Народно благостање
21. јули 1935. НАРОДНО пораст је и према 1933 г. по количини за 22,0 и по вред" ности за 25,6% и 1932 г. 223 и 20,4%, а мање за 40,0 и 52,3% према 1939 г. 40,0 и 49,8% према 1930 г. Трговиноки биланс у првом полгођу о. г. био је активан за 39 мил. дин. према пасиви од 161 мил. дин. у истом периоду прошле године.
— На првом месту у нашем увозу у првом полгођу стајала је Немачка са 15,16% вредности укупног извоза, затим Италија са 12,61%, Чехословачка са 12,16%, Аустрија са 12,14%, Енглеска са 9,92%, Француска са 5,7%, а у нашем извозу: Италија. 20,5%, Немачка 16,88%, Аустрија 14,49, Чехословачка 14,32% и С.А.Д. 6,5%.
— Тигзка пе dodeljuje devize za uvoz iz engleskih koloni|a, osim Palestine, Malte i Kipra, pošto ove nemaju iz|ednačen trgovinski bilans sa Turskom. To isto važi za talijansku Severnu Afriku, Ajganistan, Kinu i Portugal.
— Gička ministarstva. finansije i narodne privrede izdala su uredbu, kojom se predviđa da u slučaju ako |edna zemlja otežava uvoz grčkih proizvoda Narodna banka može na osnovu mišljenja komisije za kontrolu inostranih plaćania odlučiti mere u istom obimu protiv te zemlje. Prva retorziona mera odlučena ije protiv Rumunije, koja uvođenjem prima kod obračunavanja potrebnih valuta za uvoz otežava među osialim i grčki uvoz. Narodna banka je uvela 44% prim na UVOZ iz Rumunije, koji će se primenjivati na isti iznos na koji ga Rumunija bude primenjivala.
— Za ptvih pet meseci 0. g. uvoz Grčke iznosio |e 929 hil|. t. prema 768 hHil|. u istom periodu prošle godine u vrednosti od 4,1 miliarde dr. prema 3,3 miliarde; a izvoz Dio je 280 hil|. t. prema 270 hilj. u vrednosti od 2,3 miliarde prema 1,6 miliardi. Uvoz iz Jugoslavije opao je po količini sa 19,6 bili. t. na 18,5 a porastao po vrednosti sa 108 mil. dr. na 131 mil. Izvoz u Jugoslaviju takođe je opao po količini sa 8,8 hilj. t. na 4,9 mil. a porastao po vrednosti sa 37 mil. dr. na 54,8 mil.
— Према подацима Друштва варода у првом тромесечју о. г. индекс количине светске трговине (1929—100) износио је 77,0 и већи је од оног у истом периоду 1934 г. за 1,4 поена, 1933 г. 4,3 и 1932 г. 0,8, а мањи од оног у 1930 r. за 17,9 и 1931 г. за 7,5 поена.
— Чехословачка је у првом полгођу ове године увезла 69.091 ком. свиња према 22.680 у истом периоду 1934 и 59.521 у 1933 год. Од овога из Југославије увезено је 27.801 ком. према 8.726 у 1934 год.
— Чехословачка робна потраживања у иностранству концем марта ове године износила су 3462 мил. кр. На нашу земљу отпада 104 мил. кр.
— Швајцарска је у прошлој години увезла 149.500 кв. јаја према 149.800 у 1933 год. Из Југославије увезено је 25.000 кв. према 33.700. Увоз се повећао из Данске, Бугарске и Пољске, док из осталих земаља, према 1933 год. показује опадање.
— Аустрија преговара са Чехословачком о компензирању за пшеницу веће количине конзерва од меса, које су настале услед интервенционе куповине.
— Пољска је свој извоз аграрних производа у 1934 год. у вредности 247 мил. злота премирала са 104 МИЛ. Зл.
7
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— У мају о. г. умрло је 198 осигураних код Сузора, од тога 44,9% од туберкулозе.
НОВЧАРСТВО
— Holanadska banka |e 18 o. m. spustila svoju eskontnu · stopu sa 31/2% па 3%, ali je 24 jula ova stopa opet povećana па 5%, јег је zbog neslaganja u vladi došlo do novog odliva zlata.
