Народно благостање

Страна 676. НАРОДНО

јер је и њима препуштено да наплаћују своја потра- н

живања према одредбама које пропишу саме задружне организације, а одобри их ПР Истар пољопривреде. У прву подгрупу друге | групе долазе мање жртве, наиме: осигуравајућа друштва, новчани заводи и разни фондови и установе, за које је предвиђена каматна стопа од 4,5%. А у другу подгрупу долазе велике OE којима. је камата снижена на 1%.

Каматна стопа од 4,5% за новчане заводе и 1% за остале повериоце не претставља, додуше, нови-

ну, али је MH од почетка нисмо разумели. Каматна

стопа од 1% може се схватити само као казна. Међутим, кога треба казнити и заштог Да су сви повериоци, којима треба плаћати“ ову ниску камату. зеленаши, ствар би се, можда, и могла разумети. За њих је потребан нарочит поступак, неповољнији него За остале повериоце. Али и " најжешће

присталице“ зеленашког“ диференцијала | радо ће

признати, да. гро поменутих поверилаца не. сачињавају. зеленаши. Да: се није мислило да се овде ради

само о робним кредитимар“ "Додуше, код“ робних. кредита камата се често зарачунава' у цену робе.

Али то бива само на краће рокове, највише до јед-

не године. А овде се плаћање протеже на читавих“ 16 година, јер се ради о дуговима учињеним пре 20: априла 1932, а последњи ануитет треба да се плати“ тек 1948 т. Што је најинтересантније, за гро 1

БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 43' них кредита заштита и не важи, јер су изузете тражбине занатлија за извршене занатске. радње, као и сви робни дугови испод 500 динара, ако су настали после 20 октобра 1931 г. Уосталом, каматом од 1% нису ни дужници много добили, јер се она односи само на мален проценат поверилаца. Додуше, према анкети Аграрне банке, која је извршена у 1982 г., на земљорадничке дугове приватницима отпадало је 44,27% од целокупног задужења. Међутим, треба претпоставити, што нам не изгледа невероватно, да се дугови приватницима, углавном, односе на потрошне кредите који су, као што смо видели, добрим делом изузети из заштите. Као индиција за тачност наше претпоставке може служити и чињеница да су ови дугови били највиши“ у крајевима“ у којима је зеленаштво ретка појава.

___На привилегисане повериоце, којима је препоручено да" сами даду олакшице дужницима, отпада близу 25% целокупног задужења пољопривреде, и то 9,94% на 'Хипотекарну банку, 7.6%' на Аграрну банку и 12,29% на земљорадничке задруге и њихове савезе: Нису привилегисани остали новчани заводи, на које отпада 32,9% земљорадничких дугова: Што“ се-тиче приватника (трговаца, занатлија итд.), на "њих је према анкети отпадало 44,27% свих' земљорадничких дугова.

__(У овом чланку 'није могла доћи до изражаја потпуна критика пишчева на законодавство о заштити земљорадника).

V. Bajkić-

· „KLIRINŠKE

Posle dužeg. razmišljanja i proučavanja objavljena. ·je Uredba o »klirinškim uputnicama«, kojom je naše

trgovačko pravo obogaćeno jednim novim trgovačkim efektom (pored menice, čeka i uputhice), »kli-

rinškom uputnicom«, a naše novčano tržište jednim.

novim objektom trgovine. Ova ič uputnica uglavnom izjednačena sa menicom, može se prenositi putem žira, te ima potpunu cirkulacionu sposobnost, a ima-

lac je zaštićen” protiv gubitaka: usled: zabrane potra=-

žiyanja..

·Klirinška upiitnica је isprava; који: izdaje 'Narod:-

na banka'i kojom dokumentuje-da:je-u: korist: njezinog imaoca. uplaćena izvesna. suma na račun, kod određene inostrane banke, čime ovaj stiče pravo:na protivrednost tog iznosa u domaćoi valuti.

Motiv za:ovu meru leži u tzv. klirinškom: režimu:

naše spoline trgovine, odnosno u njegovim teško„ćama. Kao što se zna, nikad se ne održava trgovinski bilans sa određenom: ет от u ravnoteži; је veći

uvoz ili izvoz, a najčešći je slučaj da je jedna od.tih

stavki stalno. veća. Ukoliko je:aktivniji trgovinski bi-

lans naše zemlje sa drugom jednom državom, utoliko.

se sporije. naplaćuju. izvoznička: potraživanja.. Rodi

Nemačke: i Jtalile između. dana · deponovanja. зште 1 dana isplate: prođe po nekoliko meseci. Pod: pritiskom: izvoznika. Narodna banka eskontuje:ta.: potraživanja: ралћ i kupuje. Ona:pri tome zadržava:na:ime: kamate:

i, valutnog: rizika:iznos: koji ide :do.23% godišnjey.a. u poslednie. vreme. i više. „Manji deo tog iznosa. ide:

· na kamatu, a-veći se zadržava,kao. II. 0 та:

ха а га.

ЈРОТМСЕ“

·Ulaskom Ttalije u rat porastao je rizik od depresijacije falijanske. valute. Kao što smo javili u berzanskom izveštaju u prošlom broju, Narodna banka je prema Italiji našla način, da spreči gubitak od depresijacije 'talijanske lire. Ona je naredila da se naš izvoz u Italija fakturira samo u dinarima, za što ima pravne osnove u ugovoru O kliringu.

Stvaranje klirinške uputnice došlo je iz želje da se celokupno. naše-novčano:- tržište: zainteresuje za ova:potraživanja naših izvoznika. U jednim novinama seztvrdi da je:ta:novina:pozdravliena od strane trgovačkih krugova, jer:će:sada moći lakše i povolinije đa unovčavaju svoja potraživanja. A-i od strane bankarstva se. резапау танка о nov način kratkoročnog plasmana. Istina:.|e' da naše: bane: об ји соћомпот, пе: usled: nekog: naročito snažnog, formiranja kapitala, „već usled:nove“poslovne:-politike naših banaka (koja je~ prirodna posledica bankarske: krize-i koja može da:se posmatra u svim zemljama) a koja se ogleda u težnji da:se novac plasira što kratkoročnije. Kratkoročnih plasmana -kod::nas"je vrlo:malo, pa se smatra da. će klirinške- uputnice: biti odiičan plasman. Mi nismo u tome toliko optimiste; smatramo da klirinške

„uputnice nemaju. mnogo šansa da budu predmet es-

konta i lombarda u privatnom prometu ni trgovine na. berzama. Formalno. oneispunjavaju uslove za tr·govanje na berzi, jer. uputnice koje·glase na' stranu valutu i plative-su-u: inostranstvu, devize su par ekselans. Što. “uprkos tome: nemaju. mnogo šansa, UZTOK: | zg а. Ко то O | -