Народно благостање

-Е НАРОДНО та. стоји због тога пред тешким задатком, да нас ослободи _OR даљег назадовања.

- Да би се омогућило поновно оживљење наше при„вреде, треба на првом месту извршити потпуну преоријен„тацију на пољу државне финансијске политике, Заштитне „мере лече само симптоме болести, али је не уклањају. Тако _„ће- и заштита сељака остати неефикасна, док им се не „створи могућност да боље уновче своје производе, Тешки „положај «сељака и апсурдно ниске цене њихових производа су изазвани само неповољним кретањем извоза, већ и | ењем потрошње у земљи. А смањење броја купаца и пад стандарда живота изазвани су погрешним вођењем „наше финансијске политике у току последњих 5 година. „Благодарећи тој политици наш је раније добро уређени новчани. промет умртвљен, а новца је нестало из промета.

„Због тога се морају предузети све потребне мере · поновног враћања новца у промет. За државу није уто, ни тешко ни опасно. Код нас је потреба за јавним радо_вима. врло велика. Треба поправити наше путеве, употпути железничку мрежу, регулисати воде, изградити јавне „зграде итд, То се све мора извести у највећем стилу, а уможе. се извести и без иностраних кредита. Потребни новац. може да да сама држава. Међутим, потребна су нова новчана средства. Осим тога, мора се и новчаним заводима "омогућити да се опет врате вршењу својих ранијих поеблова. Само се на тај начин може доћи до благостања и до _-уклањања тешкоћа од којих пати становништво. Потроштње би сигурно порасла, а сељак би на сасвим природан "и. здрав "начин добио за своје производе цене, које би му -емогућиле да живи и да одговара својим обавезама. При"вреда би се аутоматски регулисала, а одмах би изишао на свидело и новац који се из страха или из спекулативних Резлота сакривао. ј

Поменута акција не би за државу била скопчана Ни аквом опасношћу, јер би јој планско управљање новча"ничним оптицајем омогућило да после уклањања кризе повуче из промета сувишна средства плаћања и да БА _ дише. вредност новца према потребама саме привреде.“

. Истог је мишљења и „Кметски лист“.

Pre nekoliko dana u zagrebačkoj Trgovačko-industrijskoj komori uveden je komesarijat, koji je došao kao posledica unu6 trašnjih sukoba na pitanjima | organizacije i funkcionisanja komore. Uzrok svih sadanjih suоба leži u težnji trgovačkih prinudnih udruženja da se trgo„vačka, komora izdvoji u posebnu ustanovu, kao što je io uči„njeno. sa zanatskom komorom posle donošenja Zakona o rad„njama.. Pokret za dalje cepanje komore dobijao je sve veći broj pristalica i uzimao sve šire razmere. Zagrebačko Udruže-

· Borba ·staleža protivu 2а· jeđničkih komora

_ nje trgovaca marta 1933 usvojilo je rezoluciju kojom traži ;

otcepljenje i osnivanje posebne Trgovačke komore. Kao po kodi ovu rezoluciju usvojila su i sva ostala udruženja na ko-

~

. morskom. veću, pokušavali su da spreče dalje cepanje težeći _ да, u koliko je moguće, zadovolje zahteve trgovaca. Tome je | геђајо da posluži i novi komorski statut, koji je prevideo osni„уапје. potpuno samostalnih sekcija za trgovinu, industriju, nOV_.Čarstvo i ugostiteljstvo. Trgovci se, međufim, ovim nisu zadovoljili, tvrdeći da МЕ otseci bili samo tobože autonomni, dok je s druge strane - stvarno, forsirana zajednica. Novi predlozi koji su u ovom poe _ ledu, učinjeni, с Su se u · sledećem: da svaki OK ima

ЈЕ ЛАЈИОИТАВЕ 0

отвкот području. Industrijalci, koji su činili manjinu u ko- .

