Народно благостање

3. август 1935.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Letargija na novčanom tržištu još je i povećana s obzirom na sadašnje godišnje doba kada poslovi prilično stagniraju. Loša žetva u znatnom delu države delovaće i na privrednu delatnost, tako da se i za jesen ne može očekivati intenzivnije delovanje. Kao povoljnu činjenicu treba uzeti ·u obzir da se u ovdašnjim krajevima opšta politička situacija prosuđuje mivnogo povoljnije nego ranije. Veruje se da će se konačno nači izlaz iz teške krize i da će mnogi problemi konačno biti uzeti u ozbiljan pretres.

Devizno {ržište. Poslovanje se kreće u uobičajenim granicama. Kod kurseva nema bitnih promena. Nastojanja oko održavanja kursa lire primljena su od strane privrednika veoma povolino jer bi jači pad lire pogodio i našu privredu. U prvom redu naš izvoz u Raliju, a to je naše najvažnije iržište.

U interesiranim krugovima vanredno je povolino primljena odluka Narodne banke, da izvoznici u Austriji neće trebati odmah prvog dana po uplati šilinge za prodaju na našim berzama nego im je ostavljen rok od 14 dana. Na taj način svoje šilinge neće trebati odmah prodavati, što će donekle regulirati ponudu i potražnju. Pogotovo ako se uvede i terminsko poslovanje.

Efektno tržište. Poslovanje se diži m čednim granicama. Najveći deo poslova otpada na prolongacije terminskih zaključaka. Kursevi kod dinarskih papira su u popuštanju. Kod dolarskih tome na suprot dosta čvrsfi. 8% srednjeročni bonovi novac 98 bez robe. Trbovlje novac 90 a roba 100. Isis roba 50 a Šećerana roba 110.

ROBNO TRŽIŠTE Sirovine

Svetsko tržište sirovina opet pokazuje prilično nejednaku tendenciju. Sadašnje promene nisu toliko posledica izmenjenog odnosa ponude i tražnje koliko mera pojedinih kartela, koji za obrazovanje cena pojedinih proizvoda na međunarodnom tržištu prefstavljaju odlučujući faktor. Ovoga puta, izuzev olova, najveće popuštanje zabeležili su metali. Cena olovu je porasla zbog ioga što su vanevropski proizvođači zaključili kartelski sporazum. Pamuk ima nejednaku tendenciju; dok cena američkom koleba, jer se ne zna šta će biti sa politikom ogra-– ničenja proizvodnje, dotle se ona egipatskog pobolišala pošto je ove godine, prema prošloj, zasejana manja površina, Šećer i kava su u popuštanju; sadanja cena kave u Roterdamu (izražena u zlatu) iznosi 56.1%. one u istom periodu prošle 20dine. Laneno seme je u popuštanju usled povoljnog ishoda žetve u Argentini. Češljana vuna i juta takođe su nešto malo popustile. Kaučuk je ostao stabilan, ali njegova sadašnja cena

u zlatu manja je za nepunih 30% od one u isto doba prošle godine.

Pšenica

Međunarodno tržište pšenice nalazi se pod uticajem špekulativnog: manevrisanja. Blagodareći još uvek nejasnom pregledu o ishodu ovogodišnje žetve i kontradiktornim vestima o stanju useva u Argentini cene se menjaju svakodnevno. Po nekim vestima rđa je nanela ogromne štete u Kanadi i SAD. Zvanični Statistički ured u Otavi potvrđuje da je rđa u oblasti Manitobe nanela štetu kakva se ne pamti od 1927 god. Pod uticajem {ih vesti tržište u Vinipegu, Čikagu i Roterdamu poslednjih nekoliko dana bilo je vrlo čvrsto. Neizvesnost i promenljivost situacije na tržištu produžiće se, verovatno, do ро„сећа зерфетбга Када се исјаупот ЊЕН хаугбепа želva na severnoj polukugli, te će se dobiti jasan pregled o ishodu žefve i O svetskim uvozničkim potrebama u tekućoj kampanji.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 509

Ае pa se zadržao na 3.75 hol. for. za kvintal. U ani cena se popravila na 90»/s centi za bušel.

