Народно благостање

42 октобар 19800 | __

V. Bajkić

- Nova uredba o zaštiti zemljoradnika nosi sve vidne znake peripetija svoga rađanja. Ali jedna njezina karakteristika ne bi mogla da se objasni njezinom сеnezom, naime njezina nepotpunost. Legislatorno-tehnički ona više liči na šematizirane instrukcije za izradu jednoga zakona o seliačkim dugovima, nego na sam Zakon. Ono što joj nedostaje, bitno je za njezino stupanje na snagu odnosno za stupanje na snagu njezinih najvažnijih propisa. Njezino izvršenje povereno ie sreskim sudovima, međutim postupak se tek ima da propiše.

Dok se on ne izradi, uredba će biti mrtvo slovo. Kod regulisanja dugova po novoj uredbi centralno je pitanie vrednost dužnikovog imanja, međutim način utvrđivania vrednosti imovine ima se regulisati tek naročitim pravilnikom. Sletstveno i kad bi bio gotov sudski postupak, bez ovog pravilnika uredba ne bi mogla da se izvodi.

Ali ove praznine nemaju samo formalni značaj već i vrlo veliki materijalni. Po definiciji postupak ne treba da utiče na materijalno pravo; ali |e kod političkih zakona to neizbežno. Postupak obično nosi obeležje onoga duha, iz koza je iznikao zakon. Uostalom, neka bi po'stupak i uspeo potpuno da ostane na liniji formalno], pravilnik o metodama. procene imanja u svakom slučaju mora da oseti dejstvo toga duha. Drugim rečima, metoda procene imovine dužnikove može da bude od ogromnog uticaja na materijalnu stranu uredbe. Upravo može se reći, da će tek taj pravilnik da omogući da se dobije ocena domašaja uredbe na tražbene odnose, koje ona reguliše. Jer ako bi pravilnik propisao da je vrednost zemliišta ravna desetostrukom katastralnom

II. ROK

Uredba StojadinoviĆć—Stanković naslanja se па onu Jeftić—Janković. Da bismo što bolje ilustrovali to naše tvrđenje, treba da potsetimo čitaoce da svaki dug ima tri elementa, dva materijalna i jedan formalan. Prvi su: glavnica i kamata, a treći je rok. Promena ma koga od ovih elemenata znači promenu i samog tereta duga. U najvećem delu slučajeva i kod samoga roka promena ima i materijalno dejstvo. |

U pogledu roka uredba se oslanja gotovo potpuno na propise uredbe Jeftić—Janković.- Svi se dugovi zajedno sa troškovima i kapitalisanom kamatom (s izvesnim neznatnim izuzecima) pretvaraju u 12-godišnje amortizacione zajmove sa vrlo slabom kvotom otplate prvih godina.

U uredbi se predviđa i rok od 12—25 Igodina za dužnike, čija imovina nije opterećena dugovima manje

· HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ __

EFEKT NOVE UREDBE O ZAŠTITI. · ZEMLJORADNIKA 4

IL LEX IMPERFECTA

ZE: Страна .659....

пио уамрри га рлелрисј

па поларна бивало пера iy 72}

prinosu, onda u mnogim slučajevima neće ništa da 56 briše od dugova sopstvenika zemljišta. Ako se međutim propiše da je vrednost zemljišta ravna ауадезејо- strukom katastralnom prinosu, onda kod istog dužnika može da dođe do brisanja trećine ili polovine sviju du. gova. Drugim rečima, metoda procene imovine može да · menja za 100% pa i više propise o regulisanju seljačkih dugova, koje sadrži nova uredba. Izlazi, dakle, да 56 efekt nove uredbe ne može uopšte да -осет док зе пе donesu svi potrebni pravilnici. | 5

Mi smo zastupali gledište da se izvođenje uredbe . o zaštiti seljaka kao dužnika treba da poveri sudovima · ad hoc. Uredba je međutim izabrala sreske sudove. Mi ne znamo da li će Pravilnikom da se stvore nova odeljenja kod tih sudova, koja bi imala za zadatak izvođenie ove uredbe. Strogo uzev pravilnik ne bi imao pravnč mogućnosti da menja ma štogod u organizaciji sudova. Prema tome mora se pretpostaviti da će ovako organi- · zovani sreski sudovi, kako su oni to danas, imati da prime na svoja leđa i celokupan teret izvođenja nove uredbe. Nije nikakva tajna da su sreski sudovi preopterećeni i da je pravosuđe koje oni dele spoto. Sletstvenp još će mnogo sporije da funkcionišu kad budu primili teret uredbe. Za nas je van svake sumnje, da do 16 novembra 1936, kad treba da počne prva otplata odnosno kad treba da budu gofove presude. o postojećim seljačkim dugovima, najveći deo neće uopšte biti теgulisan. Sletstveno rokovi će morati biti · produžavani. To je naravno samo u korist dužnika, tako da se može reći da je ono što danas uredba donosi kao pozitivno, nov moratorijum za seljake dužnike. |

od 20% ni više od 50% vrednosti. Njima se može da produži rok do 25 godina silom sudske odluke, ako ne bi došlo do poravnanja između dužnika i poverilaca. Predviđa se rok od 6—12 godina, koji se može паturiti dužniku, na zahtev poverilaca, a na osnovu sudske odluke, ako mu imovina nije opterećena sa više od 20% vrednosti, a sud nađe da može da podnosi i teret kraćih rokova. у Osnovni rok od 12 godina počinje teći tek 15 novembra 1936 god. Ali ni dotle dužnik nije dužan da plaća. Prema tome moratorijum traje neprekidno. Kako je on ustanovljen 20 aprila 10932 god., to znači, da je toga dana razrešen dužnik od obaveza plaćanja. Znači, dakle, da su rokovi obustavljeni ili modificirani za punih šesnaest i po godina, lj. od 20 aprila 1932 do 15 novembra 1948 god. U ; -

Hi KAMATA

U pogledu kamate uredba Stojadinović---Stanković naslanja se uglavnom na uredbu Jeftič— Janković, koja je maksimirala kamatnu stopu, kao što je poznato, na 4,5%. i 1%. Prva kamatna stopa se odobrava osigura-

vajućim i kreditnim ustanovama i čitavom nizu fondova

i humanih i kulturnih ustanova. Kamata od 1% važi ža sve ostale poverioce. O Već je uredba od 20 aprila 1932 god. svela kamatu na 6%. Uredbom od 3 februara 1935 svedena je ona na 4,5% odnosno 1%, |