Народно благостање

28. септембар 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Џтрана 627

SVAKI AMERIKANAC PREKO 65 GODINA

DOBIJA PENZIJU OD LA

Od sviju korektura na postojećem priyrednom

sistemu u Svetu od početka svetske priyredne :d

presije najradikalnija je ona Koju je inaupiisa0 _

pretsednik Ruzvelt. Dok su mnogi reformatori operisal: samo na periferiji 51512

od početka na njegove osnove, па сепи, падтиси

i novac. Preko cena ! падтса ипсе зе па родеш =

socijalnog proizvoda, a putem manipulacije novca i kredifa na podelu imovine.

Kad je vrhovni sud oglasio Niru protiyustavnom, proglasio je veliki deo, većinom krajnje levičarske, štampe Ruzvelta za izdajnika, tvrdeći da je kapitulirao pred velikim kapitalom. . Mi smo međutim zauzeli protivno gledište, fj. dali smo izraza uverenju da će Ruzvelt izvesti svoje патеге ао kraja, starajući se pri fome da ih saobrazi ustavit, Događaji koji su sledovali, pokazali su da smo imali pravo. Ne somo da je Niro i danas živa uprkos sudskoj odluci već je Ruzvelt uspeo da za syoje ideje pridobije i većinu Prefstavničke kuće i Senata. .

Osnovna ideja njegove ekonomske politike može se obeležiti kratko kao rasterećenje radništva i uopšte najjače postradalih od privredne depresije. Istina, teorijska osnova. Ruzveltova nije mark-

sistička; ona počiva no doktrinoma kapitalističkog ·

društva, a specijalno onoj o konjunkuri; ali se njegove ekonomske mere svode na radikalni pomoć ekonomski najslabijima, a specijalno radnišhyu. Uostatm, Ruzveltoya politika ne treba da se ceni samo po Niri, već i po drugim njegovim merama, naprimer ohimo u oblasti bankalstva koje su fakođe vrlo radikalne. Tada se vidi jasno da je njegoy cilj ožiyljenje, odnosno lobrt u konjunkturi.

Ali se Ruzvelt nije zadovoljio spasavanjem Мји Рина ! А.АЈА: Оп где ааје. 1'Ба5 кад је 12gledalo da je nastupilo zatišje, on: uspevao da pridobije parlament da izglasa dva zakona od ogromnog značaja, koji su baš ovih dana objavljeni. |edan je zakon o osiguranju u starosti i nezaposlenosti (New Security Bill). Seyerno-američke uje-

dinjene države nisu imale radničko osiguranje po. evropskom ugledu, f.j. organizovano, potipomaga= · no, a često i upravljano od strane države. Озгри~

тапје тадтка 670 је рпрата зуаг. тадтка 1 роslodavaca. U doba prosperiteta, o omo je počelo Još pre rata, privatno osiguranje je odlično јипкcionisalo. Ali se ono skrhalo u depresiji: ne može

ili oblasti koja ne zaseca u njegovo biće, dotle je. Ruzvelt udario

DINARA MESEČNO

radnik da plaća premije, kad je hezaposlen. Sa с m brzinom i energijom Ruzvelt je odlučio да пуеде državom orgonizovano i potpomognuto osiguranje rodnišiva u nezaposlenosti i sfarosli. __Noyvi zakon dohosi pre svega proširenje i učvršćenje prakse nekih federalnih država da plaćaju pen-. ziju potrebitim. licima preko 65 godina starosti. бит зе хакопот taj sistem potpuno izgrađuje i garantuje da će se uz 50% pomoći od strane Unije svakome dafi penzija od 30 dolara (1.400.— dinara mesečno ). | Istovremeno je Senat izglasao zakon o izme· nama i dopunama u zakonu o federalnom sistemu koji je fakođe od velikog značaja. Ruzvelt je završio sanaćiju banaka koju je otpočeo Huver. Ali je on posle toga postavio pitanje, kako da se spreči ponovljenje te katastrofe. Njegov „trast mozgova” odgovorio je na fo: putem osiguranja uloga na štednju. Ruzvelt se odmah bocio ha posao iveć zakonom od 1933 godine Та se ideja огакопјије, — istina samo za uloge do 5.000 dolara. U Americi postoje dye vrste banaka: jedne imaju koncesiju od Unije, a druge od pojedinačnih država. Pojedinočne države su potpuno samostalne u davanju prava za osnivanje banke. Te su „banke potpumo nezovishe od samoštolnog federalnog rezervnog Sistema; ovome pripada više od poloyvine banaka, koje se obično nazivaju članicama. Pored toga federalni rezervni sistem je bio prilično nemoćan da utiče na banke, iako Amerika ima najstrožije bankarsko zakonodavstvo. Federalna rezervna direkcija imalo je izvesne prerogatiye u pogledu regulisanja pitanja o novčaničnom opticaju. I fo je bilo sye. Ruzvelt je međutim smatrao da ije potrebno da Federalna direkcija dobije uticaj na celu poslovnu politiku banaka. On je smatrao da njegovu politiku za oživljavanje privrede treba da pomažu banke. U tom cilju podneo je nov projekt zakona koji je naišao na ogromnu opoziciju od strane velikih banaka; ove je uglavnom zastupao senator Glas. Ruzvelt nije mogao uspeti u Syemu, naročito nije mogao da skrha autonomiju po= jedinih država u pogledu bankarstva. Ali je njegov uspeh ipak vrlo velik; novi zakon donosi s jedne strane depolitizaciju vrhovne uprave federalnog sistema, a s druge Board-u veće kompetencije preта бапката. "-Спаост бе пас! таге glovne odredbe ovih zakona zajedno so komentarima i opis njihovih pe= трепја. Urednik

Dve vrste osiguranja u starosti i jedno u nezaposlenosti

Dugo vemena smatralo se u S- A.

bolje rešenje problema socijalnog: osigu

ranja privatna

organizacija bez ikakve: državne pomoći. Međutim, i one sada prihvataju sistem koji su“ usvojile“ skoro 'sve:

evropske države. Do sada su se u Americi socijalnim osiguranjem staraca i invalida bar donekle bavila samo osiguravajuća društva, i to u vidu kolektivnih osigu-

D. :naj--

ranja kojih ima vrlo mnogo. Tim čudnije je što su se ta

preduzeća toliko malo bunila protiv novoga zakona.

Kongres ga je primio sa više nego 90% većine.

. Zakon ovlašćuje vladu da novčano potpomaže javnu zdravstvenu službu po pojedinim državama Saveza; naročito se spominje staranje o majkama i deci

na selu i u krajevima koje je najteže pogodila kriza,