Народно благостање

Страна 599 _

+4, септембар 1935.

Цене навелико млевене паприке у Хоргошу, према подацима које смо добили од Новосадске Трговинско-индустријске коморе, биле су у августу (у динарима):

1927 1929 1930. 1932 1934 1935 Слатке 7 42 58 35 20 21 16 Полуслатке | 38 52 31 17 18 12 Прима гулаш 37. 31 26 14 17 9,5 Секунде гулаш 22. 24 15 9 8 7,5

O 12 55. 6 5 (659) | 5

· Срозавање цена било је огромно. Од 1929 до 1935 године пад износи код: слатке паприке 72,4%, полуслатке 711%, прима гулаша 74,4%, секунда гулаша 68,8% и меркантила 41,2%.

Пад цена сирове паприке је овакако још већи.

Цене су и према прошлој години пале у већој мери него и код једног другог пољопривредног производа.

У извештају новосадске Трговинско-индустријске коморе 1929 г. изнети су подаци о рентабилитету производње у "северном Банату. Он је био врло велик. Изузев хмеља и 0пиума, у најбољим послератним годинама, ниједан пољопривредни производ није имао тако повољан рентабилитет. Пораст производње паприке и при великом орозавању цена може се објаснити само још увек сразмерно повољнијим рентабилитетом у односу према осталим пољопривредним производима.

Trgovinski sporazum sa Grčkom koji je istekao 1 avgusta, a potom bio produžen do 1 septembra, zamenjen je no; vim dopunskim sporazumom koji će važiti do 1 januara 1936. Novi sporazum je privremen, jer se, kako se kaže u zvaničnom komunikeu, nije moglo naći zadovoljavajuće rešenje za likvidaciju naših starih potraživanja u Grčkoj u iznosu od 46 mil. dinara. Glavne razlike prema starom sporazumu sastoje se u sledećem: izostavljena je klauzula po kojoj se 30% vrednosti našeg izvoza u Grčku imalo platiti njenim, grčkim potraživanjem od Nemačke; po novom sporazumu primaćemo ubuduće za izvoz 35%. deviza umesto dosadašnjih 20%; u cilju bolieg iskorišćavanja bonova povećani su Grčkoj izvesni preferencijali koje je ona uživala i u starom sporazumu; predviđena je upotreba bonova za troškove putnika u Grčkoj; ukinuta je carinska povlastica za uvoz korintskog grožđa iz Grčke, protiv koje je ustalo celo naše vinogradarstvo.

Dopnuski trgovinski sporazum sa Grčkom

SIRENE prugu uu u URE"

Mi ne vidimo razlog zašto je sporazum morao da bude zaključen na ovako kratak rok. Nemogućnost iznalaženja rešenja za likvidaciju potraživanja iz tripartitnog kliringa пе može biti razlog, jer je ovo potpuno odvojeno pitanje. Inače novi sporazum pretstavlja izvestan napredak prema starome. To se naročito odnosi na izbacivanje klauzule o tripartitnom 0 Kada je zaključen Di ugOVOT, mi smo odmah rekli vreme njegovog МЕ naši izvoznici nisu ЕП Rovac nj jedne pare protivrednosti izvoza u Grčku, te je сео iznos od.30% ostao zaleđen. Ovo zamrznuto potraživanje pretstavlja poseban problem koji se, s obzirom na vrlo skučene mogućnosti našeg uvoza iz Grčke, može jedino rešiti isplatom devizama.

- „Poyećanje procenta slobodnih deviza na 35% takođe spada: u aktivu novog sporazuma. U stvari ovih 35%. ne znači mnogo, pošto je njihov iznos, u krajnjoj liniji, određen volumenom našeg uvoza iz Grčke. Za ostatak izvoza i dalje će se dobijati kompenzacioni bonovi. Otkako su ovi uvedeni, naš izvoz u Grčku stalno ie opadao, sa težnjom da bude potpuno izravnat sa grčkim uvozom iz naše zemlje. U prvom polgođu o. g.rizvezli smo u Grčku za 44.8 mil. dinara prema 53.2 u istom periodu 1934. U istom vremenu uvoz iz Grčke ostao je

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ________

nepromenjen (21.8 prema 21.3 mil. din.). Prema tome, кон penzacioni bonovi u platnom prometu sa Grčkom dejstvovali: su posredno kao najteži oblik kontingetiranja našeg uvoza u Grčku. Upotreba bonova za troškove putnika malo će uti-" cati na volumen našeg izvoza u Grčku, јег је turistički promet sa ovom zemljom vrlo slab.

