Народно благостање

=

28, септембар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Страна 637

. Стање Народне банке (у милионима динара)

SEO E TI SEKI O ECE TOV O IO rpg arap O Sr O III Ena

AA. IC TT. M BA 31. XI | 341, XII

ХИ || 15. 1Х 1032 | 1933 | 1934 | 1935 | 1935 Подлога : ·

зл, у кесама и на стр.| 1760,8| 1794.9] 17846! — =

злато у касама — — 1267.3) 1267.3

злато на страни — — 74,4. 72,2

новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0,1 0,1

девизе — — — — — 206.5| 111.2) 120.8] 43,4 44.1

Укупво — ||1968,1| 1.906! 1905.5| 1385.2) 1383.8 Девизе које не улазеу

подлогу — — — — — 1,91 54,5) 1044) 242,5 2595 Кован новац;

у никлу и сребру— — || 139,9| 239.9 206.1| 252.1| 272.8 Зајмови:

на менице — — — —||21:1.9 1808.8) 1528.8] 1533.3) 1529.7

на жартије од вреди. — 344.8| 293.i| 235 1| 263.9| 264.3

Укупно — || 2456.8| 2101.9| 1763.9 1797.3| 1793.9 Хартије од вредности — 2511 1122... 169) 554) 553 Ранији аванси држави — 1808,6| 1715.5| 1686.6| 1678.8| 1678,9 Привремени аванси Глав.

Држ, Благајни — — — 600.0) 600.0) 600.0) 600.0) 600.0 Вредности рез. фонда — 58.0 54.9) 1064! 127.0) 127.1 Вредности ост, фондова 7.9 пл 12.0 13.1 13.1 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 154.1| 153.7) 153.5] 158,1| 1584 Разна актива — — — — | 21.6| 115.1) 276,4! 4471] 4591

ПАСИВА Капитал — — — = = 180.0) 180.0| 180.0| 180,0| 180.0 Резервни фонд — — —| 73,8! 84.3! 112.4 1341] 1361 Остали фондови — — — 86) 13,7! 205) 22.9) 22.9

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу: потраживање Државе —

41121) 4321.1| 4383,9) 4657.1| 4653.9 13.5 7,3 6.9 4,9 49

жиро-рачуни — — —|| 384.7| 474.4| 531.9) 590.2 657.5 разни ра — — —_ | 299.6) 549.2: 327.0! 678.6| 693.6 : Укупно — || 697.8| 1031.0| 865.8) 1273.8) 1356.0 Обавезе са роком — — | 1459,4| 1106.3| 952,9 2213! 216.7 Разна пасива — — — — | 40.3 222.9) 316.4) 2682) 237.0

Оптицај и обав. по виђ.||5470,5) 5358,2) 5249,8| 5930 91 6009.9 Укуп. подл, 28:5% прим || — — — |1780.0|1778:3 Злато + 28'5% прим — | — — 1628,4| 1628,5 укупно покриће — —| — 3002%|2958% покриће у злату — —| — = 2771% |2709%

— —

Кретање курса Ратне штете било је уосталом у складу са гледиштем које ми стално заступамо, наиме да је њезин курс од 370 висок. Али како да се објасни пад осталих папира са добрим укамаћењем> Овога пута је пад наступио врло брзо и он није био нормализован у горњем смислу, већ једна скроз нездрава појава. Читаоци се сећају да већ неколико месеци целокупну робу прима једна једина рука. Недељама се није појављивала приватна тражња, HaKO је стање у земљи и на страни потпуно нормално. Али што је главно, роба није долазила од народа, већ углавном од берзијанаца и од кругова око берзе, од оних углавном који траже зараду на разлици курса. један део је продат од стране оних који су сматрали да је курс Ратне штете и сувише висок, али су ови у исто време куповали друге папире, због чега је дошао скок ових. Берзијанци су се изговарали да та промена долази услед страха од ратних заплета у које може бити увучена и Европа. Ми смо у извесној мери допуштали оправданост тог аргумента, али то је био уствари само изговор. једино у Грчкој и у Египту био је известан пад папира из сасвим појамних разлога. Међутим папири се одлично држе на свим осталим великим берзама, нарочито на онима чије су државе у непосредном додиру са тим претећим догађајима. Па не само да на тим берзама нема пада, већ се чак забележава скок. Ево на пример како гласе кратки телефонски извештаји са главних светских берзи од 24 септембра, последњи које имамо пред собом:

