Народно благостање

Страна 516

Od jednog uglednog izvoznika u Beogradu primili smo - sledeći napis:

u svome broju od 31 pr. m. „Politika” je donela vest da je u Narodnoj banci održana anketa o načinu kojim bi se kretanje raznih kliringa moglo popraviti. Nađena je solucija koja

Kako da se valutno zaštite izvoznici u Nemačku

će verovatno znatno popraviti novčane transakcije sa Austri-

jom i Grčkom. Međutim u pogledu najnesrećnijeg kliringa, ne-

mačkog, utvrđeno je, da nema mogućnosti za: ublažavanje postojećih nezgoda, zato što je taj kliring stalnopasivan na štetu

jugoslovenske izvozne trgovine za skoro trista miliona dinara. Ovo je svakako tačno, u koliko se tiče pomoći ili intervencije od strane države ili Narodne banke; jer ta dva faktora nemaju mogućnosti da otkupe potraživanja koja leže и kliringu, a da im ne zapre velika šteta u slučaju devalvacije nemačke monete, U drugim državama doduše nije fako; ali ako se naši merodavni faktori ne mogu rešiti da obezbede: rentabilitet našeg izvoza uz garanciju za kurs nemačke marke, postoje za to svakako krupni razlozi sa kojima izvozna irgovina definitivno mora računati.

Snažan izvoz za Мета СЕ, а je veoma jaka privredna potreba za Jugoslaviju, jer je Nemačka za izvesne artikle našeg izvoza uvek dobar i solidan kupac; izvoz u Nemačku isključuje mogućnost, da ostale potrošačke zemlje iskoriste otsutnost Nemačke kao kupca i da obore cene na nerentabilnu visinu. Eventualna ofsutnost Nemačke sa jugoslovenskih pijaca ne bi bila posledica nemačkih želja, nego Samoodbrana jugoslovenskih izvoznika, Кој još i danas, pred novu kampanju, čekaju više od sedam meseci na Пе svojih potraživanja iz stare kampanje. Gubitak u катајата; najzad, može se kalkulisati, ali kakva bi izgledala kursna Кајkulacija kada je devalvacija nemačke. monete uvek moguća, i kada su devalvacije do 40% skoro svakodnevna pojava u svetu?

Zato valja tražiti drugu ruku koja bi bez štete za sebe mogla obezbediti jugoslovenskom. izvozniku likvidaciju nemačkog potraživanja po kalkulacionom kursu, tako da bi imao da računa samo sa gubitkom kamata, Ta druga ruka postoji; nju pretstavlja naša uvozna frgovina koja alimentuje nemački klirineg, i to po kursu koji uvoznik kalkuliše i prodajom robe stvarno realizuje, dok izvoznik Rkalkuliše današnji kurs koji, razume se, ne bi dobio, kada bi Nemačka u međuvremenu devalvirala svoju monetu. Jedno od osnovnih načela večne pravde i morala jeste: da se jedna strana ne koristi na štetu druge. To bi, međutim, pri devalvaciji nemačke marke neminovno па-

stupilo. Izvozna trgovina izgubila bi tada, pri stanju kliringa ·

od 300 miliona do 40% svoga potraživanja, a uvozna trgovina zaradila bi istu svotu bez ikakvog truda, pošto je ona svoju kalkulaciju napravila na osnovu kursa nedevalvirane marke. Zar ne bi sada bilo pošteno i pravedno, da uvozna trgovina, bez štete za sebe, obezbedi izvoznu trgovinu u pogledu kursa u granicama izvršenog uvoza? Carinarnice bi svakodnevno dostavljale Narodnoi bahci spisak koliko je ko uvezao, a Narodna banka registrovala bi to dugovanje jugoslovenskih UVOZnika Nemačkoj i zatražila bi od svakog uvoznika pismenu izjavu, da će svoje dugovanje Nemačkoj uplatiti o roku, a putem kliringa, i to po onome kursu' koji je na dan obavljenog uvoza bio u snaži: Ovaj postupak valjalo bi proširiti i na dugovanja |ugoslovenske uvozne (JEOViDĆ koja već postoje. |

Radeći, tako, mogla bi Narodna banka u svojim. izveštajima o stanju nemačkog kliringa objavljivati ujedno i procenai, sa kojim je potraživanje jugoslovenske izvozne Trgovine obezbeđeno u pogledu kursa od strane uvozne trgovine.

