Народно благостање

"Страна 472 _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 30

веће промене у производњи одиграле су ce 1930—32 г., док су у: двема прошлим годинама. мање.

Према подацима Пољопривредног института у Риму у 1934-г. односно кампањи. 1934/35 r., опала је засејана површина под пшеницом према 1933 г. за 3%, а према просеку 1928—32 г. за 2%; а производње за 47% и 1,5%. Слично је смањење код: јечма, ражи, овса, пиринча, док је пораст једино код шећерне репе: (за 2% и 8,5%). Највеће је опадање од свих предмета исхране. код кукуруза (за 27% и 195%). Од индустријских биљака опадање је код памука (за 14,5% и 13,7%) и дувана, док је код осталих

_ мали пораст. |

Насупрот малим: променама кад се. посматра укупна производња, дошло је до врло великих територијалних померања производње и спољне трговине. Пшеница, која је најважнији пољопривредни производ у светској, трговини, имала. је највеће промене, које су у већини случајева ишле супротно тенденцијама многобројних међународних житних конференција.

Главне карактеристике промена (Код пшенице су:

Велика еманципација Европе од америчке пшенице; извоз из Аргентине од 1929 до 1933 год. опао је за 40%, а из С: А. Д. за 8335%:

Аутаркизирање европских земаља увозница, изузев Енглеске и неколико мањих. Укупни увоз пшенице Немачке, Француске, Италије, Шведске, Чехословачке и Пољске је износио просечно од 1924 до 1928 год. 1932 г. пада на 3,22 мил., односно за 50% и Пољска се појављује као извозник: а у 1933 г. на свега 0,85 мил. односно за 87%; у прошлој години имају вишкове и Француска и Чехословачка. Производња се проширила још у Брит. Индији и Аустралији. Последица повећања производње у земљама увозницама је опадање светског извоза пшенице у кампањи 1933/34 г. за 28,5% према просеку 1924—28 год. и за 30,5% према 1930/31 г. Пад је настављен и у 1934/35 г., који износи неколико процената. Удео Енглеске у светском увозу пшенице расте, у кампањи 1933/34 г. на њу је отпадало 43,3% целокупног светског увоза пшенице и 60% европског. Све се више слободна куповина пшенице замењује » компензацијама, о чему недостају тачни подаци. Аустралија потискује и америчке земље из светске трговине пшенице, њен извоз се од 1929 до 1933 г. повећао за 40%. Пораст аустралијског извоза је дошао као последица Отавских споразума с једне стране и јевтиније производње (за 35% просечно мањи су трошкови производње него у Аргентини према Берлинском коњунктурном институту) с друге стране. Куповине на слободним тржиштима (Амстердам, Анверс, Ливерпул) све су мање. Подунавске земље су се скоро изгубиле са њих и њихов извоз пшенице се креће углавном у границама преференцијала и других повластица (Н. пр. за увоз мађарске пшенице у Италију). Ми последњих неколико година извозимо само у висини преференцијала, јер је извоз у Грчку и слободна тржишта безначајан.

И код кукуруза се ситуација изменила. После пораста производње до 1932 г. наступило (је, као што смо видели, опадање. У периоду привредне депресије најјаче су погођени: С. А. Д., чија је производња опала у 1934 г. за 46% према просеку 1928—32 год. а за 41,5% према 1932 год. а удео у светској производњи са 65% у 1928 год., на 55,3% у 1933 год. и Аргентина (за 41,5%). Насупрот томе, скоро све европске земље показују пораст, који је највећи код наше земље. Наша производња у 1934 г. кад је износила 51,5 мил. кв., повећала се према 1933 г. за 30,5% и у просеку 1928—32 г. за 32,3%, те смо први пут дошли на прво место у европској производњи, које је до сад држала Руму-

