Народно благостање

5. октобар 1935.

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 39 СЕПТЕМБРА 1935 ГОДИНЕ

У стању Народне банке на дан 30 септембра показује се повећање оптицаја за 123.2 милиона, које резултира из смањења пасиве за округло 90 милиона и повенања активе за округло 33 милиона. Од промене активе важ-

стање Народне банке (у милионима динара)

ТИ НЕЈ И АНЕ. _ 31. Х0 | 31. XJL| 31.%I | 22.1Х | 29. 1Х АКТИВА 1032 | 1933 | 1934 | 1935 | 1935 Поддога ;

зл, у касама и на стр. злато у касама — —

1760.8| 1794.9| 1784.6| — | 1267,3) 1273.2

злато на страни — — 72.2, 71.6 новч, у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0.1 0,1 девизе — — "– — — 206.5|. 111.2| 120.8 441) 45,4 Укупно — ||1968,1| 1.906) 1905.5| 1383.8| 1396,3 Девизе које не улазгу подлогу — — — — — 1,91 54,5) 1044! 2595! 280,4 Кован ован; у виклу и сребру— — || 139:9| 239.9| 206.1 2728! 250:2 Зајмови: · | на менице — — — — | 2111.9] 1808.8| 1528.8) 1529.7| 1539.0 на хартије од вреди, — || 3448) 2931 235.1! 264.3! 268.8 Укупно — | 2456.8] 2101.9) 1763.9| 1793.9) 1807.8 Хартије од вредности —| 154) 11.7 16.9 55,3 55.3 Ранији аванси држави — | 1808,6| 1715.5) 1686,6 1678,9 1679,1 Привремени аванси Глав. o Држ. Благајни — — — || 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез, фонда — | 58.0| 54,9 106.4| 127.1) 126.0 Вредности ост, фондова 19 111]. 42.0) 131. 130 Непокретности, завод за израду новч, и намештај || 1541 1531) 153.5 1584! 1584 Разна актива — — — — || 21.6] 1151) 276,4) 4591 469,8 ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0| 180.0) 180,0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — — — || 73.8) 84,3) 1124 1361 1361 Остали фондови — — — 8.6) 137 20.5| 22:91 22.9

Новчанице у оптицају Обавезе по виђењу: потраживање Државе —

41121! 4321.1! 4383:0 4653.9) 47711 135) 73. 60 29 24

ФОптицај и обав. по виђ,|5470.5| 5358.2| 5249.8| 6009.9|-6039 0 Укуп. подл, | 28'5% прим || — — — |1778.3| 1794,3 Snaro — 28'5% прим — | — — — | 16285 1636,1 укупно покриће — — || — — — |2958%|2971% покриће у злату — —| — = — |2109%/2709%

но је забележити повећање металне девизне подлоге за 12.5 милиона, осталих девиза 3a 20.9 милиона и зајмова за 13.8 милиона, а смањење кованог новца. за 22.5 милиона У пасиви су жиро-рачуни смањени за 60 милиона, а разна пасива се смањила за 31 милион,

Beogradska berza

Otkako su nastale izuzetne prilike na našoj efektnoj berzi mi smo joj posvetili najveću pažnju i vrlo smo strpljivo proučavali kako njezinu tehničku poziciju tako i sve ostale ekonomske i lokalne faktore koji su mogli biti od uticaja na razviće kurseva. Dugo smo se ustezali da. iznesemo .u vidu ·DoOzitivnog tvrđenia rezuitat do koga smo došli. To smo uradili tek u prošlom broju. Mi smo pre svega utvrdili da je ponuda na berzi dolazila vrlo malim delom iz širokih krugova imalaca

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

БУНКТУРА

жиро-рачуни — — — || 3841 4744) 5319 6575] 596.9| разни рачуни — — — || 299.6| 549.2. 327.0 693,6! 662.6 Укупно — || 697.8| 1031.0| '865.8| 1356,0| 1261.9

Обавезе са роком — — || 1459,4! 1106,3! 952,9| 216.7| 214.7 Разна пасива — — — — || 40,3] 222.9) 3164) 237.0) 243.8