Њујорк врло чврст, Лондон чвршћи, Амстердам чврст, Брисел неодређен, Шариз чврст. Према томе празна је прича да папири код нас морају да падају због абисинске компликације. Та прича је била потребна наравно због тога да се покрије маневар, као што је то у целоме свету на берзи. Роба се пролавала са свију страна, нарочито од онда кад се осетило да се службено практиковани курс неће моћи више одржати, па је слетствено постојала нада да се продата роба може много јефтиније да купи. Од тада је наишао бесистички притисак, специјално на Ратну штету. Последњих дана београдска берза је пружала врло ружну слику. Ту се могла видети la Беје ћшташте у пуном смислу. Заборавило се ка то да берзијанац не сме бити просјак и да он мора имати достојанства. За 200—2000 динара зараде он се не сме понижавати. А најмање то може да ради због тога да би извршио „налог свог комитента“. У целом свету берзијанци враћају мирно неизвршене налоге. Код нас берзијанци тврде да они морају пошто пото да изврше налоге. Међутим зна се да се за туђе налоге нико не пашти. Прави берзијанац треба да зна и да изгуби. Међутим београдски берзијанпи би хтели да шпекулирају на сигурно.

Кад се већ погрешило што се месецима одржавао ви соки курс, онда се није смело никако подлећи притиску. Онда је требало дати отпора. Није требало ни у ком случају допустити берзијанцима да остваре своју намеру. Само се тако оперише против бесиста. Успех контрамине у бесистичкој тенденцији није условљен великим капиталом, већ познавањем ситуације противника. Као у свакој борби, тако је и овде психологија и информација главно. Као што је 1924 године Поенкаре разлупао бесисте са француским франком последњим милионом долара, тако се разбија сваки бесистички покушај врло малим износима. јер ма колико да је курс Ратне штете био висок, никако није требало допустити да фаталан пад постане пљачка шпекулације. При курсу од 360.— бесисти могу да се покрију. И ако то ураде, онда ће они постати главни агенти хосе, као што се то ради већ годинама на нашој берзи.

Има се утисак да је зато требало мобилизирати фациране берзијанце. То је такође једна велика грешка. Зато ниie потребна никаква приватаа помоћ.

На последњем састанку ове обавештајне недеље потпуно је пресечена даља беса. Али тиме није још завршена борба. Видећемо како ће се развијати идуће недеље.

У појединим папирима забележени су на београдско; берзи ове недеље следећи средњи дневни курсеви:

2019 231 241 251Х 26415 7% Инвест. зајам 8275 81.50 82—" —=- 826% Беглуци, промпт 65.875 66.375 65.25 6450 65.65 6% Беглуци, термин Це сета 4% Атрарци AT | а == 7% Блер 1025. === ===. === | ===> 8% Блер ML | UO | EU | KC S 7% Селигман ПАЛУ. _______-_ | _---- | === Рат, штета, промпт 368__ 367.75, 365.50, 362.50 361.Рат. штета, термин ____ O i — JGI-Z Народна банка SE __-____-_ | _--- | === Аграрна банка 233. 232 231 2902 0 2357 7% Стабил. зајам 9150. 8150 —— —= Gl

(Обрачунски курс долара за наше доларске папире био је ове недеље следећи: један долар обрачунавао се са:

23-IX 431280 динара 23-1Х 43.6566. , 2441%Х 43.6388.,, 25-1%Х 43.6209/ 26-1Х 43.6566