Народно благостање

Страна 590 __ | | НАРОДНО

27 VIM. 28 VIM. 20 VIII 30 УШ 40% 1895 с ID | = (0588 155 = 5% 1902 g. 1598 ДЕ | Моб > BO. 41,9 1906 с 140 | ве . [86 | 185 41] 1909 с 190. | 180. | [306 [26 5% 1913 с. IE Пао BL [55 416 1910 g 13058. Om | O | 4150 1011 g. 1574 (03% | 19 | 1588 79% 1931 8. Бо 1225 225 | 5% Kundinc 1093. | 06.7 [06 JOS [06 —

Na međunarodnom deviznom tržištu |e situacija ove nedelie bila uglavnom mirna; deviza London i nemačka marka su čvrste, a deviza Milano je na ciriškoj berzi malo popustila.

Na ciriškoj berzi imali smo ove kurseve deviza:

ol | 30. V. ЗА МИА И 20 MII. Amsterdani 209.10. 20930 20770. 207.725 207.50 London 1516 15:21 15.14 15.22 15.22. Milano 26.38 25457 | 25.075 | 25:03 25.10 Njujork 3111/a | 306.625 305.50 4306“%s | 30641/g Berlin 12450. „124:60 123:90 123935 123.00 Pariz 20:38, 20.34 20:235 20251; 20:27 Prag 12.97 12.875 12:69) 12.705 12.71 Beograd 7.02 1.02 7.00 7.00 7.00

Na beogradskoj deviznoj berzi imamo ove nedelje bpojačan obrt od 10.8 miliona dinara, prema 9.8 miliona u prošloj i 10.4 miliona u pretprošloi nedelji. Najveći obrt obavljen je u devizi London, za 4.5 miliona dinara; zatim dolazi Beč, sa 4.4 miliona; u grčkim bonovima trgovano je za svega 65 hiljada; pored toga iznosile su kompenzacije sa Peštom 0.2 miliona. Što se tiče obrta u devizama, na prvom mesfiu nalazi se dolar, u kome je obrt bio 1.01 milion, u devizi Pariz 205 hiljada, Amsterdam 205 hiljada itd. itd

Kod kurseva deviza imali smo ove nedelje male fluktuacije; na pojedinim sastancima i u pojedinim klirinzima imali smo sledeće srednje dnevne kurseve:

Bonovi London Beč Pešta Madrid Grč. ban. 30. VIII 235.25 837.17. —— 570— 33:75 21%Х 234.90 838.09 — 565.— 3375 3 IX 234.70 839.— —— 565.— 33.15 4 IX 234.50 840.— __ 570.— 34.

Privatno devizno tržište je ovih dana opet malo mirnije. Kurs švajcarskog franka bio le 15.37 do 15.45; Pariz notira 311.— do 313.—; Niujork 46.90 do 47.25, Milano 384.— do 385.—; marka 18.70 do 19.—; češka kruna 185.— do 180.—

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине

Светско тржиште сировина наставило је и у овој недељи развој у истом правцу као и прошле недеље. На име, већина метала и маст имали су чврсту тенденцију, док је памук и даље попуштао. Највећи скок забележили су цинк и олово. Маст у Њујорку скочила је на 15.87 центи за либру. Редукција стоке, услед прошлогодишње и овогодишње суше која је смањила принос сточне хране, имала је за последицу знатно опраничавање производње ма-

сти, Не само у С. А. Д. него и на европским тржиштима,

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 37 почиње да се осећа недостатак робе. Као што смо у прошлом броју напоменули, садашњи пад цене памука последица је промене америчке политике. Међутим, по свему изгледа да ова промена неће имати за последицу повећање удела С. А. Д. у светском извозу памука, јер паралелно са америчким падају и дене осталим провенијенцијама, квалитативно бољим и више траженим на светском тржишту.

Цена каучука је већ неколико недеља непромењена. Кава је дабилна, Чешљана вуна имала је чвршпу тенденпију, док је јута мало топустила.

Шиеница

У овој недељи на светском тржишту шшенице владала је релативно чврста тенденција. У западним европским пристаништима направљено је неколико већих закључака те је, услед тога, цена у Ротердаму скочила на 4.15 хол. фор. за кв. У Чикагу, међутим, цена је остала непромењена — 88:/, центи за бушел. Од подунавских земаља за сада једино извозе Румунија и Мађарска, последња само у Швајцарску, јер са Аустријом није још постигнут споразум о начину преузимања два милисна квинтала. Резултат аустријске жетве пшенице такав је да ће она, поред закљученог коптингента у Мађарској, бити принуђена да увози и са других страна. Чехословачка не долази у обзир као увозница. Италија ће увозити само за потребе у Абисинили. |

На домаћем тржишту влада врло чврста тенденција. Понуда је сведена на најмању меру. Поред тога што се Призаду не нуди ништа, врло тешко се подмирује и нормална тражња за потребе млинова. Произвођачи показују знатно већу уздржљивост но ранијих година, те успевају да цене сваке недеље повећају за неколико: динара по метричкој центи. Главни фактор за савршено функционисање зеленог картела јесу врло неповољни изгледи за исход 0овогодишње бербе кукуруза за коју се сматра да ће бити добро, ако да половину прошлогодишњег приноса.

Промптне понуде су минималне, а ни оне за тармин нису богзна како велике. На Тиси за новембар нуди се по 142 д., а на Сави по 134. Промптна роба на Тиси плаћа се 133—135 а на Бегеју 131—132 дин. У Србији скоро и нема понуда, осим у Пожаревцу где се плала 125 дин.

Кукуруз

Ситуација на светском тржишту кукуруза остала је непромењена у овој недељи. Аргентина је успела да прода извесну количину Италији и Аустрији. Цена у Ротердаму поправила се са 245 на 2.50 хол. фор. док је у Чикагу остала непромењена на 72 центи за бушел.

Услед обуставе куповина за рачун Мађарске цене на домаћем тржишту попустиле су за 8 дин. по квинталу. При крају недеље било је понуда по 98 дин. али купаца по овој цени није било. Термин мај рађен је по 95—97 дин. а за децембар и јануар вагонска роба по 79—80 дин.

Воће

У овој недељи на иностраним тржиштима владала ЈЕ повољна тенденција за наше шљиве, јер су довози били мањи, а роба претежним делом потпуно задовољавајућа. Шљиве у Бечу половином недеље постизавале су цену од 35—436 гр. кг. на станици. Просечна цена у току целе недеље била је знатно повољнија од оне у прошлој. У Прагу је цена варирала између 170 и 220 кр. При крају недеље, пошто су најављени већи довози, цена је мало попустила. Ма пољ ским пијацама, услед довоза недовољно зреле и OOU крупне. робе, пала је цена на 60 злота,