Народно благостање

21. јули 1935. НАРОДНО

U pasivi imamo per saldo povećanje obaveza po viđenjti, za 43.9 miliona na 1.404.5 miliona, što je posledica sledećih promena: Žiro-računi su posle skoka od 77 miliona u prošioj пеdelji opali a ovoj za 20 na 713.6 miliona, a razni račtini pok&zuju priv od 62.9 na 688.4 miliona. Potraživanje državno је 2.5 miliona.

Стање Народне банке (у милионима динара).

OI АКТИВА "та | 7165 | 1634. | 1935. | 19351 Подлога ; 5

зл. у касама и на стр. || :260.8| 17949) 17846] — ==

злато у касама — — 1266.8| 1266,9

злато на страни — — 85,3 81.0

новч, у страној монети 0:81 - 0:0 . 003 0,4 0,3

девизе — — — - — 206.5| 111.2| 120.8| 26,0) 28,9

Укупно — ||1968,1| 1.906|1905.5|1378.7| (377,2 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 1,91 545) 1044) 188,1! 2028 Кован новац:

у никлу и сребру— — || 139,9| 239.9| '206.1| 2849) 309.21 Зајмови:

Ha менице _ _- _ __||2111.0] 18088) 1528 6) 1507.0| 15046

на хартије од вредн. — || 3448 2931) 2351) 263.8 264.0 Укупно — || 2456.8| 2101,9) 1763.9) 1771.7| 1768.7

Хартије од вредности — || 254! 11.1 169 55,4 55.4 Ранији аванси држави — || 1808.,6| 1715,5) 1686.6 1691,6) 1691,8 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — | 600.0] 600.0| 600.0| 600.0! 600.0 Вредности рез. Фонда — || 58.0| 54.9| 106.4| 125,6) 125,6 Вредности ост, фондова 1.9). 11.7} 12:0) 132). 132 Непокретности, завод за

израду новч. и намештај | 1541! 153.7| 153.5| 157,6) 157

Разна актива — — — — 21.6) 115.1! 276,4! 407,.6) 409,1 ПАСИВА

Капитал _ _______ 180.0) 180.0) 180.0] 180,0| 180,0

Резервни фонд — — —| 73,8! 843) 112.4! 133,3| 1333

Остали фондови — — — 8.6) 13,21 20.5) 22.9) 22,9

Новчанице у оптицају — || 4772.7| 4327. 1 4383,9) 4424,4| 44147 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 135 7.3 6.9 1.1 25 жиро-рачуни — — — || 3841| 4744 5319) 733.8! 713.6 разни рачуни — — _ || 299.6] 5492! 327.0! 6255) 688.4 Укупно — | 697.8| 1031.0| 865.8) 1360.5| 1404,5

Обавезе са роком — — ||1459,4| 1106,3| 952,9| 273.6) 249,) Разна пасива — — — — || 40,3| 222.9| 316.4| 279.9| 306,5 Оптицај и обав. по виђ,|54705|5358,2) 52492 5784 9) 5819.2 Укуп, подл. -- 28:5% прим || — — — |1771,1| 1769.7 Злато -- 28'5% прим — || — = 1627,9| 1627,9

укупно покриће — —|| — — — |3062%|30415S покриће у злату — —| — = — |2814%/2797%,

Obaveze sa rokom ораје зи za 24.6 па 249.05 miliona a razna pasiva povećana je za 26.6 na 306.5 miljona.

Opticaj novčanica je smanjen ove nedelje za 9.7 miliona na 4.414.7 miliona; tome na suprot su povećate obaveze po viđenju zajedno sa opfiicajem za 34.3 miliona na 5.819.3 miliona dinara. Ukupno pokriće je 30.41% a samo u zlatu 27.07%.

