Народно благостање

Страна 652

них правила. — Прва југословенска творница вагона, стројева и мостова д. д. у Слав. Броду, упис члана: управног "одбора г. Инж. Глишића Душана. — „ЛТапред“ теретно и аутобусно прометно д. д. из Загреба, упис члана управног одбора г. Зипсера Николе. — Југословенска. дестилација: дрва д. д., упис чланова управног одбора г. г. Поповића Драгутина, Драјића Кристивоја, Николића Милана и инж. Борашића Јосипа. — Југославенска Стандард — Вакум Ојл 'Компани д. д., упис промене члана 1 друштвених правила. — „Обнова“ д. д. за искоришћавање сировина у Загребу, упис члана управног одбора г. Бунзла Роберта. — Домовинска д. д. за шумску индустрију у Загребу, упис промене члана 31 друштвених правила. — Гориво д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Хекснера Стјепана и Булвана Ватрослава.

Bibliogratiija

Sfojan Bičanski, Die Osteuropđische Landwirtschoftskrise, Wien 1933. — Postanak agrarne krize u istočno-evropskim zemljama tumači se na dva načina. Prema prvom, ona postoji nezavisno od svetske agrarne krize, a izazvana. je slabijom „produktivnošću poljoprivrede ovih zemalja i rušenjem ranije jedinstvene privredne oblasti, koja je postojala u austro-ugar·skoj monarhiji. Pristalice druge teze, među koje možemo ubroliti i pisca gornje knjige, tvrde da je agrarna kriza u istočnoevropskim zemljama samo deo opšte agrarne depresije, koja -se javlja u svim agrarnim zemljama u sve{u.

Pisac veli da se uzrok pomenute krize ne može: tražiti u tome, što istočnoevropska poljoprivreda ne iskorišćava. savršenija tehnička sretstva kojima se služi prekomorska- poljopri·vreda. Proizvodni troškovi u Evropi nisu veći, jer je ovde i :ljudska radna snaga mnogo jevtinija. Što se: tiče agrarne reforme, g. Bičanski smatra da je ona zaista otežala: položaj istočnoevropske poljoprivrede, jer je izazvala smanjivanje prinosa po hektaru, pogoršanje kvaliteta proizvoda. i povećanje broja vrsta; nanela je štete i zemljoradnji i stočarstvu, ali. se ipak ne može smatrati prvenstvenim uzrokom krize: On ima · slično mišljenje i o industrijskom protekcionizmu istočno-evropskih poljoprivrednih zemalja, jer ga smatra jednim od najvažnijih uzroka zaostalosti polioprivrede. Međutim, kriza se ne ·može ni na taj način objasniti; jer je postala najjača- upravo u: momenfu, kada su istočno-evropske zemlje ublažile ili čak napustile svoj industrijski protekcionizam. Da bi se dokazalo da uzrok krize ne leži u razlici među proizvodnim troškovima, iznose se podaci o rentabilitetu kanadske i istočno-evropske poljoprivrede, iz kojih se vidi da su troškovi proizvodnje u Evropi jednaki ili čak niži od onih u Kanadi.

Istočno-evropske agrarne zemlje bile su ranije sastavni deo jedne velike privredne oblasti, austro-ugarske monarhije. Posle rata ove su zemlje odvojene od njihovih prirodnih tržiŠta, od Čehoslovačke i Austrije, u kojima se razvija jak agrarni protekcionizam. Ostala evropska tržišta izgubliena su takođe, delom za vreme samog rata, a delom u toku prvih posleratnih godina, ı to u korist prekomorske konkurencije. U vezi s tim cene poljoprivrednih proizvoda u istočno-evropskim zemljama stajale su redovno ispod cena na svetskom tržištu. Uprkos nižim cenama, istočno-evropske zemlje morale su se boriti s velikim teškoćama prilikom prodaje, jer je njihov izvOZ. bio prepušten individualnim snagama, dok su. prekomorske zemlje raspolagale savršenijom prodajnom organizacijom. Docnije su i u Evropi stvorene slične prodajne organizacije, ali je očekivani uspeh izostao, jer ove organizacije nisu raspolagale dovolinim novčanim sretstvima, a, osim toga, evropski proizvodi nisu pretstavljali fipiziranu robu, kakva se na. svetskom tržišfu traži. Zbog toga su pomenute istočno-evropske organizacije

