Народно благостање

Страна 554 Milorad Nedeljković u jednom zbijenom govofu izložio ро'slovni obim Poštanske štedionice i njezin značaj za našu паrodnu privredu. Broj njezinih ulagača iznosi. 350.000, a ukupni ulozi 820 miliona dinara nezavisno od čekovnih depozita (Кој zajedno sa ulozima iznose preko 2 milijarde). Prosečna vis:na uloga iznosi 2.368 dinara, što znači da je ulagač mali čovek: Ukupan broj otvorenih čekovskih računa prešao · je „preko 25.000. Osvećenju je prisustvovao pretsednik vlade sa resornim ministrima i pretstavnici beogradskog bankarskog sveta.

— Turska je sa 5 mil. tur. lira obrazovala Amortizacionu kasu, koja će kupovati državne obligacije i starati se O održavanju' njihovog kursa.

— Emisiona delatnost u Londonu za prvih sedam meseci

o. bila ie mnogo življa nego u prethodnim godinama. Emisije u tom vremenu iznosile su 139,95 mil: iunti šterlinga, dok su u celoj 1934 god. dostigli samo za 10 mil. funti šterlinga više. U julu o. g. emisije iznosile. su 53,9 mil. funti šteringa prema 20,6 mil. u junu i 15 mil. u istom mesecu 1934 god.

— Rajhsgeriht je u presudi protiv jednog švajcarskog

osiguravajućeg društva zauzeo gledište, da se klauzula zlatnog dolara ima smatrati zlatnom klauzulom a ne dolarskom, tako da depresijacija dolara nema uticaja na polise. Isto. stanovište zauzelo je pretsedništvo austrijske vlade u jednom raspisu,

upućenom kao odgovor na upit Saveza osiguravajućih društava.

u stvari zlatne dolarske klauzule.

— Nemačka je donela zakon po kome se od 31 jula o. 8. - za zemljoradničke hipotekarne dugove Mamina 0 UiO na 41/5%.

— Seligman Bros u Londonu, koji je 1928. pretvoren u Limited Co, vodiće se u buduće kao lično društvo uz učešće Sir Charles D, David E, Vincent J., David A., Reginald |. Seligman, Leon Rueff, Louis Fleischmann, kao i Seligman "Trust Lid. Ovo je društvo u vezi sa Seligmanom, koji je dao zajam Državnoj hipotekarnoj banci. |

— Po ranijim propisima nije se mogla vršiti amotfizacija uništenih i nestalih hartija koje glase na donosi0ca. Zakonom o sudskom vanparničnom postupku ustanovljen je naročiti DOstupak i za poništaj ovakvih isprava. To važi i za državne hartije od vrednosti, izuzevši one sa zgodicima (Ratna šteta, duvanski lozovi od 1888 i 2% obveznice lutrijskog zajma od 1981). Poništaj se može tražiti ne samo za unutrašnje već i za obveznice državnih inostranih zajmova, u koliko samim ugzo-

vorom o zajmu nije predviđeno nešto drugo.

— Opticai novčanica Talijanske :banke iznosio je krajem jula o. g. 13.856 miliona prema 13.330 miliona krajem jula 1934 godine. S obzirom na događaje u istočnoj Africi ovaj porast је razumljiv. S druge strane porastao je i promet u zemlji, a tako isto. i cene. Indeks industrijske proizvodnje кој је u 1934 g. prosečno iznosio 88,3 porastao je u maju о. 5. па 113,5. U istom razdoblju porastao je i indeks cena na veliko sa 275,8 na 314,5. ;

— Odlaganje plaćanja i sanacija odobrena је 15 0. m. Zadružnoj banci u Ljubljani, Ljubljanskoj kreditnoj banci i Jadransko-podunavskoi banci, Beograd. U našoj dnevnoj štam.· pi objavlieni su komentari o načinu sanacije ovih novčanih :zavoda. 1 mi ćemo sanacioni plan ovih banaka saopštiti našim čitaocima, ali tek posle zvanične objave sanacije u „Službenim

novinama”, — da bi izbegli nepotpuno ili netačno saopštenie.