Iz ovoga izlazi da ni od novog sporazuma ne treba očekivati povećanje razmene između naše zemlje i Grčke, Kompenzacioni bonovi učiniće i u buduće da se, izuzev 35% vred-" nosti, izvoz potpuno izravna ma nivou našeg uvoza iz Grčke.

· Grčka ima danas klirinške ugovore sa 11 zemalja. Osta– lim zemljama, sa kojima ima pasivan trgovinski bilans, uvozni višak plaća devizama..Njeni klirinški ugovori | nisu jedinstveni sa svima zemljama. Tako, na primer, ugovori sa Turskom i Rumunijom za ove su mnogo povoliniji od sporazuma sa našom zemliom. Stoga bi se moglo očekivati da Grčka malo povoljnije tretira našu zemlju, koja je takođe članica Balkanskog pakta.

Три месеца после одлуке Врховног суда, којим (је поред. других кодова укинут и петролејски, остварен је циљ за којим је петролејска инду= стрија у С. А. Д. ишла већ годинама. Конгрес је изгласао, а Рузвелт потписао закон о петролеуму. Додуше, конгрес. није прихватио цели предложени законски нацрт, али je: усвојио његов U део. Законом је, наиме, ратифицирант. 38. „компакт“, уговор закључен пре пола године o гувернера најважнијих петролејских држава. |:

Овај уговор предвиђа доношење јединственог законодавства у односним државама у циљу спречавања сувише. не производње. Једна заједничка установа треба да одреди максималну производњу за поједине државе, с тим да оне. даље поделе одобрени контингент међу поједине произвођаче. За прекорачење контингената предвиђене су строге. казне.

А

Контингентирање петролејске производње у Америци

Na veoma svečan пас potpi= sao je Ruzvelt polovinom avdu-: sta Zakon o socijalnom osigu= ranju. lako su se muesecima. protezale debate i ma daje“ palo mnogo predloga za izmene i dopune, potpisan je, skoro: nepromenjen, Ruzveltov nacrt koji je podnet parlamentu u januaru, u vezi sa Zakonom o stvaranju zaposlenja.

Srž zakona čine osiguranje za slučaj starosti i nezaposle> nosti. Za osiguranje staraca ima Unija da styori penzioni fond, i to porezom od 6% na nadnice do 3000 dolara godišnje; taj; porez plaćaće poslodavac i radnik po pola. Stopa od, 3% za svaku stranku predviđa se, doduše, tek od 1949 god. nadalje; росесе зе 1937—39 sa 1%, a svake 3 godine stopa ce se po višavati za 1/-%.lz fonda će sa isplaćivati penzije radnicima koji su navršili 65 godina života i koji su nesposobni za dalji rad. ako su ranije zarađivali najmanje 2000 dolara godišnje. Vi sina penzije je različita, prema godinama Tada i visini-zaradey Naimanji iznos od 10 dolara mesečno dobiće radnik koji ič kroz 5 godina zarađivao 25 dolara mesečno; najviši od 85.do< lara onaj koji je kroz 45 godina imao mesečno 250 dolara zarade.

Osiguranje nezaposlenih. prepušta se pojedinim državama Saveza. Ali centralna vlada pomagaće na taj način 510 се: finansiranje preuzeti na svoj teret, ukoliko još nema državnih mera za to. Na sve isplate nadnica od strane poslodavaca Sa” 8 i više radnika udara se 3% poreza; eventualne postojeće: dažbine državnim blagajnama za potpomaganje nezaposlenih · mogu se uračunati u taj porez do iznosa Od. 90%. 1 оуај се: porez početi 1936 sa stopom od 1%; svake godine stopa če se

Izgradnja socijalnog Osigtranja u S. A. D.