Народно благостање

24. август 1935.

В. Бајкић ма

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 547

Г ЈЕДАН историјски ПРЕДЛОГ О ПИТАЊУ ПРЕЗАДУЖЕНОСТ И СЕЉАКА |

Прва иницијатива за државну интервенцију у области сељачког задужења датира из 1927 године, али је добила конкретну форму почетком 1928 године познатим предлозима двојице народних посланика. Тадашњи министар пољопривреде одредио је две сукцесивне анкете о томе питању, једну у 1927, а другу у 1928 години. О последњој је врло много писано у нашој дневној штампи у то доба, и она је, изгледа, била довољна за краљевску владу, да документује своје негативно држање према тим предлозима. Како је од тог доба прошло 7 година и како су доцнији догађаји у

области сељачких дугова бачени у заборав икако она најважнија етапа у

је, по нашем мишљењу, развићу овог питања, то сматрамо за потребно да резимирамо најважније моменте у њој према извештају „Политике“ од 20 јуна т. г. „Политика“ јавља да су у анкети учествовали: В. Бајкић, Мирко Косић, Драг. Аранђеловић, д-р Милорад Недељковић, Ђорђе Муачевић, д-р Веља Стојковић, М. Зебић, Арон Алкалај, д-р Милан Радосављевић, Н. Станаревић и Милосављевић, као и три претставника задругарства. Анкету је отворио Министар пољопривреде једним дужим говором у коме је казао између осталога:

„ја, господо, желим да поводом тога што се налазе пред Народном скупштином три предлога и што се они сматрају као предлози закона о раздужењу сељака, да Ви на овој конференцији дате своје стручно мишљење и да у том погледу донесете потребне закључке. Предмет проучавања су два питања:

„Да ли је уопште потребно приступити решењу питања сељачких дугова на један посебан начин, и ако је то потребно, на који би се најрационалнији начин то могло решити и то тако да се сељаку стварно помогне, а да се не повреде интереси поверилаца нити пак интереси јавног земаљског кпгдита",

Први говорник, г. Д-р Мирко Косић, казао је између осталога:

„На прошлој конференцији констатовали смо да 0 некој појави опште презадужености нашег сељака не може бити речи. Задужење сељака износи према податцима Министарства: трговине и индустрије мање од 3 милијарде, а вредност нашег зиратног тла и инвентара мртвог и живог износи око 70 милијарди, дакле дугови не претстављају ни 5% вредности производног капитала у аптрару. Па да претстављају и 10 и 15% не може се говорити о презадужености. Али смо констатовали, да ако не постоји презадуженост, постоји опасност задуживања и то опасног

како због услова (рокова и камата) тако и због често не“

продуктивног утрошка кредита дакле консумног кредита. Опасно је због релативно ниског рентабилитета наших газдинстава. Треба да се нађе могућност да дође до згоднијег кредита него што данас сељаку стоје на расположењу, како за дугорочне тако и за средње и краткорочне послове. Пошто не постоји општа презадуженост морамо одбацити та-

кве изузетне мере, које засецају дубоко у правни поредак и потресају основе наше народне привреде, какве садрже законски предлози. р. МЕ o а и Тупањанина. 5

„Поред потребе да се брга Је пелисходан аграрни кредит Боји потреба Једног сталног закона за сузбијање зеленаштва" ~

Затим д-р коске“ излаже. пл о“ јр рганизацији једног апрарног кредитног института и O зретствима која би му се привела. || >

Други говорник ту дер Милорад Недељковић изјавио је да су презадужења“ ____UUI ПОјаве и да их не треба генералисати, = 258 ~

Да би се на кредитном пољу помогло земљорадништву, говорио је даље д-р Недељковић, које пати од недостатка кредита и његове скупоће,“ треба организовати пољопривредни кредит и сатурирати та довољним сретствима. Пољопривредни кредит не значи монополисати посао кредитирања сељака. Треба напротив. увући што већи број кредитних. установа за сарадњу у овом послу: Дирекцију за пољопривредни кредит, С 3 земљорадничких задруга, Државну хипотекарну банку и приватне новчане заводе и Народну банку. Новчани заводи имају "установа које се баве пољопривредним кредитом и треба им дати што више повластица и олакшица. На крају вели Б. д-р Недељковић:

„Нитпошто се не смеју прихватити предлози за анулизацију мораторијума сељачких дугова и прогоњење приватних завода који се баве сељачким кредитом. Требало би укинути застареле заштитне законе који сељацима само сметају место да им помажу. Предлози! и законски пројекти г. Тимотијевића, Петровића и Тупањанина значили С! тешку привредну и кредитну катастрофу“ по нашу земљу“.

Г. М. Зебић у својству“ начелника Министарства. трговине и индустрије, сматра да ду: вање сељака износи 34 милијарде и да су дошли законски пројекти који су дочепали ово питање и упутили у правцу као да је настала нека страховита презадуженост свих пољопривредника. Доказује примером Немачке да сељак није презадужен. Међутим темпо задуживања је врло јак и такве природе да треба да нас забрињује; Он је против мораторијума који штети углед наше земље у свету и наноси штете нашој привреди. Исто тако не може се ићи за тим да држава исплати све сељачке дугове, она само може радити на рационалном организовању свију грана земљорадничког кредита, а на име личног земљорадничког кр O "тј. за заштиту земљорадника M T. ЗА .

Г. д-р Миленко Марковић тврди да. о презадужености у целини не може бити ни говора.

Д-р Велимир Бајкић истиче да' су пре рата само Хрватска са Славонијом забележиле сељачке дугове у износу од 10 милијарди данашњих динара, према 3—4 милијарде како се цени дуг за целу земљу. На територији целе Југославије износили су сељачки дугови. хипотекарно 0обезбеђени пре рата око 20 милијарди данашњих динара. Постоји само индивидуална и регионална презадуженост, Ион сматра да је организација пољопривредног кредита довољ=