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

uglavnom ograničile svoje napofe na dizanje unutrašniih cena. S druge strane prekomorske zemlje zalažu se za prodaju svom svojom finansijskom i političkom snagom 1! одобгамаји аиооročne kredite, a evropske zemlje, zbog nestašice kapitala, ne mogu. čekati ni na povoljnije prilike za prodaju, dok im. je sasvim nemoguće da odobravaju kredite. Nestašica kapitala vidi se takođe iz toga, što u ovim zemljama nema čak ni sretstava za izradu silosa. ~

Pisac na kraju pokušava da dokaže nemogućnost da se istočno-evropska agrarna kriza objasni kao lokalna pojava. To se vidi iz upoređenja proizvodnih troškova. Pale su cene u celom svetu, tako da je u krizi ne samo evropska, već i prekomorska. poljoprivreda. Izvesna depresija javila se u celom svetu odmah posle rata. Otvorile su se makaze cena na štetu poljoprivrede. To se ipak u Istočnoj Evropi nije primetilo, jer su ovde cene zbog inflacije i devalvacije moneta rasle. Ova depresija. prestala. je 1924. Posle toga došlo |e u S. A. D. u 1925. do novog povećanja i pojevtinjenja proizvodnje, u 1926 do: kolebanja, a u 1929 i 10930 do jakog pada cena u celom svetu. U tom. padu cena treba tražiti najglavniji uzrok svetske i istočno-evropske agrarne krize.

PA3HO

— Основана је задужбина Српске цркве са именом Краља Александра за помоћ сиротињи. Она ће се увећавати прилозима верника. 5

— Због пораста курсева пшенице и у Француској је повећана цена хлеба са 1,5 на 1,60 франак.

— Привредници са јадранског приморја протестовали су противу отварања филијале Поштанске штедионице у Бањој Луди тражећи да се ова отвори у Сплиту.

— Због давања дозволе за подизање индустријске пекаре у Шибенику пекари су прогласили штрајк и обуставили рад.

— Ргобје školske godine na zagrebačkom univerzitetu bilo je 4090 studenata od kojih 1/s otpada na ženske.

— U 500.najvažnijih freovačkih mesta Nemačke porastao je broj turista. u. julu za 10,5% prema istom mesecu prošle godine. Broj inostranih posetilaca porastao |e za 21.376. Stranci su. bili najviše Holanđani, Englezi, Skandinavci i Američani. Poseta. dosada. najjače posećivanih krajeva Južne Nemačke malo je opala, ali zato je u jakoj meri porasla poseta Severne Nemačke i Rajne.

— Francuski izvoz starog gvožđa porastao je sa 332 hilj. t. za prvih osam meseci prošle godine na 419 hilj. t. u istom periodu o. g. Povećanje izvoza dovodi se u vezu sa jačim Киpovinama Italije.

— Хуманитарни фонд железничара изградиће у санаторијуму Сувзора у Касиндолу посебан павиљон за желез= вичаре туберкулозно оболеле.

— На: територији Дринске бановине у муслиманске верске школе „мектебе“ уписало се 42.786 ђака према 43.000 у прошлој години. У овим школама предаје се искључиво веронаука. Ове године се настојало, да што већи број ове деце похађа уједно и државне основне школе.

— Управа државних монопола пустила је у продају нову врсту цигарета „Мирјана“; цена је 35 пара по комаду. — Оснива. се Духовна академија за више образовање монашког подмлатка; оснивају се и два православна женека манастира, у Петровграду и код Призрена.

— Да би: била сигурна од разбојника, почела је Манпурска компанија за копање злата да преноси злато искључиво авионом,

m BB BB [8