HAPO/IHO- PILOT АЊЕ

OR И ПРОБЛ

МИ

Možda je 4 novina u postojećim klirinzima; ali, ta-bi novina otklonila delimično. opasnost od jugoslovenskih izvoznika, da u slučaju devalvacije nemačke monefte preko noć postanu prosjaci, dok bi se uvozna trgovina neočekivano koristila. Uvoznoj trgovini ne bi trebalo da svane, kada se izvoznicima a

|

Načelno зе slažemo sa gornjim gledištem, ali i nalazimo da ni ono ne pruža dovoljne garantije svima izvoznicima koji postaju poverioci po kliringu pre eventualne devalvacije nemačke marke.

U slučaju devalvacije Nemačka bi odmah ада од naše Narodne banke. da se promeri obračunski kurs po kliringu u srazmeri devalvacije. Jer ako i u koliko to ne bi паstupilo, nemački bi izvoz u Jugoslaviju bio otežan. Istina, је goslovenski dinar je u obračunskom ključu danas precenjen, ali se to Nemačke ništa ne tiče što mi otežavamo svoj izvoz precenjivanjem dinara.

Prema tome oni uvoznici M bi kupili robu u Nemačkoj posle devalvacije, imali bi da računaju sa novim obračunskim ključem. Oni ne mogu da prime na sebe štetu naših izvoznika usled devalvacije. Ali Nemačka ne bi imala razloga da se protivi našem zahtevu da sva u momentu devalvacije postojeća dugovanja u markama jugoslovenskih uvoznika budu obračunata po starom kursu. Odmah da primetimo, da bi, međutim, bilo uvoznika koji bi od toga pretrpeli štetu, pošto пеprodatu robu ne bi mogli prodavati po staroj ceni, Ali uzmimo da se pređe preko te okolnosti. Ostaje otvoreno pitanje o od-

· nosu između jugoslovenskih dugovanja i potraživanja u mar-

kama. Više je no sigurno da su potraživanja veća no dugovanja. Tu razliku dakle ne bi pokrio uvoz, nju bi morali da snose sami izvoznici. ;

Последњи број „Индекса“ загребачке радничке коморе (од 1 јула о. г.) посвећен је платама и зарадама јавних службеника. У почетку је изнето неколико напомена о прикупљању и обради грађе: изостављени су службеници војног реда, затим званичници, служитељи, дневничари и неразврстано особље, који су обухваћени раније изнетим подацима о групама најамних радника у приватној служби и радничком осигурању; даље недостају подаци за 30% градских општина ит. дД. ~ | |

" Свих државних (грађанских и војних) и самоуправних службеника је било у 1933 г. 220,6 хиљ, а кад би били узети у обзир пензионери, инвалиди, послужитељи, радници, онда би број лица на државном и самоуправном

Плате и трошкови живота државних и самоуправних чиновника

'буџету износио 460 хиљ. Према подацима које смо на ос-

нову статистике "Министарства финансија донели у броју 2 од 21 јануара о. Гг., службеника војног реда је било 51.048 (9.829 официра, војвих чиновника и' подофицира), државних службеника грађанског реда 135.689, бановинских 10.556, градских општина 10.086 и 169.543 свих службеника грађанског. реда отпадало је У процентима на: указне 34,35, приправнике (само државне и бановинске) 10,43, - званичнике 19,59, служитеље 7,19, | контрактуалне и хонорарне | | 2,88, дневничаре 18,89 и не-

· разврстане 6,06. Највећи број се налази у 1Х платној и по-

ложајној групи (31,39%), затим у УШ (21, 71%), У (11,85%), Х (10,59%) и УП (8,6%); укупно у првих пет група (од ! до У) налази се свега 9,52%, док се 5 три последње групе налази“ 63,75%. | ||| пр)

сеоских 13.212. Од.