Народно благостање

20. јули 4035 | ____ · _ НАРОДНО

_ОБАВЕГ ПОЉОПРИВРЕДА

— Тигака је одпедћа oikupne cene za ovogodišnju pšenicu, koje se kreću od 118 do 150 din. za kv. prema kvalitetu.

__ Трговци воћа у Загребу тражили су да се оснује берза за воће.

— Број свиња у Данској износио је у марту 0. г. 2,91 мил. комада према 3,18: мил. у истом месецу прошле године, мање за 1%.

— Nemačka će povećati subvencije proizvođačima uljanih biljaka i margarina, u cilju smanjenja uvoza soje i drugih uljanih biljaka.

— Udruženje zemljoradnika u Sarajevu tražilo je da se čim pre završi agrarna reforma i isplate svi zaostatci bivšim vlasnicima beglučkih poseđa itd.

— Proizvođači kukuruza m Argentini tražili su da se роveća minimalna cena, koja sada iznosi 4.40 pezosa (oko 52 dinara) 100 kg. Žitni ured je odbio ovai zahtev sa molivacijom da sadanje raspoložive izvozne količine u svetu iznose 11.7 mil. tona, dok je prosečna godišnja potrošnja 19 glavnih uvozničkih zemalja u periodu 19209/33 bila 9.1 mil. tona. Istovremeno Ministarstvo poljoprivrede objavilo je jedan izveštaj u kome tvrdi, da troškovi proizvodnje i otpreme do pristaništa iznose 4.17 pezosa (oko 409 dinara) dok sadanja cena notira 4.50 pezosa za kvintal (oko 53.50 dinara).

— Površina pod lanom m Estoniji proširila зе оме gOdine na 30.000 ha. prema 21.300 u prošloj godini.

__ Мађарска жетва биће у о. г. боља од прошлогодишње. Извовни вишак пшенице цени се на 5 мил. кв. Пласман од 4,2 мил. кв. (је осигуран у Италији и Аустрији, а остатак ће бити вероватно продат у Швајцарској, која је вољна да плати веће цене, ако се противвредност робе употреби за отплату дугова у Швајцарској. Мађарска влада је утврдила минималну цену пшенице са 14,75 пенга паритет источна гранична станица, т. |. за 60 филира мање него у прошлој години, Услед боље жетве постоји нада да ће и индустријска делатност показати полет, услед повећања куповне снаге сељака.

— Турски парламенат изгласао је закон о земљорадвичким дуговима, који предвиђа продужење рока отплате зајмова за 15 г. и укида обезбеђење потраживања на непокретним стварима. Доспеле камате земљорадници су дужни и даље редовно плаћати. На зајмове закључене после 1931 год. не односе се законски прописи.

— Грчка производња пшенице локрила је у 1934 г. 78% потрошње према. 40% у 1929 год. кромпира 99% према 72%, свежег поврћа 76% према 51%. Домаћа индустрија задовољила је 76% потрошње у 1934 год. а само 58% у 1929. Увоз сировина из иностранства је опао и износио је у 1934 г. 37% целокупне потребе индустрије према 43,1%, а снабдевање домаћим сировинама је порасло са 58% У 1929 г. на 63% у 1934 години.

— Italija je u zadnje vreme mponučila. velike količine pšenice, u Rumuniji. Zbog ovih porudžbina je rumunska Ујада ukinula odredbu da pšenica, namenjena izvozu, mora imati 77 kg. specifične težine i ne sme sadržavati više od 3%. urodice, jer je Italija želela da. dođe što pre do robe, Ali jednovremeno је devizni ured. doneo odluku, da izvoznici pšenice 60% vrednosti mora|u u deyizama predati uredu i u onim slučajevima ako pšenicu izvoze u zemlje sa kojima Rumunija ima klirinški ugovor. Cili ove odluke je, da se spreči nagomilavanje potraživanja u kliringu sa Italijom, koja je htela da pomoću kliringa dođe do robe na isfi način, kao što je to Nemačka radila sa nekim zemljama. Rumunija je međutim sprečila taj pokušaj.

