Народно благостање

10, август 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 515

__ НАШ ИЗВОЗ У ФРАНЦУСКУ

Кад се је Немачка 1933. год. припремала за појачање Свог робног промета са Спелњом Еврпом, уредништво часописа „Кићт und ћеш“ замолило је нашег уредника за један чланак о изгледима југословенско-немачке спољне трговине, Чланак је изишао у броју од 15 јануара истог часописа. У њему ја г. Бајкић покушао да укаже прво на'немогућне путеве југословенског извоза (као што је н. пр. Француска), а затим на економски најбоља тржишта за југословенске производе (Немачка).

Ниже доносимо у изводу Онај део тога чланка, који се односи на услове југословенског извоза у Француску.

Југословенски посланик у Паризу казао је у свом говору на банкету Трговачке коморе у Ле Авр 15 јануара 1935 године између осталога и следеће: „С обзиром на данас опште признато учење, да се дугови могу само робом да плаћају, невероватно је да некоје земље као н.пр. Немачка, Италија и Мађарска могу да увозе југословенску робу у Француску, док је та могућност одузета Југославији. Претпоставка да је у Југославији потребно то посредовање претставља велику заблуду. Напротив, те земље долазе саме нама да нам продају своју мануфактурну робу за динаре и да за исте купе наше производе и то Немачка воће, Мађарска живину и Италија коње за клање и да исте продају у Француској захваљујући високим контингентима, које Југославија није могла да добије“. Као поражавајући доказ за то навео је посланик контингент 3а Мађарску за овце од 18.000 комада, док је југословенски свега 200 комада. Овим се мислима југословенског посланика могу да учине две замерке, Пре свега прекор Француској је потпуно неоснован и чак би могао да се обележи као незахвалност. Југославија ужива пуну симпатију Француске. Године 1923 кад је француско тржиште капитала било оболело услед инфлације Француска је дала из државне касе Југославији зајам од 300 милиона франака. Исто тако усред кризе тржишта капитала у целом свету у мају 1981 године добила је Југославија у Француској зајам од преко једне милијарде франака по курсу од 87 (данас нотира свега 23). У јесен исте године дала је француска влада по дру= ги пут Југославији из државне касе зајам од 300 милиона франака, обилазећи парламент услед велике хитности. Исто тако је Југославија 1982 године добила од француских поверилаца, свакако под протекцијом француске владе, доста повољан мораторијум трансфера и мало после тога одобриле су приватне француске банке југословенској Државној монополској управи за 9-месечни кредит од 100 милиона франака пролонгацију за дуже време.

_ Све су то финансијско-привредне концесије које су тако замашне и тако су радо учињене да

се не може рећи да Француска маћехински третира

"Југославију у трговинско-политичком погледу.

Овде долазимо до друге замерке, која се

"може учинити горњем говору: он је платежно-те-

хничке природе. Пре свега у години 1932—33 пла-

тежни промет између Југославије с једне стране и "Немачке, Италије и Мађарске с друге стране није

ликвидирао онако како то прича посланик, да су увоз и извоз плаћени динарима. Напротив, то се свршавало преко клиринга, а ту нема динара, јер се трампи роба за робу, а новац игра улогу само ме-

рила вредности.

Даље, нису контингенти узрок незнатног из-

воза воћа, живине и коња из Југославије у Фран-

цуску, 0 чему је најбољи доказ чињеница да тај

извоз није био ништа већи ни онда кад Францу“

ска није имала никаквих ограничења увоза. 1929 године, на пример, Југославија није извезла ниједнога коња и ни једно кило живине у Францу“ ску, а воћа само за 800.000 динара.

Свакако постоји један артикал чији је увоз у Француску ометен француском политиком контингента, то је дрво. Југословенски посланик: чудновато, није нашао за потребно да овај артикал помене. Али да је то и учинио, Французи би лако могли да одговоре што свакако на банкету нису учинили из учтивости, — да Француска, истина, има врло много злата за чување и гледање, али га нема довољно да њиме плаћа свој увоз. Па како Француска извози и у друге земље, сем Југославије, мора и њима да да контингенте. Французи морају чувати своје сопствене интересе у трговинској политици.

Није нам познато колике је контингенте за овце тражила Југославија од Француске, али сматрамо да 200 комада није дошло у знаку осуства воље код Француза, већ као чињеница да Југославија нема довољно стоке која би по квалитету одговарала француским потребама.

Робни промет између Југославије и Француске је увек био минималан у пркос обостраној тежњи да се исти повећа. Југославија извози у опште кабасту робу, која не може да поднесе велике подвозне трошкове нити дуготрајно путовање. У том одстојању Југославије од Француске лежи узрок назадности југословенског извоза у Француску који је у просеку изнео последњих година 4% југословенског извоза. Али ни француски увоз у Југославију није много већи.

___ То је искуство учинила већ Србија. Кад је 1906 године избио изненада царински рат са Аустро-Угарском учињени су немогући напори да се у Француску извезу стока и сточни производи. За српским говедом није постојала у опште потреба у Француској, а први транспорт југословенских свиња свршио се са фијаском. Једино је конзервираНО СВИЊСКО месо могло бити извежено у Алжир, али 50% јевтиније од цене која је дотле добијена у Пешти. | В. Бајкић

ii BB BB