi s ти Evropi je nešto porastao i apsolutni broj rođenja (sa 7,90 па 8,07 miliona), koji je takođe već više godina bio u regresiji u svim evropskim državama, izuzev Rusiju, za koju ne postoje tačni podaci. Nastupio je preokret i u pogledu broja zaključenih brakova. Posle višegodišnjeg stalnog opadanja, konstatovano je da je u mnogim zemljama minimum dostignut već u 1932 g. U 1933 broj zaključenih brakova počeo je ponova da raste skoro u сеlom svetu, a u 1934 u najvećem broju slučajeva taj je porast nastavljen. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 471

Smrtnost je opadala i u 1934 godini, pa je njeno opadanje u mnogim zemljama došlo na takav nivo, da se dalje znatniji pad ne može očekivati. Naročito pada u oči opadanje smrtnosti kod dece. Priraštaj stanovništva u Evropi ipak je još uvek manji nego pre deset godina. Na primer, u 1926 godišnji priraštaj je iznosio oko 3,35 miliona, a u 1934 samo 2,85 miliona. Zbog opadanja nafaliteta | mortaliteta i zbog ratnih gubitaka u mnogim se zemljama promenio i sastav stanovništva po godinama starosti, a u bivšim ганискип zemljama treba dodati i osetni poremećaj u pogledu odnosa muških i ženskih.

_ Statistika o nezaposelnosti i o stepenu uposlenosti pokazuje da su prilike na radnom tržištu bile najgore u 1932 g. Kod većine zemalja došlo je već u toku 1933 do izvesnog malog wlakšanja, a u 1934 i 1935 poboljšanje је još znatnije,*ali prilike u svim zemljama i u svim privrednim granama nisu jednake. Promene koje su nastupile u pogledu podele stanovništva na profesije takođe su znatne, ali je međunarodno upoređivanje otežano zbog menjanja kriterijuma po kojem su odnosni popisi vršeni.

Što se tiče proizvodnje, indeksi pokazuju da je u 1934 g. industrijska proizvodnja u svetu porasla, a svetska proizvodnja industrijskih sirovina takođe je povećana za oko 5%. (Proizvodnja metala porasla je čak za preko 20%). Inače, proizvodnja sirovina je nešto povećana već u 1933, ali se ipak još uvek nalazi za oko 7% ispod prosečne godišnje proizvodnje u razdoblju 1925—1929. Ukupna proizvodnja predmeta za ishranu bila je u toku poslednjih godina uglavnom nepromenjena, a u 1934 ona je nešto smanjena. To važi naročito za proizvodnju žitarica. Međutim, ako se posmatra razvitak na raznim kontinentima, odnosno u raznim grupama zemalja, primetiće se da poljoprivredna proizvodnja raste u industrijskim, a opada u agrarnim zemljama. Vidi se, dakle, da je težnja za autarkijom i u 1934 g. porasla.

Nije čudo što je u vezi s {im u 1934 i dalje opadala zlatna vrednost svetske irgovine. Ona ne pretstavlja više nego trećinu vrednosti od 1929 godine. Ipak je opadanje u 1934 išlo sporijim tempom nego ranije, a svetska irgovina po količini čak ie za 3% veća nego u 1933 godini.

Na privredni razvitak uticali su i događaji na monetarnom polju. Sve zemlje u svetu, sem njih nekoliko, napustile su zlatno važenje ili su ograničile njegovo slobodno funkcionisanje. U mnogim zemljama devizna ograničenja su praćena obrazovanjem raznih privatnih kurseva, koji se Ččesto znatno razlikuju od zvaničnih. Moglo bi se očekivati da će posle napuštanja zlatnog važenja od strane tolikih država i proizvodnja zlata opasti. Podaci Društva naroda pokazuju da se desilo upravo obratno. U 1933 proizvedeno je po. priliči isto tolko kao ı u 1932, ı pored smanjeuja ргоizvodnje u Južnoj Africi, a u 1934 svetska proizvodnja zlata je porasla za oko 6%. ЕНЕН од нас је већ почела жетва, стога ће бити од интереса изнети кратак преглед кретања светске аграрне производње У ав==<< | прошлој и промена у периоду

привредне депресије.

Светска производња предмета исхране се одржава приближно Ha истом нивоу последњих година и већа је за неколико процената од оне из 1925—29 г.; слично је и код аграрних сировина. У периоду депресије производња шпшенице и осталих житарица је у лаганом порасту, који је мањи од оног пре 1929 г. док је пораст код кукуруза био све до прошле године убрзан. Пољопривредне сировине су показале већа колебања и то највише хмељ и дуван, Нај-

Померања у светској аграрној производњи