Народно благостање

Страна 596

već statistički utvrđeno. To je fakat da je naš seljački svet za vreme potpune zaštite od poverilaca dobrovoljno platio bankama na ime svojih obaveza 30%. Još manje se može dobiti dobrovoljno štogod, od dužnika, koji |e insolventan. Pred ovom konstatacijom nameće se po sebi pitanje, kako je mogućno da sistem linearne zaštite koji, kao što rekosmo, počiva na postavci insolventnosti sviju zemljioradnika, ima toliko mnogo pristalica u zemlji. · Sve se pristalice toga sistema mogu da podele u

tri grupe. |

U prvu grupu dolaze sadanji i budući političari. Oni зе гшкоуоде čisto demagoškim obzirima u сеlome svetu pa i kod nas. Oni su uostalom i pre 6 januara 1929 godine tražili lineamu zaštitu, iako ni vlade tih političara nisu mogle da prihvate te predloge. Posle 6 januara razloge je bio još mnogo jači, naročito za sadanje političare. On je ležao u strahu od seliaka zbog gaženja njegovih političkih prava.

U drugu grupu dolaze svi protivnici današnjez privrednog sistema kod nas, počev od socijalnih reakcionara, ti. od pristalica teorije o starom dobrom dobu, pa sve do boljševika. Naša poljoprivreda ie geografski i lično samo delimično zaplivala u kapitalističku privredu. Ona je delom još naturalna, a de-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

lom se služi oblicima koji se nalaze između naturalne privrede i novčane. Nasuprot poljoprivredi nalaze se kao poverioci — iako ı manjem iznosu — banke, ti. pretstavnice finansijskog kapitala, koji je poslednjih godina od protivnika kapitalističkog sistema jače napadan no. industrijski kapitalizam. Prema tome sasvim je prirodno da protivnici današnjez privrednog sistema kod nas stanu na stranu seljaka i traže brisanje dugova. .

U treću grupu dolaze ljudi sa religioznom, mističnom ili sentimentalnom nastrojenošću ili filozofijom. Za njih ne postoie ekonomski problemi kao specijalna kategorija, već. samo kao sektor društvenih problema koji se rešavaju kriteriumom njihovih оједапја na svet. Kad čovek ignoriše povezanost između pojedinih ekonomskih kategorija, kad ne zna kakvo specijalno ekonomsko dejstvo može da proizvede određena mera i najzad, kad se ekonomska kategorija učini zavisnom od osećanja ili fantazije, onda је sasvim prirodno da se ne samo uzima u zaštitu seliak od poverilaca, već da se interesi poslednjih potpuno potčine onima prvih. Seliak je danas svuda u svetu najinteresantniji socijalni tip; poljoprivreda je, baš kao pre 150 godina za vreme fiziokrata, najinteresantnija privredna grana.

HL. Analiza sistema inđividualne zaštite

Seljaku ide rđavo, on izaziva sažaljenje kod svakoga ko prati njegov život; ali se tome može teško pomoći u oblasti privatno-pravnih dugova. I posle njihovog totalnog brisanja seliakov život ne bi bio mnogo bolji. Uostalom, tri i po godine je prošlo, otkako seliak po sili zakona nije dužan ništa da plati po osnovu svojih privatnih dugova. Međutim za to vreme ne samo. da se niie poboljšao njegov položaj, protivno tvrđenju 2. Ž. Slepčevića, referenta na konferenciji bankarskih organizacila u Novom Sadu, već se pogoršao. Ako bi dugovi imali toliko veliki značaj za seljaka, kako to tvrde pristalice linearnog sistema, onda bi tri i po godišnja pravna obustava svakog plaćanja trebala da proizvede ma i naimanie pobolišanje. Međutim, sudeći po pisanju baš onih koie je naljutila odluka o nameravanoj individualno] zaštiti, stanie zemljorađa treba da je na vrhuncu bede.

Uostalom, dok sistem linearne zaštite polazi od

postavke insolventnosti celokupne poljoprivrede, dotle sistem individualne zaštite ne znači ni u kom slučaju protivno. On ne polazi od postavke da je seljak solventan. On je bez ikakvog prethodno ubeđenja o stanju solventnosti seljaka, on samo odbacuje postavku đuture insolventnosti, ali ne iskliučuj|e mogućnost, u svojoi primeni, obustave plaćanja sviju obaveza. Sistem individualne zaštite polazi od pravilnog gledišta da ne duguje polioprivredđa kao privredna grana, već đa duguju pojedini polioprivrednici, pa da је sletstveno insolventnost ne kolektivna već individualna katereorila i tek kad bi se individualnom metodom utvrdila insolventnost sviju dužnika moglo bi se govoriti o insolventnosti sviju seliaka. U tom slučaiu bi punovažnim individualnim odlukama bilo ispostavljeno stanje koje danas vlada. Pristalice lineагпе ха ће петаји nikakvoe nacionalno-ekonomslki оргаудапог гамоса da budu protivni sistemu individualne zaštite, ier ako {e ceo seliački red insolventan, onda će ovaj to da potvrdi. To nam daje prava

na zaključak da opozicija protiv individualne zaštite dolazi ili od strane onih dužnika, koji su solventni, pa se sada baškare iza linearne zaštite, ili od strane onih, koji smatraju da je u toliko bolje u koliko je gore.

Sistem individualne zaštite ne znači nikakvo pogoršanje položaja dužnika. Kođ njega način i stepen zaštite nije niukoliko unapred uslovljen. Ako bi se htelo — a to se svakako. neće — moglo bi se pomoću sistema individualne zaštite da uspostavi stanje koje postoji kod nas pod sistemom linearne zaštite. U tom slučaju sistem individualne zaštite imao bi samo statistički značaj. Njime bi se ostvario zahtev koji se često čuje u |avnosti, da se {eednom autentično ustanovi visina seljačkih dugova, pa tek onda da se rešava o merama. Ne znamo šta bi se dobilo time kad bi se unapred znao iznos ukupnog seljačkogz dugovanja, kad se zna da je stepen zaduženia, pa sletstveno i teret dugova, vrlo različan kod pojedinih gazdinstava, počev ođ prezaduženosti pa do beznačajnosti. U svakom slučaju sistem individualne zaštite {e {edimi način za autentično utvrđivanje iznosa seljačkih duсома, i to pojedinačno.

Obim zaštite ko|a može da se da daužniku, kod sistema individualne zaštite zavisi od volje zakonodavca. Kod svakog duga postoje tri bitna elementa: glavnica, kamatna stopa i rok. Zakonođavcu jie sloђодпо да kombinacijom ovih triju elemenata daje zaštitu koja se može podesiti prema individualnim potrebama. To se može postići na dva načina: normativno ili diskrecionarno. Normativni metod sastoji se u određivanju zaštitnih mera: samim zakonom putem dovođenja u vezu iznosa duga sa ukupnom platežnom snagom dužnika. Ali kako platežna snaga zavisi od ukupne produktivne imovine, t|. od površine zemljišta, njegovog: kvaliteta, veličine. i prirode inventara, vrste kulture i mnogih drugih okolnosti, to će biti teško: da se- primeni normativni sistem. Mnogo: je iz-