Na domaćem tržištu je vrlo interesantna situacija, koja potvrđuje našu tezu o zelenom kartelu o čemu smo pisali u prošlome broju. Sudeći po cenama, koje su na lokalnim pijacama više od onih koje plaća Prizad, zeleni kartel i ove godine odlično funkcioniše. Kao što smo u pomenutom napisu napomenuli, seljak ove godine za još stfriktnije izvođenje zelenog kartela ima podršku u neizvesnosti ishoda berbe kukuruza, koji je stradao od suše. Sem toga, izgleda da ni prinos pšenice nije onako veliki kao što se u prvo vreme faksirao. To se može zaključiti i iz toga da su ponude ispod tražnje. Mlinovi jedva uspevaju da se pokrivaju, a oni na glavnoj pruzi u Srbiji, u nedostatku ponuda, prinuđeni su da se već sada snabdevaju vojvođanskom pšenicom.

U Pančevu na pijaci plaća se 120 din., na Dunavu i Savi kod Šapca i Obrenovca 120 din., na glavnoj pruzi u SIbiji 115—118 din. Tendencija je MMO, čvrsta.

Kukuruz

Na međunarodnom tržištu kukuruza vladaju normalne prilike pošto je argentinski izvozni višak u stanju da pokrije celokupnu svetsku uvoznu potrebu u tekućoj kampanji, Što se tiče prinosa u podunavskim zemljama višenedeljna suša nanela je ogromne štete pa se, za sada, računa sa znatno manjom berbom no što je izgledalo pre dva meseca. Što je najglavnije i ova je još u pitanju, jer ako uskoro ne padne dovoljno kiše onda bi se ovogodišnja žetva mogla smatrati izgubljenom.

U Roterdamu cena kukuruza popustila je na 2.59 hol. for. za kvintal, a u Čikagu na 829/6 centi za bušel.

Domaće tržište na početku nedelje, kada nije bilo nikakvih izgleda na skoru kišu, bilo je u znaku hose i cena šlepovskoj robi dostigla je 81—82 din. Međutim, čim je kiša počela mestimično da pada popustila je i cena na Tisi na 78 dinara. Pre kiše majski termin je rađen po 90, a posle po 86 din. Termin septembar—januar rađen je u početku nedelje po 74, a sredinom nedelje pao je па 71—72 ап.

Na osnovu privatnih izveštaja može se zaključiti da je suša nanela ogromne štete. U nekim krajevima usev je potpuno upropašćen,

Tražnja postoji samo za pokrivanje, a takođe |e nešto malo izvezeno u Mađarsku.

Ječam Poslovanje sa ječmom je vrlo slabo pošto Švajcarska, koja pretstavlja naše glavno izvozno tržište za ovaj proizvod, kupuje u Bugarskoj i Rumuniji na bazi zamrznutih potraživanja. Cena paritet Uroševac notira 65—67 din.

Pasulj

Pošto je suša reducirala ovogodišnji prinos pasulja na najmanju meru, to na tržištu vlada veoma čvrsta tendencija i cene svake nedelje rastu. Poslednja nominalna notacija kreće se oko 200 din. Inače poslova skoro nema, jer je ponuda Minimalna. Stoka

Bečko tržište stoke”u ovoj nedelji se popravilo. Usled тапјег dovoza svinja iz Mađarske cena prima robi skočila је na 1.95—1.48 šil., drugoj vrsti na 1.25—1.35. gr. Prima goveda takođe su se popravila za 3—5 gr,. dok su ona lošijeg kvaliteta pala za 3 groša. Goveda su prodavana: prima | 01 .40, sekunda 0.95—1.20, tercija 0.90—0.95. šil. ђ

I praško tržište svinja se znatno popravilo, te su cene skočile za 30—40 filira po kilogramu i dostigle 6.70 kr., a. polutovljenih belih |jorkšira 7.10 kr. Sadanji skok cena tumači se smanjenjem priploda usled prošlogodišnje suše, koja je

Septembarski termin u Бо тати уаптао је и toku cele uništila stočnu hranu. Ako kriza ne bi uticala na 48 зтапје-