Народно благостање

__Страна 654 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 41 '8% Bler _ = = -— — 402% 1911 ооа. 141— 147— 143.— 145— 147.50 #% Зећотаћ = — — = — 7% 1931 сод. 241. 240— 241— 242—— 231 'Rati Šteta, brompt 361.75 360: — 355.75 354.50 358— 5% Fundine 1933 о 107.—' 108— 107.50. 107.50. 107Rat. šteta, јести 361.50 360.— — — 358 — Na međunarodnom deviznom tržištu stanje |e nepromeМаводпа ванка 5.850 = == S — _fljeno. Jedino je švajcarski frank nešto jači. Funta je nešto poABfafhš balika, _ 231.50 == 230 = 229. — ризша. Ма ciriškoj berzi iznosili su kursevi: #% Зтађи. гајат _—_ = 50:25 31-1 ЗОРУ 1231 Поа | 256 Као 50 12 дотпје Табисе уто, пе зато da je skočila Amsterdam 209.10 290.30 207.67 208.50 207.125 Вата šteta, ego je ı drugi Špekulativni papir, Begluk, ta- London 15:10. 15:21 1518 | 15.21 | 15:035 kođe pošao u vis. Beogradska berza je u četvrtak potpuno Milano 26.398 25.457 2508 25.16 24.875 izmenila svoju lizionomiju. Gotovo su se tukli berzijanci oko Njujork 311" 306.625 207%s 308.50 307.125 ponude Begluka. Pojavila se privatna tražnja prvi put posle Berlin 124.50 124.60 12365 124.10 123.45 nekoliko meseci u velikom obimu. Ona se sada bacila na. Beglu- Pariz 20.38 20.374 20.25 20.35 20.235 ke i Rat. štetu. Ali je posle toliko vremena prvi put obavljen po- Prag 12.97 12.875 12.71 12.75 1272 sao u 76% Bleru. Kurs je bio na 68,75, ali je pravilo da se de- Beograd 7.02 7.02 7.00 7.00 7.00

presija kod glavnih papira prenosi i na ostale. Dokaz da je трна рока -8а а: рокмсет kod berzijanaca leži u činjenici da је bila vrlo velika tražnja za terminima, dok je u poslednje “vreme taj posao bio izumro. Kolika je potreba bila za pokri:čem vidi se po tome što je pri kursu prompt Ratne štete od 356 рјасећ novembar 357. Davno nije postojao repor od O OE

77%. IHvesticioni zajam 278 6% Begluci, prompt 1.434 ' B% Begluci, termin 512 4% Agrarci 20 7% Bler 149 8% Bler 7% Seligman Le Ratna šteta, prompt 2.107 Ratna šteta, termin 2.081 Narodna banka 88 Su OAgrarna Ђапка > ' 150 |

:. 7%- Stabilizacioni zajam · 161 6.980

Gornja tablica nam pokazuje da je i obrt oživeo, To je

sasvim prirodno; mi. smo to više puta napomenuli: pri hosi је

“veći obrt no. pri besi.

Obračunski kurs za naše dolarske papire bio je Ove nedelje: | O 2708 43.6744 30:18 43.6566 IU 43.6031 ______2-% 43.5495 5 3-Х а

Na glavnim evropskim efektnim berzama stanie је ioš uvek veoma povoljno. Hosa od prošle nedelie ı dalie se održava. Interesantno je stahje na tfalijanskim berzama. Po sebi BE razume da među kapitalistima vlada veliko uzbuđenje pre yega usled niza mera preduzetih od strane falilanske vlade drugo usled rata. Publika je prvo počela da beži iz akcija + da pretpostavlia državne papire; raspis novoga zajma oslabio је interes za ove papire i polako se, publika. ponovo wraća akcijama. Pa ipak državni papiri nisu toliko pali u kursu koliko je kvazi u strahu od talijansko-abisinskogs Hatna šteta.

Naši papiri na pariskoj berzi nemaju iednoobraznu tendenciju. Jedni su pali, drugi su čak nešto skočili, kao Što pokazuje donja tablica:

26-IX 27-IX

- 24-19 25412 30-1%Х 42% 1805 god. ! |62 160/75 168. |63.50, 160.50 58% 1902 god. 163.50) 17.2 1770. 168. = 1635 4:/2% 1906 god. И 1458 JABIM |A4BI0 0 |405 38 41Ja% 1909 god. 137—"" 1128 (268 | ЈАВЕ и ТИ750 5% 1913 god. 156" 16150 1622 1608 158. 49. 1910. 204. 137.-—-_. 142, — „146. — 148, 140".

rata pala.

Na beogradskoj berzi imamo obrt u devizama od 8,64 miliona dinara prema 14,7 mil. u prošloj i 10,2. miliona u prefprošloj nedelji. Najveći obrt |e u devizama: Beč 4,2 mil. .din., zatim kompenzacije Pešta 1.4 mil. din., Niujork 0.7.

Kursevi deviza i u privatnom klirinou iznosili su:

Бопдоп Beč Pešta „Madrid Bonovi

| grč. banke

27-IX 235.— 861.— ____ 2710 32.30-IX. 234— 861 — — 570— 32 1-Х 233.33 863—_ == 370.— 32.50 2-Х 232.14 864.40 — 570— 31.90 3-Х 233.62 861.59 — 570.— 31.50 U privatnom prometu svi su kursevi nešto čvršći: švajc.

fr. 15.44—15.48, Pariz 311.50—313.50, Njujork 47.30—47.60, lira 384—387, češka kruna 185 i London 233—233.50.

РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине

Општа хосистичка тенденција, која је владала на светском тржишту све до прошле недеље, није се наставила у овој недељи. Код многих производа, нарочито оних чије је цене терала. на више спекулација, наступила је реакција. Уколико се код неких и овога пута наставила хоса, она је последица специјалних околности. Тако је на пр. услед одлуке међународног картела каучука о поновној рестрикцији извоза цена овога скочила и приближила се 6 пенси за либру о чему јављамо и у „Обавештајној служби“ у овоме броју. Због велике тражње од стране Енглеске и Италије. скочиле су цене бакра, калаја и цинка. Бакар је у Лондону достигао 395/, фун. ст. за тону; његова садашња цена у злату већа је од оне у истом периоду прошле године за 29%. Цена калаја достигла је 233 фест. за тону, а цинка 163 ј8. Светска потрошња калаја за првих седам месеци ове године, према истом периоду 1934, повећала се за 15%.

Пшеница

Реакција, која се јавила крајем прошле недеље на оветском тржишту пшенице, продужила се и у овој недељи. Цене су се у току целе недеље колебале са тенденцијом на ниже. Концем недеље Ротердам је нотирао 4.722 хол: фор. за квинтал, а Чикаго децембарски термин један долгр · за бушел,

На домаћем тржишту влада и даље чврста тенденција. Понуде су врло мале. Цене су нотирале: Тиса 153, Дунав 155, Срем утоварна станица вагон 152.50, Сава 152.50, главна пруга 160 дин.

Кукуруз

На светском тржишту кукуруза. током прошле недеље није било никаквих промена. Пословање. је релативно мало и цене су остале непромењене, у Ротердаму 2.75 хол. фор. за квинтал, а у Чикагу 82 центи за бушел., Кукуруз има - велику тражњу у Средњој- БН