Народно благостање
без да је један комад дошао да повећа понуду на ; берзи. Било је купаца који су у једноме потезу купили цео тај износ. И како је трансакција свршена пре извесног времена, то она не би никако могла да послужи за објашњење за депресију курса Ратне штете после извршене операције.
Интересантно је да се око берзе проносе коморџиске вести о једној претстојећој операцији са Ратном штетом, која би допринела огромном скоку њезиног курса. У „поверењу“ нам је саопштено да ће нова уредба о сељачким дуговима садржавати пропис по коме сељаци дужници могу своје дугове платити Ратном штетом у номиналном 'из-
носу. Услед тога ће настати огромна тражња за Ратном |
штетом ти следствено скок курса. По себи се разуме да је та комбинација: искључена. Пре свега такав би један пропис имао свакако за последицу да Ратна штета скочи. Али би то исто било као што је било са боновима Ратне штете у крунским боновима. Прво би навалили капиталисти и шпекуланти који располажу готовим новцем да купују велике износе, тако да док би сељак стигао да их купује, курсеви би већ стајали тако високо, да би добит за њега била минимална. А пропис да се дугови плаћају по номиналној вредности Ратне штете не значи ништа друго до редукцију износа дугова за неодређени део тј. за онај део за који поново буде Ратна штета пала, пошто је повериоци буду примили. Јер повериоци би морали Ратну штету продавати, тако да би после огромне и нагле тражње од стране шпекуланата настала једна грозничава понуда од стране поверилаца, којима је потребан новац, због чега би се папир поново срозао а то би пак имало за последицу губитак за повериоца у износу разлике између номиналне вредности и курса по коме је продао. У осталом наш сељак нема пара. Го је главна притужба која се чује са свију страна. Он би морао тражити новац на зајам да купи Ратву штету. Зна се како стоји са његовим кредитом. Тешко да би се нашао и шпекулант који би делио ту добит да-га финансира. Највећи део сељака остао би трајно у немогућности да тим путем плати своје дугове.
Ми износимо тај неозбиљан план због тога што смо стекли. уверење ma. ice OH систематски шапуће и да следствено може имати за последицу, да људи одиста поверују и увале се у велике. губитке.
5-IX 94% . 10-IX 41-IX 1% Инвестициони 3. 893. ___ 8275 89250 __6% Беглуци, промпт 65.625 66— 66— 6375 6575 6% 'Беглуци, „термин === = — |B 5 4%' Аграрци -___ „| =< а O U ALO 7% Блер 17315 —=— —— 73— 728% Блер | ГР 7% Селигман 70.50 |____ = 76. 76 Ратна штета, промпт 370.50...370—..370.— 371— 372.25 Ратна титета, термин 370, —-_ „___ 370— | Народна банка 5 5925. Аграрна банка ====-283-—=.230.50 231.25 230.50' 1% Стабилизац. 3: —— '82— 5 82 —_.—
Док је Ратна штета дакле фаворизирана, дотле су занемарени остали папири сем 7% 'Селигмана, Он је у скоку:
Тражња износи већ 76,5 а понуде готово нема. Тај је па-
пир потпуно класиран тако да се ни при 80 не би појавила.
понуда али је зато потпуно занемарен 6% беглук и Блер;
Блер је имао "сјајан полет последњих недеља, 7% Блер је
ишао до 73,5 а на последњем састанку рађен је по 72. Ако:
се мислило да се он може већ да пусти на сопствене ноге, онда је то: заблуда. Док (се један папир-потпуно не. класи“
ра никад не може имати стабилности курса. Блер се нала-
ви сада у великом померању: Напуштају: га они који -су ra. раније имали и купују га OMM KojM. ene Ja mnmacHpajy.Kka-
__НАБОДНО_БЛАГС
1241Х
a" Đp, 98
питале. То. премештање (ош: није потпуно. изведено и докле то не буде, папири не могу имати стабилне курсеве. ==
Исто је тако занемарен Беглук. Док се Ратна "штета купује дотле је тражња за Беглуком јако опала. Међутим њему је потребнија нега, прво због тога анто бн ниже стоји и друго, због тога, што влада извесна O ODA ње= му због далматинског аграра. па
Акције Народне банке веома су чврсте. Рађене су по 5.925. Обрт у ефектима износио је ове недеље 5.2" милиона, од чега у појединим папирима: :
7% Инвестициони зајам 6%' Беглуци, промпт _ 6% Беглуци, термин —
6% Атрарци 10
8% „Блер 36
7% Блер 97
7% Селигман 100) |
Ратна штета, промпт 3.274 |
Ратна штета, термин 185
Народна банка 5 O ~ _
Аграрна банка 100. =
7% Стабилизациони зајам 115 ___ 166.
Обрачунски курс долара за наше доларске папире био је ове недеље следећи: за један долар плаћало се на дан:
5-1Х 43.5673 динара.
94%Х 436388., 1041Х 43.6209. 11-IX 436031 ,, 12-IX 43.6031 ,,
На париској берзи наши су папири у јаком скоку, као што то видимо из доње таблице:
OM 700. ON ONO OD 4% 1895 r. 15050 163 (1708 —_--- 17150 5% 1902 г. i6l лете 17} __ 160 1 41. % 1906 r. 142... 1508 150 152. — 160. 41% 1909 r. 185 |/2% [45 44 [55 5% 1913 r. 160. 167. 170. 17. 17155 41], % 1910 r. 135. 040 [45 _ [40 [55 41% 1911 'r. 135. JA40% IA 5 [55 7% 1931 r. (А 248 JB _ 260 2680 5% Фундинг 1933 106.— 106— 106.— 109.50 109.50
На њујоршкој берзи курсеви наших доларских папира у последње време покавују повољну тенденцију и нотирају 7% Блер 25 до 25), 8% Блер 25.50 до 21— и 7% Селитман 305/5 до 38—>/ -
7% Seligman
na dan “00% Bler 8%. Bler
29 januara За = 920ј6 | „JM. 358 1275 - 35 26 februara 37. 38.— - '37. 38:/5 41: traži а 28 marta 281/- —303%/a+ | 308/8— 331/5 34. _:545%/b 21 aprila 33— 32: 35. ? 33. La, 3 maja 28—— 30— 28.85.9305 = '30-——832:)2 19 juna 29. 29.50 20. "29.50 30. = 3156 3 jula 2g1j- —oOt/, | 291/8—30.—" 301, 977)S 24 jula 29. 291/> 29:5—31.— · 38-— novac 31 jula 291|a—201|, '2d:1/5—30.— 39. = 240: 9: 7 avgusta 28. 2819 25: 29:15 40. 50—41. 15 14 avgusta 28.——928.50. 28.——29.— Ки
21 avgusta 27. 28-—' 27.50—-29— "33 =:
28 ауриба | 253/5—25'" 8 253] e Зе : 30 avgusta 25: 25 | : = U
10. септембра 288] 292 Ol. O