6,46 мил. тона; у ·

нија, чија је засејања површина дупло већа. С тога смо ми могли много лакше у двема прошлим годинама да повећамо извоз нашег кукуруза: Још је велик пораст код Италије, затим Шпаније, Мађарске, Француске, Грчке, Аустрије, Јужно-афричке уније и Холандске Индије. Seznam T)fnšfvo naroda: objavilo je. stu. diju o stanju irgovačkih baпака- од: 1928 до: 1934 о. Novasveska sadrži, između ostaloga. prikaz bankarskog sistema u Japanu, Turskoj, Sovjetskoj Rusiji i u slobodnom gradu Dancigu, što nije bilo sadržano u prošlogodišnjoj studiji o istom. predmetu od 1925 do 1933: pg. U opštem delu prvo poglavlje sadrži analizu svetske novčane situacije u 1933 i 1934: g., i u prvom ftromesečju 1935 g., i. to od napuštanja zlatnog važenja u S.A.D. (20 aprila 1933. g.). do 2 aprila 1935: g., kada je Francuska rešila da pusti zlatnike u opticaj. Vrlo je interesantna analiza sastava platežnih. sredstava. U pojedinim zemljama menja se njihova važnost. Tako u anglosaksonskim zemljama tekući računi pretfstavljaju 75—85% platežnih sretstava u opticaju, dok je u Francuskoj taj odnos ispod 40%. Platežna sretstva namenjena finasiranju potrošnje smanjuju se od 1929 g. do 1932 g. a ona za. finansiranje proizvodnje. povećavaju se. u istom vremenu, u velikom broju zemalja. naročito. u. Engleskoi i u njenim dominionima, u Švedskoj i Švaicarskoj. Od 1932. g. razvitak ide u suprotnom pravcu.

Trgovačke banke u svefu od 1929 do 1934 g.

Bilansi trgovačkih banaka posmatrani su uglavnom u pogledu kretanja štednih uloga, tekućih računa, zajmova i likviditeta. U zemljama zlatnog bloka smanjili su se ulozi i tekući računi, a nasuprot tome povećali su se u zemljama sa depresiranom valutom. U velikom broju zemalja banke plasiraju najveći deo svojih sretstava u državne hartije od vrednosti. Društvo naroda konstatuje interesantnu činjenicu, da bankarski kredit nije povećan u zemliama, koje su uspele da poboljšaju svoje privredne prilike, više nego druge zemlje kao što su Engleska, Švedska i Kanada.

Bankarski kliring u 16 zemalja pokazuje smanienje; takođe je smanjena brzina opticaja tekućih računa u velikim evropskim i prekomorskim zemljama u 1934 g. prema 1929 g., izuzevši Japan i Australiju. Visina Ramata je različita u pojedinim zemljama. Nainiža je u Engleskoj, S. A. Đ. i Švedskoj (3,08—3,47%), zatim u Belgiji, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, Holandiji (4,.008—4,48%), a visoka je u Čehoslovačkoi, Nemačkoj, Poliskoj i podunavskim zemljama (5,48—12,22%). Kamate trgovačkih banaka ne odgovaraju kretanju kamata na kreditnim tržištima. Društvo naroda daje i pregled kretanja cena i diskontne stope i analizira njihov međusobni odnos. U poglavljima o zlatu i o stanju monetarnih prilika u aprilu 1935 g. izlaže se problem međunarodne stabilizacije valuta. U jednoj tablici prikazano je u najvažnijim zemljama koštanje francuskog franka i engleske funte u procentima njihovog pariteta kupovne snage. Proizvodnja zlata pokazuje znaino povećanie, u zadnjim godinama, ono se tezauriše u većoj meri na zapadu, a u istočnim zemljama postepeno se smanjuje. Novčanične banke zlatnog bloka imale su krajem 1928 с. zlata u vrednosti od 10 miliardi zl. dol., a krajem 1934 о. 12,5 ти ага odnosno 20,8 i 37,6% svetske zalihe svih novčaničnih banaka. Istovremeno zalihe zlata pale su u južno-američkim državama, u Japanu i u evropskim državama sa kontrolisanom valutom sa 21,d% na 6,7% svetske zalihe. Međutim, i pored ove koncentracije zlatnih rezervi zlatno pokriće novčaničnog ophicaja код većine novčaničnih banaka veće je od onog u 1929 godini, ako se kalkuliše na bazi današnje svetske cene zlata.

U studiji se aludira, takođe, na slabi položaji preostalih moneta kao ı na devalvaciju danciške forinte.

a BB BR