Народно благостање

~

1. септембар 1935,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 583 _

НАРОДНО

ове године смо активни за 22.1 мил. дин. Према Енглеској и Француској стално смо пасивни. Према првој пасива се повећала са 21.8 на 94.1, а према друпој са 55.2 на 774 МИЛ. ДИН.

a =—<—ezzz=z<EEGEGEE?=1,

Pored značajnih političkih odluka, talijanska vlada je na 5уоjoj sednici u Bolcanu donela i nekoliko važnih privrednih dekreta. Dva se odnose na državne finansije, a tri na olakšanje platnog bilansa.

Prvim finansijskim dekretom zavodi se novi rentni porez od 10% na dividende akcionarskih društava i na prihode drugih hartija od vrednosti. Drugim se privremeno ograničava visina dividende U toku sledeće godine nijedno društvo neće smeti da isplaćuje akcionarima veću dobit od 6%. Društva koja su u toku od tri poslednje godine dobila dividendu veću od 6% moći će izuzetno da isplaćuju i više, ali ne iznad prosečne dividende iz tri poslednje godine. Ostvareni višak dobiti ne konfiskuje se, ali se mora uložiti u državne 5%-tne 9-godišnjie bonove.

Finansijska : ekonomska mobilizacija u Italiji

РНС

Slične mere poznate su i u drugim zemljama. Nemačka ie, na primer, već u decembru 1934 ograničila visinu dividende na 6%, ako su ranije dividende bile manje, odnosno na 8% u slučajevima kada je u poslednje tri godine isplaćivana dividenda veća od 6%. Rentni porez na dividende i kamate je još poznatiji. Između Italije i drugih zemalja postoji ipak izvesna razlika, bar u pogledu cilja za kojim se ide. Ove mere treba da posluže u Italiji kao sredstvo za finansiranje rata. Ali izgleda da se žele suzbiti i veći dobici, jer se oni prvenstveno ostvaruju putem javnih radova i naoružanja. inače, ovim merama povećavaju se poreski prihodi, a stvara se mogućnost i za plasiranje izvesne količine državnih bonova. Ako finansijski efekat ne bude dovoljan, treba računati s tim da će se zavesti i nove dažbine, a pri većim komplikacijama nije isključeno da će se pristupiti i inflaciji

Još veću pažnju zaslužuju dekreti koji se odnose na platni bilans, jer Italija je, i pre nego što se definitivno odlučila da vodi rat, morala iz podloge Talijanske banke, dakle iz poslednje rezerve, vaditi zlato za vršenje usplata na strani. Početkom o. g. zlatna podloga iznosila je 5,8 milijardi, u julu se još kretala oko 5,5 milijardi, a 20 avgusta o. g. pala je na 4,9 milijarde lira, dok je na isti dan 1934 još iznosila 6,3 milijardi Ako se tome doda da je odliv zlata u 1934 iznosio 1700 miliona i da su prilike u 1935 |oš nepovoljnije, jasno će se primetiti, gde se krije najveća opasnost, ne samo za pravilno funkcionisanje talijanske privrede, već i za uspeh nameravanog kolonijalnog rata. Zbog toga je problem platnog bilansa zadavao Italiji mnogo brige još pre nego što se počelo govoriti o Abisiniji. Danas ie to najvažniji problem falijanske ekonomske i vojne politike, pa su se morale preduzeti i vrlo energične mere za obezbeđenje potrebnih deviza.

Pre svega naređeno je obavezno ustupanje državi svih privatnih potraživanja u inostranstvu, a predviđena je i prinudna zamena inostranih hartija od vrednosti koje se nalaze u posedu falijanskih građana, kao i zamena falijanskih hartija izdatih u inostranstvo, za 5%-ne O-godišnje državne bonove. Ova zamena treba da poveća podlogu Talijanske banke za više stotina miliona lira. Tačni iznos poznat |e samo vladi i Talijanskoj banci, jer su se te hartije morale prijavit: u decembru 1934 navodno „zbog fiskalne kontrole”, a u maju 0. 2. imale su se i deponovati novčaničnoj banci. Sada se navodna fiskalna kontrola pretvara u |ednostavnu rekvizžiciju.

