Народно благостање

Страна 604 НАРОДНО cije. Ušteda u kapitalu koja se može postići racionalizacijom, pokazuje ujedno i način kojim se uz najmanju opasnost za privredu može ubrzati stvaranje kapitala. Mesto racionalizacije koja čini radnika suvišnim, dolazi racionalizacija Која stvara mogućnost za zaposlenje. Ona ima da poboliša odnos između radne snage koja postoji, i ostalih elemenata proizvodnje, naročito kapitala. Grđić završava zaključkom da kružni tok privrednog života i nije baš toliko prepušten sam sebi. Život će uvek naći načina da pobedi bedu. Istina, potrebno je da privredne vođe ulože više napora. Od njihove sposobnosti, a ne od nekih mrtvih privrednih dobara zavisi da: li će privredni ŽivVOt izići iz Ćor-sokaka u Кој је zapao.

— Pro]. Julius Patzelf, Qesterteichs Wirtschaft 10191935. -— Herausgegeben vom oesterreichischen Bundespressedienst. — 43 str. — Arbeitsschlacht. Monatsberichte in Bild und Wort. Не. 1, 2. — Juni, Juli 19035, Wien. — Osferreichišches

Jahrbuch 1933/1934. Масћ ап сћеп ОцеПеп herausgegeben vom Bundespressedienst. Finfzehnte Folge. — Wien 1935 Manz'sche Verlags — und Universitatsbuchhandlung. — 498

str. — Bericht iber die Tatigheit des Gewerbeforderungsinstitutes der Kammer fur Handel, Gewerbe und Industrie in Wien im Jahre 1934. — OD-r Gromoslav Mladenac, Istorija zadružnin doktrina. — Sa francuskog preveo Miloš P. Aranđelović. — Beograd, 1935. Zadružna biblioteka, br. 8. — 186 str.

РАЗНО |

— Швајцарска централа за унапређење трговине издала је илустровану књигу „Швајцарско часовничарство“, која се бесплатно добија код Швајцарског посланства у Београду. — У Скопљу је освећен нови дом Трговинско-индустријске коморе.

— U Nemačkoj je u drugom tromesečju 1935 god. poseta bioskopa bila za 19,3% veća nego u isto doba 1934 god.; bruto prihodi bioskopa porasli su za 20,5%. Najjači je porast u velikim gradovima gde su u 1935 god. letnji prihodi bili samo za 5% manji od januarskih, prema 10% u 1934 god.

— Francuska će reformisati zakonodavstvo o filmu. Pre svega proizvodnja će se dozvoljavati samo onim licima, koja za 60% troškova raspolažu vlastitom gotovinom. Isto tako biće onemogućen svaki uticaj posuđivača na proizvođače filma.

— Urugvaj je došao na originalnu ideju kako bi najjevtinije kupio avione. Vlada je dobila ovlašćenje da za milion pezosa kupi aviona, koje će platiti 200.000 pezosa državnim obligacijama, a ostatak poštanskim markama, koje će prodavac aviona moći da rasturi među filatelistima u celom svetu, osim Urugvaja.

— između poljskog i nemačkog Saveza тапашја роstignut je sporazum o međusobnoj periodičnoj razmeni majstora, koji će izvesno vreme provoditi na radu u zanaftskim preduzećima.

БЛАГОСТАЊЕ

_Bp, 38

— U argentinskom parlamentu podnet je zahtev za ponovno uspostavljenje diplomatskih i trgovinskih odnosa sa Sovjetskom Rusijom.

— Bašina fabrika aviona u Zlinu konstruisala je nov i jevtin tip malog aviona, »Zlin XII«. Novi aparat, čiji je konstruktor inž. Jaroslav Lonek, jednokrilan je i ima kabinu sa dva sedišta, staklenim zidovima i krovom. Motor ima snagu od 40 konja, četiri cilindra i vazdušno hlađenje. Dimenzije aparata su: raspon krila. 10 m, dužina 7,68 m, visina 1,86 m. Najveća brzina iznosi 150 km na sat; bez spuštanja aparat može da pređe 520 km. Sopstvena težina je 250 kg. Cena će biti 29 hilj. kč, odnosno 53 hilj. dinara.