Beogradska berza

Poslednje se nedelje održava mrtvilo na našim efektnim berzama. To bi bilo sasvim u saglasnosti sa godišnjim vremenom. Vrhunac leta je kraj jula, veliki je broj sveta na odmoru i manji obrti bi bili sasvim u ređu. Ali postoji drugo jedno pitanje, o kome se živo diskutuje međ berzijancima i onima koji trguju sa hartijama od vrednosti. Radi boljeg razumevanja tog pitanja treba da istaknemo pre svega dve notorne činjenice, odnosno dve cifre: kurs rente Ratne štete (a u paritetu to važi i za sve ostale državne papire) bio je pred formiranje današnje vlade 356—357, ра ije po tom skočio na

БЛАГОСТАЊЕ Страна 493

375 i održava se na oko 370. Nastalo je pitanje koji od ova dva kursa odgovara više prilikama na našem efektnom tržištu. Naravno to pitanie može da postane samo pod uslovom, ·a nisu nastupile nikakve bitne promene između kraja iuna i danas u uslovima za razviće kurseva naših državnih hartija od vrednosti. Takvih promena nije bilo. Došla je nova vlada, ali ona ne bi trebala da znači nikakvu promenu sa gledišta državnih hartija od vrednosti, jer su i ranije vlade često očajničkim naporom podržavale kurseve državnih hartija od vrednosti. Može se reći da se za kurseve naših državnih hartija ne može ništa više da učini, no što je čin|eno pred kraj 1932 godine. Čitav niz mera preduziman je sukcesivno u interesu kurseva, mera, od kojih se izvesne sa gledišta zdrave politike na tržištu hartija od vrednosti ne mogu ni da odobre. Prema tome poslednja vlada nije mogla doneti programatski ništa što bi moglo da se shvati kao jedna nova do sada neprimenjena podrška kurseva.

Naravno da sama promena vlade može da utiče na promenu kurseva prema tome da li ona kod kapitalista uživa veće ili manje poverenje. Ali to važi samo za prilike na efektnom tržištu kakve kod nas ne postoje; to važi za prilike kad država ne vrši ovako raznovrsne i efikasne Intervencije u korist kurseva. Kod ovako aktivne intervencionističke politike promena vlade kao takve ne može imati dejstvo na kurseve, jer je Dsihološki momenat mnogo slabiji od finansijskog, kojim se služi naša država već tri godine.

Ali ipak postoji činjenica da su kursevi skočili dolaskom današnje vlade. To je bilo čisto psihološki; očigledno je da su to berzijanci iskoristili za jednu novu hosu kao što su to radili lanjske godine u jesen u mnogo većem obimu prilikom dolaska vlade g. Jevtića. Ali psihološki momenti ne dejstvuju nikada trajno, sami hosisti koji obično tom prilikom prodaju š2 decouvert postaju besisti. |

Sletstveno među berzijancima se diskutuje, da li su današnji kursevi realni ili će oni da se vrate na nivo od pre mesec dana, koji su smatrani u najmanju ruku za normalne, i ako je bilo mnogo berzijanaca koji su smatrali da će kursevi ići još niže i da će se tek oko 340, može biti, izvršiti prirodna stabilizacija kurseva rente Ratne štete i paritetno ostalih papira.

Većina berzijanaca stoji na gledištu, da će pre a posle morati da se izgubi ova dopunska hosa poslednjeg mesec dana i da će kursevi da se vrate ipak na nivo od polovine juna.

Što to gledište ne dolazi do izražaja ima se pripisati okolnosti da nisu samo berzijanci merodavni га kurseve, već postoji i druga tražnja, tražnja koja je za poslednje tri godine uvek bila pretežnija od privatne tražnje. Prema tome može se reći da. postoji izvesna disonanca između kurseva koji se danas praktikuju i onih koje berzijanci smatraju za realne.

Ovo naše izvođenje o gledanju berzijanaca na budućnost kurseva hartija od vrednosti nije produkt nikakve fantazije, nije prazan razgovor, nije rekla kazala; ono ima svog konkretnog izraza na samoj berzi. Poslednji sastanak ove izveštajne nedelje bio je karakteriziran činjenicom da su kursevi za oktobar bili u glavnome ravni kursevima za prompt robu, a delimično čak i niži. U početku berzanskog sastanka od četvrika rađena je prompt Ratna šteta po 371.— a nuđen је oktobar po 370,50. Pod pritiskom terminske ponude počeo je da popušta i kurs prompt robe i vršen je sastanak sa 370. Može se reći da ije ostala slabija tendencija u terminu no kod prompta. U oj slabosti fermina za oktobar ogleda se pesimističko gledanje berzijanaca na današnje kurseve.

U ostalom berzijanci ne smatraju da bi kurs Ratne štete od 350.— bio nizak.

Na berzi ima još uvek dosta kapitala, ali s obzirom na međunarodnu situaciju i na izvesne prilike u zemlji ne želi da se angažuje u hartije od vrednosti, već bi radije ušao u repor.