__Бр, 42.

sekretar koordinirao rad otseka; glavni nosioci rada i politike da budu ofseci, a plenum komore da ima više formalan zadatak (donošenje zajedničkih rezolucija po opštim pitanjima, utvrđivanje budžeta reprezentativnih izdataka). lako su ovi predlozi od komorske većine bili primljeni, docnije, kada je trebalo pristupiti izradi statuta, plenum se nikako nije mogao sastati.

U međuvremenu pojavila su se još dva pitanja, koja su doprinela zaoštravanju unutrašnjih odnosa u komori. Tome je naročito doprineo novi izborni red za trgovinsko-industrijske komore prema kome izabrani članovi komorskog veća ne mogu biti ujedno i članovi upravnog i nadzornog odbora prinudneg udruženja. U redovima nezadovoljnika ovo je shvaćeno kao želja da se komora što više odvoji od prinudnih udruženja i smanji neposredni uticaj ovih. Oni su ovo shvatili kao rezultat akcije komorskog ureda pa su njega počeli kriviti za sabotažu sprovođenja zaključaka o novoj organizaciji komora. Otuda su oni u svome zahtevu da se sazove plenum komor. veća, pored ostaloga, tražili da se na dnevni red stavi i revizija činovničke pragmatike, kao i revizija svih komorskih isplata od prvog ianuara 1929 do danas. Međutim, do ove plenarne skupštine nije došlo, jer je u međuvremenu uveden komesarijat.

Do ovoga je moralo doći čim je donet novi Zakon o radnjama, koji je favorizirao staleške organizacije privrednika u najširem obimu. U prirodi je ovih organizacija da se ne bave toliko pitanjima specifično svoga staleža, već samo onim, koja proizilaze iz sukoba interesa sa drugim staležima. Za poslednje dve i po godine, otkako su stvorene staleške organizacije u našoj zemlji, one su stalno na ratnoj nozi. Nikada pitanja sukoba interesa staleža nisu imala tolikog maha kao što је danas slučaj. Prirodno, od toga nisu bile pošteđene ni zaiedničke komore u kojima su pojedini staleži bili prinuđeni na zajednicu života. Borba je naročito uzela maha kada je prošle godine bilo doneto rešenje o obustavljanju daljeg izdvajania. · Ona je ličila na brak u kome se muž i žena stalno tuku, Svi pokušaji industrijalaca da ublaže akciju za cepanje nailazili su na nesavladiv otpor trgovaca, koji pretstavljaju broinu većinu. To u toliko pre, jer se trgovci nisu borili za prevlast u komori, već za njeno cepanje. Staležima nije stalo do komora kao ustanova, koje će izrađivati programe i raspravljati opšta ekonomska pitanja; njima su one potrebne samo kao oruđa staleške borbe, koja u zajedničkim komorama nailazi na prepreke. S obzirom na to nećemo pogrešiti ako predvidimo raspad zajedničke komore.

|

Бубљанско „јутро“ покренуло је питање израде и тачности индекса цена навелико, на мало и трошкова живота. По њему статистичке податке о кретању цена треба посматрати са потребном резервом. Затим наводи, да су према индексима Народне банке цене на велико у периоду 1928—35 пале за 41%, а цене на мало за 26%. Пошто Народна банка не израчунава индекс трошкова живота, а по искуству овај пада још спорије него ли HH· декс цена на мало, то чланкописац претпоставља, да. је овај могао пасти за 15—20%. Даље, сматра да за оцену реалне куповне снаге плата не могу служити мерилом индекси цена на велико и на мало, већ само индекси трошкова живота. У вези са оваквим кретањем индекса цена Народне "банке чланкописац критикује индексе загребачке Радничке коморе, које „често и на површан поглед демантује _фактично стање". Осврћући се на последњи број часописа коморе „Индекс“, «који је био посвећен „проучавању чиновничких плата, износи, да је тамо утврђено, како је у периоду 1925 · —34, упркос редукцијама плата, реална зарада овога“ реда порасла за 14—16%, док је номинална пала за 30%. „Jyтро" сматра да ови подаци не одговарају. стварном стању и,

Индекс и индекс