Народно благостање

.27. јули 1935.

и кад не би Италија водила извесних обзира лево и десно, рат би већ био у току. Управо, како се сматра да се тек септембра месеца атмосферски рат може да води, онда је данашње стање једно насилно спречавање рата до краја септембра. Под таквим околностима свакако да је целокупно иностранство расположено песимистички према талијанској валути. Оно што нарочито економски њу притискује, то је сувише велика понуда лире у иностранству. Истина, последњом одлуком талијанске владе жели се то да спречи извожењем злата. Да ли ће пола милијарде лира бити довољно да попуни моментану пасивност биланса плаћања изазвану не само државним поруџбинама већ и приватним, велико је питање. Наравно да у случају негативчог одговора има још увек лека да се ново пола милијарде употреби за даље плаћање. Али све то заједно слаби економски и психолошки талијанску валуту.

Како се евентуални рат има да води ван Италије, друго како Италија нема сировина и треће како је рат незаситна аждаја за најразноврснијим добрима, то су шанси биланса плаћања веома неповољни.

Али уз то долази и друга једна околност: за рат је потребан новац, новац и новац. Један део тог новца мора бити у злату и девизама, други у домаћем новцу и то у врло великим износима. Новине јављају да је Италија одредила велике плате војницима у Еритреји (редови имају 6 лира). Потребни су огромни капитали земаљској валути за вођење рата. Италији се не може порећи да је окретније но и једна друга држава последњих година каналисала националну штедњу у државне касе. Огромни су износи јавних зајмова које је Италија закључивала последњих година на свом домаћем тржишту, захваљујући савршеној организацији депозитних банкарских установа и савршеној доминацији истих. У последње време се опажа опадање уложака по штедионицама —- што је сасвим природно. У том случају тешко би остало влади који други извор на расположењу, сем машина за штампање новчаница.

Данас су прилике за вођење рата сасвим другојачије но последњих 100 година. Зато је најбољи пример трансакција са извозом пола милијарде злата за плаћање

„на страни. Раније се добијао зајам без икаквих тешкоћа

за такве циљеве, нарочито пре објаве рата (а обично и за време рата). То је било са балканским и са светским ратом. Италија, пре но што се одлучила да води рат, приморана је да из последње резерве вади злато за плаћање на страни. Шта је остало онда за време самога рата, који може да потраје дужег Ни једна друга држава не би могла да пође другим путем у ситуацији у којој је Италија. Италијанска влада не може да прави чуда у погледу стварања потребног капитала и манипулације са валутом. Због тога се може рећи да је лира у толико слабија у колико је вероватнији рат.

То још не значи највеће зло. Државе обарају валуте и без рата, од беса, рекао би какав присталица старе теорије. Према томе нема ни најмање разлога узбуђењу због депресијације валуте земље која ратује. Од кретања валуте неће зависити исход евентуалног рата. То је потребно констатовати на крају једног чланчића, у коме се поставља песимистичка прогноза за италијанску лиру.

ду пелиланвноинининиквланвицаптпљкивосна цникциининапиавнилпваки

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д.

MW PB BB ER. (>. DUM # СО.

пајинандалканлиниљвнвалнинилинининимнјнихни» памнвманаокнвацки M.

првичнесиваа киналктвиви»

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

акте Pola a JEO BRATA TI,

женмичиннинжниниљтин вирпимимноенинирзишимич инввопезма=-асжначпввивнње»

Страна 489

Prema izveštaju Središnjeg ЏOpadanje produktiviteta kao „reda za osiguranje radnika u posledica nedovoljaog leče- prošloj godini bilo je nesposob-

nja radnika no za rad usled raznih bolesti = сателита о | 255.124 ili 47% ukupnog broja osiguranih članova. U 1933 godini broj obolelih bio je 202.719 ili 38.09%. Ovoliki procenat obolenja, koji se u periodu depresije sistematski povećavao, uprkos sve većoj rigoroznosti uredske lekarske službe, dokazuje, da se zdravstveno stanje radničke klase sve više pogoršava. Najveći broj slučajeva obolenja, vezanih sa nesposobnošću za privredu, bilo je na području zagrebačkog Ureda (na 100 osiguranih članova 68 obolelih), dok je kod ostalih ureda najveći procenat bio 55%. Prosečno trajanje jednog obolenja bilo je kod muških 18, a kod ženskih 26 dana. U 1934 svaki drugi osigurani član primao je bolesničku potporu zbog nesposobnosti za rad. Od 255.724 slučaleva nesposobnosti za rad otpada na one sa novčanom potporom 209.605, a 46.119 na bolničko i lekarsko lečenje. Pada u oči da ukoliko je veća osigurana nadnica kod pojedinih ureda da је u toliko veći procenat obolenja.

Smrtnih slučajeva bilo je u prošloj godini 2828 ili 5.2 na svakih hiljadu osiguranika. Ovaj je procenat znatno manji od onog opšteg (18.9 na 1000), ali to dolazi usled strukture članstva u kome nema dojenčadi, male dece i većeg broja staraca. Najčešći uzrok smrti bila je tuberkuloza od koje ie umrlo 1027 osiguranika ili 36.9% ukupnog broja smrtnih slučajeva. Najveću smrtnost imali su okružni uredi u Banjaluci (6.3 na 1000), Petrovgradu (6.3), Subotici (6.2) i Sarajevu (6.1), a najmanju Bolesnička blagajna u Beogradu (3.8). Smrtnost od tuberkuloze najveća je u Beogradu i iznosi 52.6% smrtnih slučajeva. Najmanju smrtnost od tuberkuloze pokazuju ured i 'Trgovsko-bolničko društvo u Ljubljani (nepunih 20%). Kod ostalih ureda procenat varira od 21—50%.

Iz gornje analize nameće se zaključak, da je paralelno sa padom osigurane nadnice i prihoda osiguranja išlo pogoršavanje zdravstvenog stanja radnika. To se ne ogleda samo u porastu broja obolelih, već, i to mnogo više, u nivou opšteg zdravstvenog stanja radnika, koji je za privredu jedne zemlje od velike važnosti. Srozavanje nivoa zdravstvenog stanja radnika nastupilo je iz dva razloga. Prvi leži u opštem padanju nadnice što je imalo za posledicu goru ishranu i pogoršanje stanbenih i higijenskih prilika. Drugi, pak, leži u sve manjem etektu zdravstvene službe ureda, koja se vršila ne prema stvar– nim potrebama obolelih, već prema finansijskim mogućnostima, koje su se u periodu depresije stalno sužavale. Za ovo svakako dobar deo krivice nalazi se u politici ubiranja prinosa od strane ureda čiji je zaostatak kod bolesničkog osiguranja dostigao ogromnu sumu od preko 170 miliona Ффпага. Ра зе о оуоme na vreme povelo računa ne bi bilo potrebno povišavati prinosnu stopu niti pogoršavati uslove lečenja u čemu se doteralo do apsurduma. Šta više, bolesničko osiguranje raspolagalo bi rezervom, koja bi bila sasvim dovoljna da se bez većih teškoća prebrodi period depresije. Najzad, Suzorova politika suficita, koji za poslednje dve godine iznose oko 17 miliona dinara, takođe je doprinela pogoršanju efekta zdravstvene službe.

Na taj način bolesničko osiguranje nanelo je štete i radnicima i privredi, jer je, usled nedovoljnog i nesistematskog lečenja produktivitet morao da pada.

квнсоишипсоониовивванв вавизо озснпсванпиинвпивин с кичизанвивацолиаа

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Беокслевињеа 7.