Народно благостање

7. септембар 1935. · НАРОДНО штена је на 8 до 110. A такса за уступање трговачких радњи смањена је са 8,5—14% на 6 до 9%. Као што се види, после дефлације буџетских расхода и цена француска влада декретује и фискалну дефлацију. Ипак, није вероватно да ће се због тога државни приходи смањити. Напротив, може се очекивати јачи пораст промета непокретности и трговачких радњи, јер су досадашње сувише високе таксе имале репресивно дејство на обављање односних послова.

—- Амерички министар финансија изјавио је да је зајам од 100 милиона долара на бази 1/,% — благајничких записа уписан свега са 85,592.000 долара. Изузев сличног случаја прошле јесени, није се још десило да један зајам министарства финансија није био преуписан.

—- Буџетскни приходи Чехословачке у првом полгођу ове године, према истом полгођу 1934, смањили су се за 12%. Приход од пореза на пословни промет смањио се за 02 мил. круна; од посредних пореза пали су за 30. мил. круна, царински приходи за 22 мил. круна. Приход од такса подбацио је за 17 мил. круна, а од режије дувана за 113 мил. круна. Према предвиђањима буџетски приходи подбацили су за преко 20%.

— Шпанија намерава да у средњерочни зајам са роком од 5 гулисала дуг Француској банци из 1931

иностранству закључи година, са којим би регодине. — Шпанска банка приступила је који гласе на злато дајући за сваки бон зета 238.29 папирних пезета.

— Буџетски прорачун Финске за 1936 предвиђа приходе од 3.799,99 милиона марака, а расходе од 3.799,39 милиона, тј. вишак од 600.000 марака. — Предвиђена сума прихода већа је за 113 милиона од оне у 1935. Буџет предвиђа и амортизацију државних зајмова, нарочито доларског зајма из 1934 и то у висини од 365 милиона марака. За ту сврху 300 милиона марака треба да буде набављено уписом унутрашњег зајма. |

од 100 златних пе-

== Америчко министарство финансија емитовало је у првом полпођу ове године зајмова у укупном износу од 6.411 мил. долара. Од тога долази на конверзије 5.887 мил., а на нове капитале 523 милиона долара. Финансирање програма стварања рада имало је за последицу велике емисије у (јулу. Не узимајући у обзир недељне емисије бонова трезора, емитовало је министарство финансија у јулу обвезнице са роком од 4:),% годишње у износу од 500 милиона долара, које су и поред смањења интересне стопе на 1.375% преуписане шест пута.

— Турска је објавила нови план за амортизацију јавних дугова. Према томе плану створиће се завод чији ће задатак бити да у земљи и иностранству купује турске 06везнице и да предузима мере за регулисање курса тих 06везница. Банке морају пријавити износ обвезница са којима располажу. Ове банке у којима држава финансиски учествује морају, ако желе да отуђе обвезнице, да их прво понуде поменутом заводу. Министар финансија овлашћен је да новој организацији стави ва расположење максималан капитал од 5 милиона турских фунти.

— У Француској су у току првих 7 месеци о. г. вепосредни порези довели 1,86 милијарду (за 897 мил. мање него у истом раздобљу 1934), а посредни порези, монополи и домени дали су приход од 15,88 милијарди односно за 2,55 милијарде мање него што је било предвиђено и за 671 милион мање него за првих 7 месеци 1934.

САОБРАЋАЈ

— Градња пруге Вараждин—Копривница започела је 2 септембра (о: т. Доњи строј, по уговору, треба да буде

конверзији бонова

БЛАГОСТАЊЕ У Страна 587 готов 15 августа 1936, заједно са свима потребним објектима (станичлим зградама итд.),

— Вгодом! koji su u julu о. с. 'oiplovili iz naših morskih luka, imali su 1,9 mi. tona prema 1,84 mil. u istom mesecu prošle godine.

— Za prvih 7 meseci o. g. natovareno je na našim državnim Žželeznicama 740 hilj. vagona prema 741 Milj. u is:om periodu prošle godine.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

—_ У париском „Тану“ г. Фредерик Жени написао је два чланка у којима тврди следеће: 1) да релативни просперитет који влада у Великој Британији чини да она не осећа потребу за стабилизацијом фунте; 2) да не постоји веза између побољшања привредне ситуације и пада фунте, већ да је побољшање дошло као последица високе царинске тарифе и сређивања државних финансија, 3) да је побољшање само у унутрашњој трговини, док је спољна још увек у тешким приликама. Отуда, ако Енглеска жели да одржи своју улогу на светском тржишту и да обезбеди себи стварно побољшање привредне ситуације, она не може одлагати стабилизацију своје валуте.

— Од периода девалвације у Белгији је почео процес лагане хосе цена на мало. Индекс цена ва мало је у периоду март—-август скочио са 621 на 662 односно за 1%.

__ Финансиски комитет Друштва народа примио је извештаје својих делегата у Аустрији и министра финансија 0 финансијској ситуацији Аустрије. Предстоје преговори о евентуалној конверзацији међународног 7% зајма из 1930. Исто тако водиће се преговори и о почетку регулисања потраживања страних поверилаца код Кредит-аншталта, пошто је приликом његовог пада аустриска влада гарантовала исплату.

По извештају америчког министарства трговине износе национални приходи у С. А. Д. 494 милијарде долара према 444 у 1933, 47,9 у 1932 и 786 у 1929. Главни део отпада на плате и наднице (33,1 или 67%); на дивиденде отпадају 2,3 милијарде (4,6%). Најмање прихода показује грађевинска индустрија, 26,7% према приходу год. 1929: најбоља грана је снабдевање електрицитетом и плином, са 87,1%.

— У америчком сенату примљен је Валшов закон који одређује да главне одредбе бивше Нире има да остану на онази за послове између државе и приватних фирми.

— Pretsednik tngovinske komore u Antverpenu Jusian dao je ostavku na svoj položaj, pošto je smatrao da je odluka žitarske sekcije protiv državnog intervencionizma uperena DIOtiv njega. Jusian, koji je pristalica privredne politike ministra pretsednika Van Zelanda, ima veliku opoziciju u liberalnim privrednim krugovima Antverpena. Ovoga puta, pak, plenarna sednica trgovinske komore odlučila je protiv jednog glasa, da zamoli Jusiana da ostane na svom položaju.

— U jula o. g. bilo je u našoj zemlji 9 stečajeva prema 13 u istom mesecu pr. 2. i 12 poravnanja prema 36; za prvih 7 meseci bilo je 93 prema 163, a poravnanja 111 prema 251.

— Austrijski Institu? za istraživanje Rkonjunkture ·9bjavio je podatke o kretanju nacionanog dohotka u periodu od 1920 do 1934 g. Nacionalni dohodak pokazuje pad sa 5,8 milijardi šilinga u 1929 g. na 4,84 milijarde u 1934 g, to је га 16,56%. Prihodi pojedinih zvanja smanjili su se u sledećoj srazmeri: preduzimača za 20%, poljoprivrednika 19,52%, nameštenika 16,97% i ostali prihodi za 16,21%.