— Бугарска је изменила закон о дужницама проду_жујући рок принудног поравнања до 15 августа 1936 год. У овоме року инструкцијом поравнања могу се користити _ само они дужници, који су до 15 августа о, г. платили 1/10 својим повериоцима или који су у обавези па то учине до 16 фебруара идуће године.

— Швајцарска влада одобрила је одлагање плаћања обавеза Banque Populaire Genevoise S. A. y Женеви. Пре-

"ти стерлинга злата у полугама.

БЛАГОСТАЊЕ __ "Бр.235. ма извештају ревизионе комисије попракивана поверилаца потпуно су покривена.

— Енглеска банка је купила 16 0. м. за 472.828 фунТао је највећа куповина злата, извршена у току једног дана после 1933 год. У току целе 1935 год. (банка је купила свега за 942.275 фунти злата. У 1934 год. банчина подлога повећана је за 1,57 мил. а од 21 септембра 1931 — од дана кад је напуштено, златно важење — до данас за 57,29 мил. фунти. Покриће оптицаја новчаница према старом паритету фунте износи 43%, а према данашњој цени злата око 70%. Знатним количинама злата располаже и енглески фонд за изравнање валуте, али се подаци о тим залихама не објављују. У току 1935 год. увозни вишак злата изнео. је око. 70 мил.

= Италија је одлучила да затвори све робне берзе. Пре годиву дана, као што је познато, она је укинула терминско пословање житарицама.

JAVNE FINANSIJE — Mađarska |e sa engleskom bankarskom kućom Rotšild postigla sporazum o odlaganju isplate državnih menica. iz 1930 do 14 avgusta 1936 godine. . | — Нојапазка. vlada emituje za 45 miliona. forinfi bonova sa rokom od 1, 3 i 5 godina, a uz kamatnu stopu 31/%%, 6 | 475070.

___ Грчки министар финансија отпутовао је у оно где ће водити преговоре о регулисању плаћања камата спољних дугова пошто се грчком предлогу o исплати 35% приспелих камата противи још увек већина поверилаца. Грци се надају да ће приволети своје повериоце на овакво решење пошто је пре кратког времена сличан споразум закључен са портерима обвезница државне хипотекарне банке. | | — Ове недеље извршиће се емисија зајма румунских. државних железница. Према закону, државне железнице могу само да емитују износ који није већи од 20% годишњег бруто прихода; ова свота је сад ограничена на 2 милијарде леја. Емисија ће бити у ствари конверзија летећих дугова пошто ће се за сваких 90 леја ових издати облигација у. номиналној вредности од 100 леја. Облигације носиће 4:),%, а амортизација ће се вршити у року од 10 година у четвртгодишњим ратама. Облигације и купони могу служити после доспећа као платежно сретство у пуној «вредности код свих железничких благајни. Облигације ће имати и златну клаузулу, која ће ступити на снагу ако, поред · депресијације валута, железнице буду повисиле тарифу.

SAOBRAĆAJ

— Posle sniženja železničkih tarifa naše » železnice od 3:

avgusta uvode još jednu novinu: nedeline i praznične povratne

karte uz popust od 50% normalne cene (za decu od 4 до 10 god. 75%) na svima relacijama od 6 do 250 km. od polazne stanice. Ova reforma prestavlja drugi značajan potez u tarifskoj politici naših železnica, koji treba pozdraviti.

— Novosadska Trgovačko- industrijska komora tražila je od Ministarstva saobraćaja reviziju poštanske tarife za pakete i ostale poštanske pošiljke. U svojoj pretstavci komora navodi, da na dužim relacijama poštarina оре е robu 20-—25% od vrednosti. :

— Uprava. državnih železnica ostvarila je u toku "meseca juna o. g. prihod od 143,31 miliona dinara prema predviđenili 160,56 miliona. Za mesece april, maj i juni O. 2. bio je predviđen prihod od 481.67 miliona, a ostvareno je. 420,93 miliona. 17 ovih podataka može se zaključiti da |e promet na ' železni-

·cama porastao, ali taj porast. nije bio još u stanju da potpuno

kompenzira manjak prihoda izazvan sniženjem putničke tarile od 1 aprila 0. 9. - |

АИ