БЛАГОСТАЊЕ Страна 491
— Francuska banka spustila je eskontnu stopu за 4 па 31J-%, a lombardnu за 6 па 5% .
— U Beogradu je osnovana Jugoslovenska sveopšta zadruga za sanaciju i likvidiranje obaveza. Zadruga Jugosveza kako se ona skraćeno zove, postavila je sebi cilj da posreduje između svojih zadrugara u cilju regulisanja njihovih međusobnih tražbenih odnosa. Zadruga obuhvata i poverioce i dužnike.
— Штедни улози код наших банака износили су крајем јуна о. г. 10.004 мил. дин. према 9.837 мил. у истом месецу прошле, према 9.850 мил. 1933 г., 11.016 мил. у 1932 г. и 14.242 мил. у 1931 г. Од јуна 1931 до јуна 0.г. порасли су штедни улози код државних новчаних завода за 1.031 мил. дин, а код приватних опали за 5.269 мил. дин.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Ministarstvo finansija izdalo je objašnjenje, da uverenja o plaćenom porezu moraju podneti samo literanti i preduzimači, koji imaju od države potraživanja za izvršenje liieracije ili učinjene usluge. Ne moraju podneti uverenja O piaćenom porezu lica kojima se isplaćuju obustavljene sume od plata državnih nameštenika, sopstvenici zgrada prilikom isplata kirija za zgrade izdate državi ili samoupravi pod zakup, zemljoradnici koji neposredno prodaju svoje sopstvene proizvode komisijama vojnih vlasti i lica od kojih se vrši nabavka bez licitacije i pimene pogodbe, ako vrednost te nabavke ne prelazi sumu od 10 hili. din.
— Španski parlamenat, koji je pre kratkog vremena odlučio konverziju 6% zajma u zlatu, dao je ministru finansija ovlašćenje da konvertuje sve državne zajmove koji imaju veće ukamaćenje od 4% u takve od 4%. Visina zajma, koji će biti konvertiran ceni se na 10 miliardi pezeta.
—- У другом тромесечју приход од пореза, монопола и државних домена у Француској био је 7.129.94 мил. фр. према 7.48414 у првом тромесечју. Целокупни приход у првом полгођу мањи је од предвиђеног за 2.062.07 мил. фр. САОБРАЋАЈ
— Austrijske državne željeznice imale su u 1934 god. deficit od 20 mil. šil. prema 25,7 mil. u 1933 god. i 32. miliona u 1932. god. Prihodi od putničkog saobraćaja i denčane robe smanjili su se sa 160 mil. u 1932 god. na 151 mil. u 1933 god. i 138 u 1934 god., razni prihodi sa 29 mil. na 2i mil. i 16 mil.; dok su prihodi iz robnog saobraćaja veći i iznose 271 mil. u 1934 god. prema 265 mil. i 266 mil. u prethodnim dvema godinama. Izdatci su smanjeni na 446 mil. u 1934 god. prema 465 mil. i 497 mil.
— Rumunske državne železnice nameravaju da izdaju za konsolidaciju svojih letećih dugova obligacije, koje bi imali primiti prvenstveno liferanti za neisplaćenu robu. Emisija će se izvršiti posle 7 augusta, kada ističe rok za upis državnog zajma, koji ima istu svrhu. Kod državnog zajma stvarno se ne vrši uplata nego samo prijavljivanje potraživanja. Prema planovima Državnih železnica biće dve vrste obligacija: jedna za kamatu i druga, koja će moći služiti za plaćanje podvoznih troškova.
— Холандски парламент усвојио је предлог закона O давању субвенције прекоморском бродарству 8.2 мил. хол. форинти.
—- Концем 1933 турска трговачка флота имала је 114.000 нето регистер тона према 58.000 крајем 1924 год.
— О јипи о. g. bilo je ma našim železnicama 28% više putnika nego u istom mesecu prošle godine, a u prvoj polovini jula za 39% više, što je posledica sniženih tarifa.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
— Časopis »Der deutsche Volkswirt« donosi u svom prilogu posvećenom nemačkoj mašinskoj industriji podatke o svetskom uvozu mašina u periodi 1929—19032 god. Vrednost