Народно благостање

Страна 474 НАРОДНО

— G. Laval je азјаупо да бе Тапсизкој робортугес ођеzbediti potrebnu zaštitu carinskim tarifama i daljim održavanjem agrarnih kontingenata..

— Carinski rat između Španije i Francuske, кој: je počeo 9 juna, u punom. je jeku. Pored uvođenja maksimalne tarife s jedne i druge strane, Španija je uvela i vanrednu taksu na irancuske proizvode, što će izazvali, besumnje,. protivmeru Francuske.

— Početitom avgusta обросебе frgovinski pnegovoi između Francuske i S. A. D. u cilju zaključenja novog ugovora.

— Удружење извозника у Београду поднело је надлежнима претставку у којој тражи да се преуреди систем платног промета са иностранством на тај начин што би се систем клиринга заменио системом приватних компензација.

— На последњем састанку привредног савета: Мале антанте, који је одржан у Букурешту, постигнут је споразум између наше и чехословачке делегације о смањењу царине за увоз чехословачког пива у нашу земљу са 30 на 20) златних динара.

— Ртета зтаба с Сећојомаске пагобпе Бапке сећозјоvačka potraživanja u inostranstvu, za izvezenu robu, iznosila su krajem marta o. g. 3462 miliona kruna prema 3335 krajem 1934 g. Od ovoga dolazi 1219 miliona na zemlje sa slobodnim transferom, a 2243 miliona je biokirano ti ostalim zemljama.

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА | |

= О рапи Које је шттафо ргорасапа ки Копоцез геpublikanske stranke za izbornu kampanju priznaje se оргаудаnost Ruzveltovog programa o socijalnom os:guranju. „Ovaj kongres traži čak da se bivšim ratnicima isplati „bonus” u 50tovu, što je Ruzvelt ranije odbio. Jedino su učinjene rezerve u pogledu budžetske ravnoteže i stabilizacije dolara.

— ida скушшзини чиноваика загреоачке општине тражено је да се не приводи у живот амандман новог финансијског закона за 1935/36 г., који предвиђа да се раскину постојећи уговори чиновника. и градских општина и да се плате и радни односи уреде као и код државних надлештава.

— „Slovenec” donosi da u Mariboru uma 500 mnezaposlenih, koji žive od javne ruke.

НОВЧАРСТВО

— Šarl Rist u jednom članku: аге, да је уаи па пезфаbilnost direktan uzrok nagomilavanju zlata, usled čega treba pristupiti opštoj stabilizaciji na bazi zlatnog važenja. Centralne banke treba ponovo da pristupe kupovinama zlata po utvrđenoj ceni. A kad se nagom)iano zlato vrati u opticaj pomoću stabilizacije valuta, međunarodna trgovina će po vrednosti nadmašiti nivo iz 1913 ı milioni nezaposlenih će naći rada. HWist tvrdi da tezaurisano zlato neće doći u promet pre opšte stabilizacije moneta. On dodaje da monetarni nered nije posledica već uzrok politike kontingenata i drugih ograničenja spoljne irgovine. U vezi s Нт оп зтаба da se mi carinski režimi neće moći izmeniti dok se ne stabilizuju monete.

— Velike holandske banke (Am(terdamsche Bamke, Hotterdamsche bank itd.) smanjile su na 1% kamatnu stopu na uloge po viđenju.

— Према писању „Нозродатвку Mozhled-a“ UexocOвачка ће ускоро приступити систематском регулисању свих каматних стопа. Лист сматра да је нетачно мишљење према којем новчани заводи имају апсолутно право да по својој вољи располажу средствима која су им поверена. Ова сред-

ства претстављају један део националне имовине, па се морају ставити у службу целог народа.