Poslednjim dekretom naređena je i obavezna upotreba surogata umesto uobičajenih goriva (Denzin) za sve privatne i javne. autobuse i kamione. Za prelaz na novu vrstu goriva

ostavljen je rok do kraja 1037. U pogledu benzina i nafte već ie u oktobru 1934 uveden režim uvoznih dozvola. Za ugali i neke metale (bakar, kalaj i nikl) zaveden je nedavno uvozni monopol, ne samo radi celishodnijeg izbora zemalja izvoznica, već i zbog obezbeđenja prvenstva vojnim potrebama. Najnoviji dekret o zavođenju surogata umesto uobičajenih goriva pokazuje takođe, da se zbog pasivnosti platnog bilansa i sadašnjih vojnih potreba moraju zapostaviti interesi civilnog stanovništva. ——— o Se _C(OygaKO H англосаксонске државе поново увиђају да су за опорављање светске привреде неопходно · потребне стабилне валуте, осећа се да се баш у тим земљама обраћа врло велика пажња односима између долара, фунте и франка; те три главне валуте треба, наиме, да постану исходиште будућег оздрављења.

Ми смо већ чешће истакли нарочити интерес Енглеске да стоји између долара и франка и на тај начин остане што стабилнија. Енглеска има интереса да се куповна снага ове две валуте развија увек у супротном правцу, и то што равномерније. Пошто ће вероватно куповна снага франка пасти, она жели да се снага долара у истој мери повећа. Заиста се то и десило у току последње године, како се види · из „Економиста“. Овај часопис израчунао је на основу цена на велико 'т. зв. паритете равнотеже. Постављене су две претпоставке: прва, да су фунта и долар у год. 1929, која је узета као база, били једнаке вредности; друга, да је фунта била за 10% изнад долара. Израчунате паритетне цене износе за август 1934 год. 5,14 одн. 4,63, а за јуни 1935 год. 5,31 одн. 4,78. Ако те бројеве упоредимо са стварним курсевима, 5,08 (авг. 1934) и 4,94 (јуни 1935), види се да су се оба низа знатно приближила један другом.

И развој спољне трговине показује да је долар у порасту. Месечни извозни вишкови, који су у 1934 износили 40 мил. дин., спали су почетком 1935 на 10 мил., а у априлу и мају појавили су се чак увозни вишкови.

Разумљиво је да је опадање курса долара, које се примећује од половине јула, изазвало у Енглеској велику забринутост. У ствари, долар и није много пао, када та упоредимо са фунтом, наиме само са 4,955 (30 јуна) на 4,98 (15 авг.). Али пад је наступио у време када долар обично, уочи уновчења жетве, скаче. Има и других чињеница које говоре против падања долара. Пошто су камате на краткорочне доларске кредите тренутно за 1/,% мање од камата за кредите у фунтама, то сви они, којима ће ускоро требати долари, већ данас ове купују. Из бојазни да талијанско-абисински спор не доведе до даљих и нових депресијација у Европи, дошло је понегде до нагле продаје европских валута за доларе.

Енглеске бриге за долар

ZEC рнееа БЕЕЕИЕЧЕ ПИШЕ ЕТН ИН

Што је долари поред тога пао, у вези је са америчком политиком сребра; то се, што се тиче времена, може тачно доказати. Када је половином јула и. августа цена ' сребра у Лондону почела да пада, америчка се влада, у интересу своје политике сребра, нашла побуђеном да путем куповине поради на одржању курса. Последица те нагле јаче понуде долара (20, одн. 15—20 мил.), била је да је долар за неколико дана пао са 4,945 на 4,984, одн. са 4,956 на 4,98.

Садашње кретање курсева претставља даље разила· жење валута које, Енглезима није мило. Пад долара био је ' олакшан и стањем америчке спољне трговине, пошто горе поменути увозни вишкови нису у стању да подигну његову куповну (снагу.

Даљи развој доларског курса зависиће од будућег нивод цена.и од прилика у спољној трговини. Вероватно ће · бити оправдан енглески. страх да јесенас неће наступити уо· бичајени скок долара. Пшеницу Америка успште неће про-