Народно благостање

14. септембар 1935.

·vodljiviji diskrecionarni sistem, po kome se prepušta nadležnom organu da kod svakog konkretnog slučaia utvrdi način i uslove likvidacije postojećih dugova. U tome slučaju problem seljačkih dugova ргеlazi sa političkog na pravno polje. Ali to ne znači da sudovi dobijaju neograničenu vlast po pitanju seliačkih dugova, jer bi se na taj način dobila tako raznovrsna primena zakona, da bi to bila pre anarhija no pravosuđe. Zakonom se moraju dati opšta uputstva.

U tom cilju bi zakon pre svega imao da utvrdi načelo našeg zakonodavstva o tražbenim odnosima, da imanje dužnikovo jemči za dugove. To ne isključuje mogućnost stvaranja minimuma neprikosnovene imovine i primene mnogih drugih rezervi. Bitna je odlika individualne zaštite, za razliku od linearne koja daje jednaku zaštitu svima dužnicima, da se terer dugova prilagođava platežnoi snazi dužnika. To znači da sistem individualne zaštite daie mogućnosti širokog smanjenja, pa i brisanja dugova. Linearna zaštita je uvek lutrija, — nekog orosi, nekog pokosi. Sıstem individualne zaštite je ravnopravan.

Iz ovoga izlazi da je kod sistema individualne zaštite centralni pojam platežna snaga. Po današnjem zakonodavstvu poslednia mera za platežnu snagu je vrednost celokupne imovine dužnikove. Poverioci ne mogu dobiti više u krajnjoj liniji, no što se muže dobiti prodajom onog dela imovine seljačke na Ккогпе пе leži nikakva zabrana јаупо-ргаупог karaktera. Po sistemu individualne zaštite, kao što rekosmo, imovina jamči ža dugove, ali pod uslovima koji znatno ublažuju strogost tog načela i sletstveno pružaju bitnu zaštitu dužniku.

Platežna snaga se sastoji iz dva dela: iz imovine i prihoda. Ukupna vrednost imovine uslovljava veličinu glavnice duga, a prihod maksimalnu kamatu. Ako je imovina manja od dugova, onda se odgovarajući deo dugova briše. Gde nema ničega, tu je i car izgubio pravo. Posle svršenog eventualnog brisanja dela dugova, utvrđuju se modaliteti otplate.

Platežna sposobnost je onaj deo ргћода, Кој: poliče preko proizvodnih froškova i minimuma za život dužnikove porodice. Znači da se ona ima шугditi u svakom konkretnom slučaju. Izgleda dakle da

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597

ipak sudbina seliačkih dugova leži u rukama sudova. Ali se ti sudovi imaiu obrazovati u vidu izbornih sudova, podjednako od pretstavnika poverilaca i dužnika i sa državnim činovnikom kao pretsednikom čija bi reč bila rešavajuća, kadgod bi došlo do razilaženja. Ne treba zaboraviti da naš seljački svet ima jOŠ mnogo obraza i da je na selu manje cinižma hbO u varoši. Mnogo je lakše dobiti izborne sudije na selu za jedno pravično rešenje, no u varoši. Na selu se ne bi moglo dogoditi ono što se dogodilo u Beogradu tu skoro sa veštačenjem vrednosti izvesnih umetničkih objekata.

Kad dužnik ne odgovori obavezama statuiranim presudom izbornog suda, oduzima mu še imanje. Novi zakon bi imao da utvrdi način likvidacije u tom slučaju, kako bi se sa što manje štete očuvala dužnikova imovina za poljoprivredu. Ne treba hi pomišliati na to, da se pod zaštitom dužnika razume iSključenje svake egzekucije. Toga nema nigde. Al se pri tome moraju preduzeti mere, da dužnik ne postane potpuni proleter. I za poljoprivredu je mnogo bolje da se takva gazdinstva likvidiraju.

Ovaj bi postupak bio u skladnosti sa našim za-

'konodavstvom o tražbenim odnosima; on bi bio pro-

širenje na polioprivredu načela nagodbe u stečaju. Poljoprivreda ne bi dobila nikakav privilegisan položaj prema dužnicima ostalih privrednih redova, čime bi postali bespredmetni zahtevi ovih za zaštitom protiv poverilaca. To je jedno od najvažnijih pitanja kod nas. Dok se ne dobije čista situacija u pogledu zakonodavne jntervencije u oblasti tražbenih odnosa, dotle kreditni aparat naše otadžbine neće moći dobro da funkcionišče.

Poverioci. bi imali da otpisuju. Nema načina po kome bi se moglo da spase poveriocu ono što je propalo. Sem ako bi država htela da socijalizira te gubitke. Ali sistem individualne zaštite ne bi niukoliko omeo izvođenje takve jedne mere. ;

Postupak je spor, ali pravičan. On ima i tu dobru stranu što bi preneo sa političkog na pravno polje pitanie seljačkih dugova i time obezbedio njegovu likvidaciju, jer se ne može zamisliti da bi se tehnički moglo da menja zakonodavstvo O зе ас т dugovima, kad bi tai aparat počeo da funkcioniše.

ie 8 Bi

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

„бтннанннвннлиинивиени натера шу =-_-____________-___-__-

Према извештајима. београдских дневних листова одржан је почетком овога месеца у Београду збор Удружења млекара — произвођача са територије Београда, Земуна и Панчева. У извештају секретара удружења се каже да потрошачи добијају слабо млеко због картелисања великопродаваца млека и картелста цена млека обара цене млеку, које у Београд доносе млекари произвођачи из околине. Донета је и дугачка резолуција у којој се каже да је збор одлучио да се од 150. М. пијачне цене млека подигну на три динара. У образложењу се каже: „Тешко стање, које погађа интересе свих млекара произвођача, створено је услед слабе жетве и суше због чега је наступила оскудица у сточној храни, чиме су произвођачи и ситни привредници доведени у безизлаван по"ложај. Цене млека на београдској пијаци од два динара то"дико су мале да произвођачу не обезбеђују ни саму ис-

Нова опасност за београдске потрошаче

а

храну крава, јер према данашњим ценама сточне хране млеко произвођача у шталама стаје 2,5 дин. Кад се узму сви остали трошкови онда произвођачи продају млеко са губитком од 50%. Према прописима београдског општинског санитета произвођач је обавезан да потрошачу даје млеко са 3,5% масноће. Ова масноћа би одговарала цени млека од 4 динара"

Први говорник на збору био је претставник Удружења трговаца млека и млечних производа, који је предложио да буде сазват један већи заједнички збор млекара произвођача и малопродаваца млека. И у горњој резолуцији су дошле до изражаја жеље малопродаваца млека у Београду, пошто се каже да су поред произвођача и ситни привредници доведени у безизлазан положај. А зна се да и велики број млекара—произвођача, претстављају сељаци —_препродавци, који купују млеко у селу и даље продају.

Према томе излази да се овде највише ради о ин-

тересима посредника у продаји млека, који не могу да кон-