— Na skupštini mesara i kobasičara iz cele zemlje doneta je rezolucija kojom se traži da se snizi porez na poslovni promet od 5 na 2%; da se takse na račune plaćaju tek od 100 din.; da se snize banovinski i opštinski prirezi; da se zabrani primanje šegrta koji nisu svršili osnovnu školu; da se sprovede osiguranje mesarsko-kobasičarskih zanatlija; da #govci ne mogu vršiti poslove zanatsko-kobasičarske struke; da se svakodnevno preko radia objavlju|u dnevne cene mesa na glavnim pijacama u zemlji; da se ukine kontingentirani izvoz i dozvoli izvoz svima kvalilikovanim zanatlijama; da se osnuju prinudne zadruge za preradu kože itd.

— Za uvoz filmova u našu zemlju u buduće pobnebna je naročita dozvola Narodne banie.

— ' Dragutin Hribar. 10 o. m. umro je Dragutin Hribar ı njime je Ljubljana izgubila jednog od prvih slovenačkih industrijalaca velikog stila. Njegov put veoma je interesantan. Od štamparskog korektora, upravnika štamparije, žurmaliste i urednika „Slovenskog naroda” — ranije najvećeg slovenačkog dnevnika — Hribar je postao sopstvenik štamparije u Celju i bio izdavač dnevnih političkih listova, časopisa i knjiga i jedan od najznačajnijih slovenačkih privrednih i kulturnih boraca u bivšoj Štajerskoj do tih godina. Početkom ovog veka vratio se u Ljubljanu, podigao prvu domaću tekstilnu fabriku pletene robe, koja je u svojoj struci i danas jedna.od vodećih u zemlji; pored toga preuzeo ie i modernizovao veliku fabriku ·šećerne robe, takođe u Ljubljani. Posle Svetskoga rata, on postaje jedna od najmarkantnijih privrednih ličnosti u Slovenačkoj. Ulazi u upravni odbor Društva Južnih železnica i bio je osnivač i organizator sindikata slovenačkih lokalnih železnica. Kac pretsednik Kranjske hranilnice on sprovodi nacionalizaciju ovoga našega najstarijeg javno-pravnog novčanog zavoda, sadašnje Banovinske štedionice Dravske banovine, koja je tada proživljavala teške dane zbog imobilizacije u austrijskim ratnim zaj- . movima. Hribarovoj inicijativi treba zahvaliti organizaciju i osnivanje industrijske komore u Liubljani, osnivanje berze u Ljubljani ı t. d. i t. d. U Beogradu kao i u celoj zemlji on je uživao u privrednim i upravnim krugovima veliki ugled — bio le ı član nadzornog odbora i docnije upravnog odbora Narodne banke, a u Ljubljani nalazimo ga u upravama svih važnijih preduzeća — industrijskih i bankarskih. Naročito važne su njegove zasluge za uspešno poslovanje Hipotekarne banke jugoslovenskih štedionica u Ljubljani.

GS PO BB e

СТАЊЕ БАРОДЕН БАНКЕ НА ДАН 8 СЕПТЕМБРА 1935 T.

Према знатним променама у стању Народне банке од прошле недеље — за ултимо августа — показује стање од 8. O. M. релативно незнатне варијације, У активи укупна подлога је порасла за 2.9 на !.768.2 милиона (вредност у Балоризираним динарима за 28.5%), због прилива девиза, док је резерва злата остала непромењена,

БЊУНКТУРА

Девизе које не улазе у подлогу такође су порасле, за 4.8 на 226.7 милиона динара, Метални новац у банчиним трезорима показује одлив

"за 7.3 на 234.17 милиона.

Највећу промену у активи имамо код зајмова, koju су опали за 14.5 на 1772.9 милиона, и то менични зајмови за 141 на 1509.0 милиона, а ломбардни за 400 хиљада на