ТАЈНА СЛУЈ

БЛАГОСТАЊЕ Страна 473

ИНДУСТРИЈА

— Sasnat S. A. D. jednoglasno je odlučio da ne primi tekst zakonskog predloga o holding-društvima kao Što je izglasan od strane preistavničkog doma, jer taj tekst ne sadrži klauzulu o obaveznom raspuštanju suvišnih holding-društava.

— Pretstavnički dom S.A.D. odobrio je sa 277 prema 100 glasova zakon kojim se proširuju ovlašćenja federalnog elek-

tričnog preduzeća (Tennessee Valley Authority). Odbačen je

amandman. kojim se ovom preduzeću zabranjivalo da. prodaje svoje proizvode (elektrohemijske i struju) ispod. cene koštanja. Zakon je vrlo nepovoljan po privatna preduzeća, pa se njegovo primanje od strane pretstavničkog doma smatra velikom Ruzveltovom pobedom. U prilog vladine politike elektriciteta ide i najnovija odluka Vrhovnog suda države Njuiork, kojom se potvrđuje pravo varoši Njujork da oporezuje mesna javno-korisna preduzeća.

— Turska je krajem 1933 g. imala 1380 imdustriskih preduzeća sa kapitalom od 63 mil. turskih funti. Vrednost proizvodnje u 1933. g. procenjena je sa 154 mil. t. 1. Od 1929. do 1933 g. porasla ie proizvodnja gotove pamučne robe za 2292, уцпепе za 200%, зуЏепе га 200%, šećera 710% i cementa 100%.

— „Berliner Zejtung” procenjuje da izvoz svakog automobila pretstavlja za nemačku automobilsku industriju gubitak od oko 400 maraka. Kako proizvodni troškovi nisu mogli biti smanjeni od 1933 godine, povećanje izvoza automobila ı kamiona od [оса vremena pretstavlja odgovarajuće povećanje gubitka. Tako, za prvih šest meseci 1935, broj izvezenih automobila i kamiona bio je dva puta veći nego izvoz za celu prošlu godinu, što pretstavlja za automobilsku industriju gubitak od 3,5 miliona maraka.

— због мера предузетих у циљу помагања виноградарства Француска је монополисала велики део продаје алкохола. Влада намерава да овај делимични монопол замени потпупим. Биле би изузете само неке врсте алкохолних пића (коњак, армањак, калвадос итд.).

— У Аустрији основан је картел фабрика хартија за снабдевање домаћег тржишта.

— Производња злата у јужној Африци износила је за првих 6 месеци о. г. 5,27 мил. унца, нешто мање него у истом периоду прошле године.

— Nemački zavod za istraživanje konjunkture objavio |e studiju o stanju tekstilne industrije, u kojoj konstatuje: da su poslovi u toku о. g. slabiji usled većih kupovina u jesen prošle godine iz bojazni od poskupljenja robe; da je snabdevanje sirovinama povoljnije, da tehnički kapacitet tkaonica nije potpuno iskorišćen i da izvoz tekstilija nije opao u toku 0. 2. prema drugoj polovini prošle godine.

— Kartel proizvođača veštačke svile m Francuskoj, koji ie obuhvalio 85% proizvodnje prestao je da važi usled istupanja fabrika. u Kaleu. х

— Prihod Grčke od eksploatacije šuma je porastao sa 57,7 mil. drahmi u 1391 g. na 81,8 mil. u 1933. g. i 105 mil. u 1934. g. Povećanje je posledica isključivo racionalizacije proizvodnje, jer šumske takse nisu poslednjih godina povećavane.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U prvoj polovini о. о. austrijski izvoz drva bio je 6.4. mil. kv. prema 5.7 u istom periodu 1934 što znači da se' povećao za 11%.

— Povodom izjave Lavala da. sistem. kon\ingentinanja uvoza. treba postepeno zameniti isključivo carinama, pretstav. nici industrije tražili su da se kontingentiranje ne napušta pošto je ono jedino u stanju da zaštiti unutrašnje tržište,

|| | | Н |