Народно благостање

7. септембар 1935. · НАРОДНО долара, према 6,4 у 1933, 5,3 у 1932 и 120 y 1929. Приходи од продаје сами износе 6,3 милијарди у 1934. према 54 у 1933 и 44 у 1932. На државне субвенције отпадају: 06 у 1934 и 9,3 у 1933. Вредност земљишта и зграда пољопривредника цењена је у марту 1935 на 32,7 милијарде долара, према 31,7 у 1934, 30,3 у 1933 и 47,9 у 1929.

— Амерички парламенат примио је закон о продужењу А. А. А. Цене се не смеју утврђивати, осим за млеко, али је Рузвелт добио овлашћење да одреди увозне контингенте за пољопривредне производе.

ИНДУСТРИЈА

—- Производња вештачке свиле у Енглеској повећала се у јулу о. г. на 10:91 мил. либра са 9.95 мил. у јуну исте године и 8.24 мил. у јулу 1934 год. За првих 7 месеци 1935 год. промзведено је 72,21 мил. према 5424 мил. у истом периоду 1934, више за 33%.

= телефункен, немачко друштво за радиофонију, чију половину акција држе АВГ и Сименс, повећало је своју главницу са 2 на 10 милиона марака.

— Претседник Рузвелт упутио је Конгресу нову посланицу у којој изјављује да ће у току идућег заседања тражити изгласање новог закона о организацији индустрије, који би био сличан ранијој Нири.

— Турска влада је донела закон којим из основа мења досадање рударско законодавство и којим се странци скоро потпуно искључују из овога дела привредног живота. Убудуће руднике и каменоломе могу искоришћавати само турски држављани. Персонал таквих предузећа мора се састојати од турских држављана, а само са нарочитим одобрењем могу се ангажовати страни инжењери и стручни радНици. _- БеХепјет Ministra saobraćaja odobrena је povlastica za prevoz gvozdene rude od Kozarca do Žombolja po. 7,3 dim. za 100 kgr.

— ndeks naše rudarske mojgzvodnje (1926—29= 100) iznosio ie u i{ulu o. g. 93,6 prema 105,0 u istom mesecu prošle, 153,6 и ари 1 930 и јипи о. 2.

— „Dentsche Bank”, koja je posednica većine akcija rudnika mangana u Urkutu (Mađarska) namerava da sa eksploatacijom rude, koja je obustavljena pre tri godine, nanovo počne. Ruda bi se imala isključivo liferovati za Nemačku.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Клиришника потраживања наших извозникка у Немачкој износила су 29 авг. 306,5 мил. дин, а у Италији 104,8 мил. дин.

— U toku 1935 о. povećao se nemački izvoz livenih i vučenih cevi. Nemačka je u ovoj godini za vreme trajanja međunarodnog kartela (do 31 marta) izvezla 41,06 hilj. tona prema 20,59 hili. tona u istom periodu prošle godine, a od 1 aprila do 30 juna 64,20 hili. tona prema 29,43 hilj. tona. iz ovih podataka izlazi da su se pobolišale prilike na inostranim tržištima, ali da je glavnu ulogu igrao kod povećanja izvoza prestanak kartela. Prosečne cene izvezenih cevi smanjile su se sa 225 mk. po toni u periodu od јапшага до тата па 210 те. u periodu od marta do јипа.

- — Himmunski ministar trgovine izjavio je, da će se u buduće primenjivati novi postupak pri izdavanju dozvola za uvoz robe u Rumuniju. Kvota se neće više izračunavati šematski na osnovu prosečne kvote iz prošle godine, već će se VOditi računa o stupnju aktivnosti odnosno pasivnosti rumunske trgovine sa zemljama za koje se traže pomenute dozvole. Prema tome, zavodi se diferemcijalni postupak.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 585

— Udraženje beigijskih industrijskih i trgovinskih Коmora organizuje konkurs za propagandne plakate za belgijske proizvode.

_— Narodna bamilka je odlučila da nagdlavi otkup potraživanja po kliringu sa Italijom uz odbitak od 1—4% prema broju i datumu klirinške avize. Narodna banka će i dalje davati avanse od 80% na potraživanja po kliringu sa Italijom uz 5% kamate. Izvoznici će, na osnovu avize o uplati odgovara iuće vrednosti na klirinški račun u Rimu, dobiti 15% računa u gotovom, s tim da se samo na oštatak od 85% izdaje aviza. kojim пјеса

— SAD ratificirale si nemačko-američki sporazuni je produžen dosadašnji tgovinski ugovor, s tim da se iz izbaci klauzula najvećeg povlašćenja.

— Етапсизке тутефат trgovime naglasio je ба francuska frgovinska politika ima za cili da se na elast:čniji način prilacgodi današnjim prilikama. Napuštanjem klauzule najvećeg povlašćenja dobija se mogućnost da se pojedinim saugovoračima čine naročiti ustupci. Ministar je dodao, da će se bezuslovno sprečiti stvaranje novih robnih dugova, a stara se DOfraživania moraju u najkraćem roku likvidirati.

— Po ugleda na Nemačku i mađarska vlada namerava da obrazuje jedan. fond za pomaganje izvoza. Sredstva londa upotrebila bi se za davanje premija za izVOZ industrijskih proizvoda. у

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

—_ Министар сопијалне политике одобрио је Сузору правилник о издавању дугорочних хипотекарних зајмова општинама, градовима и бановинама. Даваће се зајмови највише на 40 година са 9% камате. За зајмове употребиће се расположива готовина рентне гране и пензиони фонд намештеника, чија средства износе око 40 мил. динара годишње. Зајмови ће се давати искључиво у инвестиционе сврхе.

— Сплитска занатска комора предложила је министарству социјалне политике нацрт о шегртским надницама. Шјегрти би после прве године службовања добијали једну четвртину, после 2 год. службе половину, а после 3 год. целу минимално обезбеђену надницу ! разреда, која се креће од 6 до 8 дин.

—- Здравствено стање осигураних радника и намештеника код Сузора погоршало се у првом тромесечју 0. Гг. Укупно се лечило 413 хиљ. особа и то: 292 хиљ. озигураних чланова (206 хиљ. мушких) и 121 хиљ. чланова породице. Недостају подаци за болесничку благајну „Меркур“. У јануару ове године било је болесно 17,1% свих осигураних чланова, а у марту 21,7%. Услед болеста сстало је неспособно за рад 79 хиљ. осигураника; највише на подручју окружног уреда у Тузли (26%), а најмањос у Суботици (8,5%). У болнице је било упућено око 11,5 хиљ. чланова. Узрок великом порасту оболелих радника и намештеника је појава епидемије припе услед чега су се повећали и издаци на хранарину, лечење, лекове и остало. Укупни издаци су изаосили преко 45 мил. дин.

— Рузвелт је потписао закон о 40-часовној радној чедељи за поштанске чиновнике (5 дана по 8 часова). Закон обухвата 235 хиљ, намештеника; ово ће омогућити запсслење нових 20 хиљ. људи у поштанској служби.

— Prema podacima Ministarstva šuma i rudnika prošle godine je u našoi zemlji poginulo na radu 179 rudarskih radnika, 320 teško i 4.901 lakše povređeno. Najviše nesreća se dogodilo u rudnicima mrkog uglja.

— Prema podacima Higijenskog zavoda preko 20% smrtnih slučajeva u Nišu otpada na tuberkulozne bolesnike, a