Народно благостање

14. септембар 1935, НАРОДНО

263.9 милиона. Интересантно је смањење старог државног дуга за 13,8 на 1.678.8 милиона.

У пасиви имамо Смањење обавеза по виђењу за 19.5 на 1.195.5 милиона, а проузроковано је: повећањем потраживања државе за 2 на 3.3 милиона, смањењем жиро-рачуна за 1 на 503.5 милиона п разних рачуна за 20.6 на 688.7 милиона. Обавезе са роком Опале су за 7.7 на 225 милиона а разна пасива за 5.6 на 256. милиона.

АКТИВА 3188 | "1585 | 51634. | 156 | 1665 Подлога :

зл, у касама и на стр.|| 1760,8) 1794.9 17846] — —

злато у касама — — 1267.1! 1267,2

злато на страни — — 743! ' 743

новч, у страној монети 0,8 0.0)] 00.3 0,1 0,1

девизе — — — — — 206:5| 111.2| 120.8 322) 34,4

Укупно — ||4968,1| 1.906| 1905.5|1373.7|1376,1 Девизе koje se yja3e y |

подлогу — —-— — —|| _ 1,91 54,5) 1044) 221.8 2261 Кован новац;

у никлу и сребру— — || 139.) 2399] 206.1! 2415! 2341 Зајмови:

на менице — — — —||2111.9] 1808.8| 1528.8] 1523.1| 1509.0

на хартије од вреди. — 344.8| 293.1! 235 :! 264.3! 263.9

Укупно — || 24568] 2101.9| 1763.9| 1787,4 1772.9 O O CO = Хартије од вредности —| 154! 11.7 169 553| 55,4 Ранији аванси држави — | 1808,6 1715,5| 1686,6) 1692,7| 1678,8 Привремени аванси Глев.

Држ, Благајни — — — | 600.0) 660.0) 600.0) 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда — | 58,0] 54.9 1064) 126.0| 126.0 Вредности ост, фондова 7.91 11220. 120 132) 13:2 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 154.1| 1531] 153.5| 157.1| 1581 Разна актива – — — — | 21.6| 115.i| 276,4) 438.5| 441.55

ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) 180.0| 180.0) 180,0) 180.( Pesepssm Domu — — —|| 73,8| 843 112.4| 134.1| 134.1| Остали фондови — — —| 8.6) 13.7, 20.5 22.9 22.9 Новчанице у оптицају — || 4772.7 4327.1| 4383,9) 4660.7| 46684 Обавезе по виђењу :

потраживање Државе — | 13.5 7,3 6.9 1,2 321

жиро-рачуни — — — || 3841) 4144) 5319 504.4/ 5034

разни рачуни — — — 299.6) 549.2: 327.0! 709.3] 6887

Укупно — || 697.8| 1031.0| 865.8|1215 0) 1195.5

Обавезе са роком — — || 1459,4| 1106.3| 952,9| 233 7| 226. Разна пасива — — — — || 40,3! 222.91 316.4 261.7| 256.) Оптицај и обав. по виђ.||5470.5| 5358,2) 5249,8| 5875 7 5863 9 Укуп, подл. > 28'5% прим || — — — |1765.3! 1768 2 Злато — 28'5% прим — | — — — | 1628,2) 1628,3 укупно покриће — — | — — — |3001%.|3015% покриће у злату — — || — e = |27719%|2776/

Оптицај новчаница је ове недеље NoBehaB 3a 7.7 pa 4.668.4 милиона, а заједно са обавезама по виђењу износи 5.863.9 милиона односно за 11.8 милиона мање него пре недељу дана. Укупно. покриће је 30.15% а у злату 2716%.

Београдска берза

Ми смо већ неколико пута забележили необјашњиву апстиненцију приватног капитала на нашој ефектној берзи, и ако је ван сваке сумње да њега има данас у врло вели"ком износу и код банака и код приватника. Већ месецима се купује роба готово искључиво од стране јавноправних установа, које вероватно имају извесних комитената и то врло јаких, међу којима ће бити највећи контигент имаоци везаних динара формираних од исплаћених купода. Ми смо „већ писали о интервенцији јавне руке на берзи. По себи „се разуме да кад се купује за рачун комитената онда то

БЛАГОСТАЊЕ Страна. 605

није више интервенција. Уосталом, има куповања за сопствени рачун, која се такође могу назвати интервенцијом. Кад се купује на пример за резервни фонд, или за какав други циљ, на основу каквог законског или статутарног прописа, онда ни то није интервенција. У осталом и интервенција у циљу подржавања курсева није ништа необично данас у свету. Ми смо више пута подвукли да се у Француској на пример курсеви државне ренте одржавају на данашњем нивоу, захваљујући веома упорној интервенцији. Баш нам је ових дана дошао до руку један службени извештај о интервенцији на француској берзи у државним хартијама од вредности. Штедионице су на пример купиле државних хартија: 1934—1935 г. у милионима франака

август 160 413 јули 146 200 јуни 28 178 мај 36 294. април 68 202 март 22 234 фебруар 58 271 јануар 190 219 .

Као што видимо од јануара до краја августа тек. год. за рачун штедионица купљено је 2 милијарде 74 милиона према 710 милиона у истој периоди претходне године а само је у августу купљено 413 милиона према 160 у истом месецу прошле године.

Као што видимо по курсу од 310 за 100 франака У Француској су купиле штедионице за округло 6 милијарди и 500 милиона динара државних хартија од вредности за осам месеци.

· Док би се дакле. мање могло да дискутује начело о умешности или неумешности интервенције на ефектној берзи, дотле је питање курса по коме се интервенише веома важно, тако рећи битно по резултат интервенције.

Ми смо већ напоменули да у кретању курсева наших државних хартија од вредности нема логике. То се стање у неколико било поправљало последњих недеља. Курсеви који највише стоје, као што је Ратна штета, нешто су попустили, док су курсеви хартија које су ниско стајале, били и сталном поправљању. Нарочито је јак скок био код 7% Блера, који је имао највеће укамаћење. Последње недеље ситуација се опет променила. Консолидацији курсева на берзи следовала је поново тенденција све већег диспаритета у рентабилитету, чиме се удаљавамо од консолидације. Консолидација је пак зато потребна да би берза могла после ишчезнућа узрока који чине интервенцију потребном, на своја леђа да прими целокупно ефектно тржиште без икаквог потреса.

Ове недеље је Ратна штета опет скакала: од 370 отишла је на 372,5. Готово целе недеље приватна рука није ништа купила, сем последњег дана свега 200 комада. Курс је дакле потпуно у рукама не-берзијанаца. Обрт је нешто већи али не може се рећи да је била и сувише велика тражња која би могла да оправда то скакање курсева. Напротив, ако је било тражње која је остала незадовољена, онда би она много обилније била задовољена по нижем курсу. При курсу од 370 била је много већа понуда но тражња, а при ономе од 372,5 повукла се понуда. То је психологија берзијанаца и ма како да је глупа, она је психолошки фатална и најмање ће држава да се брине да опамети те берзијанце.

За притисак на курс Ратне штете од стране неких берзијанаца је био повод у вестима о томе да Општинска штедионица намерава да прода 30 милиона динара у номинали своје Ратне штете. Та је трансакција већ свршена