Страна 653

državnih hartija od vrednosti a u glavnom od uskog kruga berzijanaca i od onih koji preko bankara rade na berzi. U prvo doba ponuda je dolazila u glavnom iz Zagreba. Zagreb je od uvek bio besistički raspoložen prema državnim papitrima iz razloga, koji ne pretstavljaju nikakav lični ćef već koji leže u prirodi efektnog tržišta u okolini Zagreba. Kako ie papir koji daje ton kursevima Ratna šteta i kako je taj papir u glavnom” koncentrisan u Srbiji i okolnim krajevima, a vrlo malo u Zagrebu, to |e sasvim prirodno da Zagreb nema stalan interes za čvršće kurseve ovih papira. Međutim zagrebačke banke koje su od uvek bile jače i okretnije od beogradskih, nisu mo-' аје да зе odreknu efektnog posla. Mora se odati priznanje” Zagrepčanima, da su uvek vrlo vešto ulazili u posao. Oni su često hosisti, uvek u opravdanom trenutku; ali to traje kratko: vreme, oni realizuju lepe dobiti. Između tih hosističkih inter vala Zagrepčani su kao što rekosmo bestistički taspoloženi, da” bi obnovili kupovinu. Koliko je Zagreb mali faktor za kurseve naših papira najbolje ilustruju sledeći podaci:

Na beogradskoj berzi naprimer bio je obrt u septembru u efektima (prompt i termin) 22.1 miliona dinara, dok je do 27; septembra (do kraja meseca nemamo {još podataka) taj obrt bio u Zagrebu svega 4 miliona dinara. Ukupan obrt beogradske berze u septembru iznosio je 76,5 miliona dinara (od čega 22.1 u efektima), a u Zagrebu u septembru (manje tri dana) 80 miliona dinara, od čega, kao što rekosmo, samo 4 miliona u efektima.

Posle ogromne, ekonomski i tehnički ničim neopravdane hose u Beogradu krajem prošle godine i u januaru ove godine, koju su prilično vešto podržavali i Zagrepčani, i još lepše ie iskoristili, nastaje prirodno pritisak radi što povoljnijeg kupa. Ali zagrebački pritisak koji se delom oseća перозгедпо па beogradskoj berzi, što oni rade delom neposredno preko beogradske berze, ne bi bio tako moćan da se nije pridružio beogradski. Kako su i Beograđani iskoristili visoke kurseve do pre mesec dana, kurseve koje Beograđani зтааји Код Ratne štete za suviše visoke, to su i oni došli u položaj da se Desi-: stički interesuju, tj. da imaju interes da kursevi budu što niži, da bi mogli ponovo da ih kupe i da pripreme novu hosu, 510 је uostalom normalna pojava na berzama. Naše je dakle tvrđenje bilo, kao rezultat našeg višemesečnog opažanja, da ie čisto berzansko-tehnički odnosno špekulativno bio pritisak na kurseve i da su beogradski berzijanci i njihovi komitenti ostali prilično bez spekulativnih papira: Ratne štete i begluka. Mi smo u poslednjem broju tvrdili da bi jedna jača tražnja razbila hosistički komplot vrlo lako.

Događaji u ovoj nedelji potpuno su potvrdili naše gledište. Još u utorak bila je obilna ponuda ratne štete na 354. U sredu se pojavila jača tražnja i učvrstila je odmah kurs ha 355, a u četvrtak je tražnja — osetivši da je naše ivrđenje tačno — nastupila nešto energičnije. I šta se dogodilo? Kad ie zatraženo milion dinara Ratne štete po 357, ponuđeno је svega 100 komada, a kad je zatraženo pola miliona po 358 nije dat ni jedan komad. Kad bi postojalo bežanje iz papira, onda bi bio u toliko veći obrt u koliko je viši kurs, jer ako je neko gotov da iskoči iz papira na 354, on će to dvostruko radije da:uradi pri kursu od 358.

Imamo zadovolistvo da konsfatujemo da se naša Drognoza pokazala kao potpuno tačna.

27-IX. 30-IX 1-X 2-Х 3-X

пољ Invest. zajam 80.50. 81— — — 80: 6% Begluci, prompt 64.125 63.375 62.50 0 GA4 25 6% 'Begluci, termin — = = i MV 4% Аотагст — — — == | 14515: 68.75

7%, Bler = ŽŽ = _- _