Народно благостање
12. октобар 1935.
НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ
Страна 661.
ДОГАЂАЈ И И ПРОБЛЕМИ
— e ========—=> fjorpomwm=a памука у свету С. А. Д. обарају цену порасла је од 1932 год. до
; памука данас за 14% и достигла је на тај начин понова висину
а при нанете из 1928 год. Међутим, ПО= трошња североамеричког памука опала је за 8% у односу на 1932 год. и за 25% у односу на 1928 год. То значи да се у свету у све мањој мери троши северсамерички памук. Док је у 1932 год. на њ отпадало још 58% светске потрошње, сада их долави само 45%.
. До овог померања дошло је првенствено због америчке валоризационе политике, која се заснивала на погрешној претпоставци, да С. А. Д. имају монополни положај у погледу производње памука. Да би се повећале цене, Уред за пољопривредно планирање давао је премије у циљу ограничавања 'обрађених површина, а за памук предат од стране фармера у државне магацине давани су предујмови од 12 центи по фунти (од 453 гр.). CC. A. JI. cy хтеле на тај начин да обезбеде фармерима продајну цену од 12 цента по фунти. Међутим, и овом се приликом показало, да је монополна цена иза које не стоји и стварни монопол у "стању да користи једино конкуренцији. Ограничење про__изводње памука у С. А. Д. имало је за последицу повећање производње у другим земљама: у Индији, Египту, Русији и нарочито у Бразилији.
Подржавање цене изазвало је и у С. А. Д. смањење потрошње, а ограничење обрађених површина изравнато је једним делом повећањем приноса по хектару. Због тога нису ни залихе опале, као што се очекивало. У државним ·"магацинима налази се још увек око 45 милиона бала, на Koje je Commodity Credit Corporation дала предујам од 12 цента mo фунти (од 453 гр.).
Како је у току последње године извоз памука из С. А. Д. још јаче опао (за 35%), влада је увидела да су њени досадашњи напори у циљу подржавања цена били безуспешни. У вези с тим амерички министар пољопривреде изјавио је недавно да се најзад мора доћи до споразума са осталим произвођачима памука о ограничењу производње.
Да би остале произвођаче приморала да прихвате односни споразум, америчка влада иде сада за тим да обори цену памука. Због тога је смањила предујам који се даје фармерима са 12 на 10 цента по фунти. Ако ни то не буде довољно, може се очекивати и ново смањивање пог менутог предујма, а с тиме у вези и даљи пад цена. Влада је хтела одмах да смањи овај предујам са 12 на 9 цента, али је од тога за сада одустала због протеста фармера.
Prema podacima »Indeksa« zagrebačke radničke komore u avgustu o. g. došlo je opet do promene u Кгефапји cena. i troškova Života u našoj zemlji.
Opšti indeks cena na veliko u zlatu (1913—=100) porastao je prema istom mesecu prošle godine sa 73 na 74, ali je u odnosu na juli o. g. pao sa 75 na 74. Kretanje indeksa u dinarima bilo je slično, jer je on u avgustu o. g. iznosio 1061 prema 1045 u avgustu 1934 god. i 1068 u julu o. g. Indeks sirovina i polufabrikata u dinarima pao je sa 1202 u avgustu __pupr. god. na 1185 u julu i 1178 u avgustu o. g. Nasuprot tome ~. Jndeks hrane porastao je sa 877 u avgustu 1934 g. na 944 u
Posle preteranog porasta u julu cene na malo popuštaju
:»Porast cena na malo« (br. 37 od 7 septembra ·o. B.),·
_ Како Словенци замишљају
==
julu i na 937 u avgustu 10935 g. Prema tome i· porast opšteg indeksa cena na veliko u odnosu na avgust 1934 uslovljen je porastom cena hrana. A ove su cene porasle, jer je ovogodišnja proizvodnja hrane, i ljudske i stočne, bila · znatno manja od prošlogodišnje. OD
У
Opšti indeks cena na malo u dinarima od avgusta · 21934 до jula o. g. porastao je sa 1230 na 1285, ali je u avgustu o..:g.
'opet pao na 1223, tako da je ipak za 7 poena manji od oneg
iz avgusta pr. god. Ovo smanjenje indeksa cena na malo treba prvenstveno, pripisati činjenici da su osetno opale cene . odela i obuće, sa 1327 u avgustu pr. god. na 1245 u avgustu 1935 g. I smanjenje opšteg indeksa cena na malo bilo bi veće,..da nije došlo do porasta indeksa cena hrane sa 1017 u avgustu pr. g.na 1076 u jula i 1051 u avgustu 1935, odnosno u zlatu sa 71 na 716 i 74. Promena je bila nešto manja kod ogreva i osvetljenja, ali je i ovaj indeks cena porastao u zlatu sa 88 u avgustu :1934 na 90 u julu i avgustu 1935, odnosno u dinarima sa 1253 na 1279.
Zbog neznatnog pada opšteg indeksa cena na malo slabije su i promene kod troškova života. Cena ogreva i osvetljenja nije se uopšte promenila, kao što su i kirije ostale iste. Indeks cena obuće i odeće i ovde je osetno pao sa 1350 na: u dinarima, odnosno sa 94 na 88 u zlatu, ali je na drugoj st ani hrana poskupila u dinarima sa 820 u avgustu pr. g. na 904 u julu o. g. i na 866 u avgustu o..g., odnosno u ДА sa 7 na | 63 1 61. -
Ako se pretpostavi da odeća i obuća Dre i jndustrijske, a hrana poljoprivredne proizvode, iz gornjih podataka moglo bi se zaključiti da su se nešto zatvorile makaze Oodnosnih cena jer su industrijske сепе раје та 6,7%, а сепе рођоprivrednih proizvoda porasle su za 5,6%. Moglo bi se smatrati povolinim znakom i to što su cene na veliko u odnosu na juli о. g. nešto porasle, dok su cene na malo pale. Međutim, ovaj pad cena na malo pretstavlja samo prirodnu reakciju na оћо što se desilo u julu o. g. Kao što smo konstatovali u člančiću kod nas su u julu cene na veliko porasle samo neznatno, odnosno u роjedinim slučajevima ostale su stabilne 11 5и сак ораје; 5 druge strane, cene na malo bile su porasle u mnogo jačoj meri, nego što je io bilo opravdano kretanjem cena na Veliko. Prodavci na malo iskoristili su nerodnu godinu i smanjenu ponudu, da unapred eskontuju eventualni porast cena na veliko. Kako u avgus{u nije došlo do očekivanog većeg porasta cena na Veliko, morale su, sasvim prirodno, i cene na imalo o 02 popuste. ; -
„Словенец“, најраспрострањенији лист у Словеначкој, “доноси у броју од 6 о: м. Чланак који обележава једно начелно гледиште на питање привредне депресије и њено лечење. С обзиром на углед и распрострањеност тог листа, сматрамо за дужност да пренесемо најважнија места :
лечење кризе
„Наше привредне прилике, вели 'чланкописац, нису повољне. Томе је крива светска криза, али је и сама држава често погоршавала „стање својим слабо промишљеним и негативним мерама. Нарочито тешке последице имала је паша финансијска политика од последњих пет чгодина. Она је управо паралисала наш привредни живот. Данашња вла-
читајте наше анализе биланса.