Народно благостање
Страна 506 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 18 Бр. 32 —- Секретар комисије за јавне радове основане од _ шса Моје 1 Мапаса Зтеуапа. — Гез а. а. и Sušaku, upis владе г. Думерга, г. Лутфат дао је изјаву штампи о висини | promene društvenih pravila. — Prva inđijska kreditna banka
финансијских сретстава, која стоје комисији на расположење за извођење објеката за период од 1934 г. до 1940 г. Висина укупних сретстава износи за 6 година 100 милиона франака, а за прву годину предвиђени су издатци од 2,45 милиарди, од чега држава сноси 3,38 милиарди односно 1,2 милиарде у првој г. Радови су почели 3 октобра 1934 г, а упослено је укупно 60 хиљ. радника. До јула о. г. утрошено је 1,7 милиарди.
iZ POSLOVNOG SVETA
Zborovi akc. društava:
3 avgust — „Doberlina” ugljenokopno i rudarsko dd. u Zagrebu. | 4 avgust — Ikarus a. d., Zemun. 7 avgust — Ivan Huduec, d. id. ı Хастеби. 17 avgust — Tvornica pokućstva i drvene robe d. d. Za— „Mvarner” društvo za podizanje Primorja d. d. Zagreb.
greb.
Trgovački registar:
Tvornica gumenih proizvoda Rekord Josifa G. Čuljkovića a. d. Beograd, upis prokuriste g. Josifa G. Čuljkovića. Trgovački sud Beograd, upis novoosnovane firme „Budva” a. d. Beograd. — Slovenska banka d. d. u Bačkom Petrovcu, upis člana upravnog odbora g. Bolducki Jurija. — Banatska mlinska industrija d. d. u Vršcu, upis upravnog odbora g. Ljudevita Brodia. — „Ambus” a. d. Beograd, upis prokurista g. g. inž. Vago Julijus i Kemenja Arpada. — „Bata”, jugoslovenske tvornice gume i obuće d, d. Borovo, upis novoizabranog člana upravnog odbora g. Stefanovića Mih. Milana i promene društvenih pravila. — „Odlika” d. d. za industriju i promet obućom iz Zagreba, upis novih članova ravnatelistva g. g. Slav-
d. d. u Inđiji, upis prokuriste g. Брега Adama. — Srpska štedionica d. d. u Erdeviku, upis članova upravnog odbora g. g. Stevana Jovanovića i Žarka Tadića.
RAZNO .
— Laipcišli: jesenji sajam 1935 počinje u nedelju, 25 avgusta i traje do zaključno četvrtka, 29 avgusta, tekstilni sajam zatvara se u sredu, 28 avgusta, a sve ostale grane sajma mustara traju do 29 avgusta. Na prostoru Tehničkog i Građevinskog sajma priređuje se sajam za građevinske, kućevne i industrijske potrebe; i ovaj sajam (аје од 25 до хакЦиспо 29 avgusta.
· — Privremeni mpretsednik Nire g. O Neil ostavku.
— У прошлом броју рекли смо у глоси „Акутна криза талијанске лире“, да је главни узрок депресијације лире ратна опасност у Абисинији, и да је то сасвим природно, пошто валуте оних земаља које ратују немогу да остану никада интактне. Читајући страну штампу наишли смо у часопису „Бег оезфеггетстазсће Мојкзуп!"“ на исто мишљење.
— На дан 26 јула навршио је 90 година познати не-
родпео је
-мачки социолог Фердинанд Тенис. Његова значајна дела су
„Заједница и друштво", „О Хобесу“ и „Критика јавног мишљења“. Највећа заслуга Тениса јесте остварење равноправности социологије као науке.
—- 31 јша и зуојој 70 содин штго је Адон Патаске. 1890 osnovao |e Savez za zemljišnu retormu koji je propagirao da se oporezivanjem odstrani obrazovanje zemljišne rente prvenstveno u gradovima. Kao pisac je takođe mnogo radio na pitanjima zemljišne reforme,
ваеви
КОЊУШНКТУВА
Београдска берза
Консолидација курсева ефеката код нас
Има појава на Берзи, на основу којих би се могао правити закључак, да последња недеља прави почетак једне нове периоде, која би се назвала консолидацијом курсева ааших државних хартија од вредности, смо ми то годинама безуспешно препоручивали.
Први знак је попуштање курса Ратне штете. Он је у овој недељи пао са 370— на 365.—, поправивши се на 366.50. Наравно да је то падање било омогућено једино пристанком од стране «најјаче тражње на берзи, тражње која је до сада подржавала курс од 370.—. Ако се буде пустило и даље аутоматско нормализирање курса ратне штете, онда би се могло да сматра да је извршена прва коректура тј. поправљање релативно ниског рентабилитета код Ратне штете у односу према другим папирима; јер на курсу од 370.— Ратна штета не носи ни 7% реалног ука„маћења, док 6% Беглуци носе преко 9%, а 7% Блерове облигације скоро 11%. Извеснога отстојања мора бити између појединих папира у погледу рентабилитета под утицајем „разних околности код појединих типова државних зајмова, Али та отстојања не могу бити 4 пункта диференције у ренти. То је огромна разлика. Један до један и по проценат је максимална разлика, код које долазе до изражаја разни технички, финансијски и правнички услови код разних типова државних зајмова.
Ми констатујемо да је Ратна штета могла ове недеље да следује својој природној тенденцији. То пак не зна-
а у смислу како
чи, да би опадање курса и даље ишло тако брзо. Напротив. Приватна иницијатива је била та која је задржала курс на 365—- и подигла га на 366 и по. Наравно да то није тражња од стране капиталиста за трајно пласирање капитала, већ од стране берзијанаца. При високом курсу од 370било је продаје било промпт, било термина, било сопствене робе, било а декувер. При курсу испод 370— настало је
· покривање. Али није искључено да ће бити још покривања;
једни су задовољни диференцијом 3—8 поена а други чекају још нижи курс; али ће та покривања свакако успорити падање. |
А да берзијанци сматрају да је овај курс висок доказ је да се, у прошлом броју истакнута околност о нижем курсу термина од промпт робе, стално одржава кроз све састанке, док је промпт роба на претпоследњем састанку ишла по 366 и по, дотле је прављен прилично велики обрт у термину октобар по 366. По правилу треба да буде термин нешто скупљи од промпта; а кад то није случај, већ напротив промпт скупљи од термина, — једно стање, које никад не може да траје, — онда је то чист и јасан доказ да је кретање курсева код терминских закључака код којих нема никакве интервенције, израз правог курса.
Други знак, који говори за нову политику на ефектном тржишту је кретање курса 7% Блерових облигација. За три недеље тај је папир скочио од 65— на би 9 и по. Вршена је систематска куповина са очигледним расположењем да се при томе курс подигне. И то сасвим правилно! Пре свега диспаритет је између курса Селигманових облигација са 74— и Блерових истога типа од 65—. Ра-