— Бивши белгијски министар финансија у пређашњој влади Гут објавио је једну брошуру о паду белге. Он ис= тиче да је оног дана, када је примио портфељ, стање финансија било много теже него. што га је јавност замишљала.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 30 Буџет је био у дефициту. Требало је закључити нове зајмове и пружипи помоћ финансиским установама, које су се налазиле на рубу пропасти. Тврди да би франак био спасен да је било слоге и да је влада била потпомогнута. ПоКушани су преговори са Француском, која је давала 2 милијарде франака и пристајала на повећање белгиског увоза, али под условом да се напусти пројект о контроли девиза што је Белгија одбила. Сутрадан влада Тениса поднела је Оставку, а први акт нове владе био је девалвација франка.

— Пољска банка спустила је есконтну стопу за мевице са роком од 3 месеца, које потичу од извозних послова а акцептоване су од иностраних фирми, на 3% и на 4% за менице са роком од 3 до 6 месеци,

— Средином јула поједине новчаничне банке имале су следеће есконтне стопе : албанска, 1,5%, аустриска 3,5%, белгиска 2%, бугарска 7%, грчка 7%, енглеска 2%, италијанска 3,5%, мађарска 4,5%, немачка #%, пољска 23%, румунска 4,9%, француска 4%, холандска 3,2%, чехословачка. 3,5%, швајцарска 2, 2,9%, шведска 2,9%, шпанска 5,2%, Фед. рез. банка, Њујорк 1,5%.

= Ма dan 1 juna O. g. u našoj zemlji Dilo je uloga na štednju 10.004 mil. dinara prema 9.990 mil. 1 тшаја 0. о i 9.837 mil. 1 juna prošle godine.

— Оаиу ziata iz Evmnope mu Amiriku, Кој je u aprili, maju i polovinom juna vršen u znainim količinama, potpuno je prestao. Zlatna rezerva američkog „ministarstva finansija, koja se u maju povećala za 371 milion maraka, a u junu za 6029 miliona maraka i fime dostigla rekordnu visinu od 22.598 miliona maraka, nije pokazivala u poslednje vreme znatnijih promena. Veliki odliv zlata iz Francuske, Holandije i Зуајсатske ne samo da је prestao, nego je došlo i do priliva zlata 1 te zemlje:

— U engleskom gomjem domu Lord Livempul uputio je vladi interpelaciju u kojoj pita, da li je ova spremna da pristupi merama za ofklanjajne deviznih teškoća. On je ukazao na kapitale blokirane u inostranstvu kao na posledicu rđave devizne situacije. Po njemu ovi kapitali treba da se зтаtraju ne samo kao sopstvenost privatnih lica, već kao nacionalina imovina.

— MBeogradska berza, da bi stvorila povoljne uslove za rad na produkinoj berzi, snizila je taksu za ekspertizu robe i sudske takse izabranog berzanskog suda. Broj posrednika na produktnoj berzi povećan je na 8 lica; do sada je bio samo jedan. Redovni sastanci održaće se svakog dana sem subote od 11.45 do 12.45 časova. U komisiju za određivanje kurseva ulaze dežurni član uprave, glavni sekretar i komesar berze.

AHCMJE

— Manadski parlament ivlastio Je vladu da može zakiljučiti zajam do 750 mil. dol., koji bi služio za relundiranje dospelih zajmova i državnih bonova.

— Bmisija 19/5% blagajničkih zapisa u S. A. D, u iznosu od 500 miliona dolara, zaključena je već u toku prvog dana upisa. Zajam je bio preupisan za više nego iri puta. Država Njujork takođe je plasirala za 75 miliona dolara svojih 0,95% iO-mesečnih bonova.

— Ministarstvo finansija S. A. D. emituje za 100 miliona dolara 27%/s blagajničkih zapisa sa rokom 25 godina i prepušta ih najpovoljnijem ponuđaču. |

— Belgljski ministar Hinansija izjavio je da vlada priprema konverziju kolonijalnih, pokrajinskih i opštinskih zajmova. On se nada da će se tako doći do opšteg smanjivanja kamatne stope u zemlji, koje pretstavlja jedan od najvažnijih činilaca za privredni razvitak zemlje.

— Питање буџетске равнотеже у Швајцарској није још решено. У вези с тим „јоштпа! де бепеџе“ залаже се за смањење фискалних терета и устаје против повећања јавних