Народно благостање

_19, октобар 1935.

Pre svega Narodna banka nije dužnik: po'klirin- škim uputnicama koje ona izdaje. Ona je samo роуеrenik. Ona samo potvrđuje u tim' 'uputnicama да је “u: korist'lica nat koje ona glasi, položena u nioj iskazana suma na račun-klirinške banke u inostranstvu. Prema tome Narodna bahka ne garantuje taj iznos. ·Istina, dužnici po-njima:su prvoklasni, tosunovčanične banke. Tu ne postoji nikakva sumnja u“solventnost. Opasnosti za:naplatu mogu: biti političke i opšte ekonomske “prirode (naprimer sankcije. prema Italiji). Dalje, Narodna banka:ne: garantuje nikakav :obračunski kurs između valute na koju Zlasi uputnica i naše nacionalne valute. Naizad ovakva uputnica ne može „uopšte biti uplaćena u:stranim devizama, već u: domaсој valuti. Ali to ne: menja ništa stvar, jer:Svakoj devizi je kraj:isplata:u domaćoj valuti, pogotovu u zem· ljama deviznih ograničenia. Ali što je naiglavnije, te uputnice nemaju roka: isplate. : Ova: okolnost pravne prirode biće: glavna smetnja-za proširenje klirinške uputnice na našem movčanom: tržištu. Jer eskont ima tri elementa: glavnicu, kamatu i rok. Kad nema:jednoga od ova tri elementa, nema ni eskonta. Doduše banke bi mole đa ugovore sa dužnicima izvestan proizvoljan rok, samo je veliko: pitanje da li bi one imale pravo u slučaju isteka tog: roka da' postupe po meničnom zakonu, na pr. da. protestuju uputnicu. Rekosmo da takva 'uputnica glasi na stranu Va-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

“Страна 671

Tatu: Nekada je to” bilo, preimućstvo iednog kreditnog inštrumenta, danas je to“ otežavajuća: okolnost. Dana, sa gledišta predratnog, ni za jednu valutu ne može da se kaže, da neće kroz 6 meseci da promeni svoju Zlatnu vrednost, po nevolji ili namerno. Prema tome u svakoj se devizi iole 'dužega roka vidi rizik. A kako je taj rižik jedna neodređena kategorija, to je podložan subjektivnoj 'осет. Ти će poverilac uvek: moći da se ušanči iza svog pesimizma, kao što uostalom radi i sama Narodna banka. ·

Na osnovu Svega ovoga vrlo je malo verovatno "да će naše banke da se"koriste ovom vrstom plasmana. Ali i-ako'bi one to učinile, pitanje je da li bi one "to rađile pod istim uslovima pod којта та! Магодna banka, ili možda pod još nepovoljnijim. Pre svega, uzevši da je damnum koji proističe iz valutnog rizika, isti kao i kod Narodne bahke, one mogu povećati odbitak pod izgovorom da Narodna 'banka ima ka“matnu stopu 5% a one 10%. Do sada je bilo slučajeva 'da su banke posle” kratkog vremena otkup ovakvih - potraživanja prodavale Narodnoj banci, tako da je · dužnik plačao dva Obeštećenja. |

Sve дозад пауедепо he znači da nije trebalo doneti ovakav zakon. Ko zna kako će se razvijati kli“Tinzi i valute. Mogu. nastupiti prilike pod kojima će "Бапке naći račana da uđu | taj pošao. 'Pokušaj ne košta ništa. __

|

e OL .1932 под. више „од. полоПустошеће · дејство вине наше спољне трговине „клиринга развија се под. режимом кли| ринга. „Када. „упоредимо период пре клиринга са овим садашњим, видимо да је процентуални. удео клириншких И неклириншких земаља у нашој спољној трговини „остао скоро непромењен. У 1929 год, извезли смо у клириншке земље 66%. по вредности, а. у првом полгођу ове године 65%, односно 34 и 35% у неклириншке земље. У истом периоду на.увоз из клириншких земаља отпадало | је. 52%, а на онај из неклириншких 48%. У. 1934 пао је. увоз из клириншких земаља према 1929 год. по вредности. за. 51.9%, а извоз за 53.6%. Увоз из неклириншких земаља. пао Je. y истом периоду за 54,1%, а извоз за 46.2%.

Мање 'опадање извоза У неклириншке земље „објашњава се специјалном коњунктуром · извесних „наших извозних производа, (нарочито. тражених од ових земаља. „То нам потврђује статистика нашег „извоза у гове. земље, из које видимо да се у периоду 1929—34. год. извоз „сировог бакра у САД. повећао са 21.6 на 132.3 мил. дин., дрвета у Енглеску ca 25,3 на 41.0:мил,-дин., сировог бакра у Белгију "на 1017, оловнег руде "на 26.4, цинкове, руде на. 13.6, хмеља на 12.1, "закланих ћурака: у Енглеску Ha 28.4, хмеља "16.5, сирове: купељегојв, „олова 1.5 мил. дин. и Тод.

Док се 'у подели спољне трговине на клириншке. и 'неклириншке земље последњих година није десило ника“кво: значајније. померање; дотле је дејство клиринга“ на“ трговински “биланс било врло“ велико, To. је сасвим 'разумљиво, пошто клириншки . уговори имају тежњу“ "изравнања увоза и' извоза“ између“ земаља. уговорница. ту: 1929 год“ ваш "трговински биланс са: "клириншким | "земљама показивао · је "активни салдо: од. 1.296.6 мил. дин. M 1932. год, жада смо

"словачка, ·

"салда трговинског · "биланса.

1 H ПРОБЛЕМИ |

закључили прве. клириншке трговинске уговоре, овај је“ пао „на. 240.6. мил. дин. Наредне: 1933 год. више се; него 'удвостручио (582.3. мил дин), а.у 1934 год. незнатно је опао на 534.3 мил. дин. У првом полгођу ове године он је изно» сио: 195 мил. дин. Важна је чињеница да је за све време режима клиринга салдо трговинског биланса са овим земљама био активан, Насупрот томе, са неклириншким земљама- имали "омо стално пасиван салдо. У 1929 год. пасива де"била 982:8: мил. дин, у 1931 год. 562.7, 1932. год. 447, "1933 год. -81:0, 1934 год. 229.4, 1935 (1 полгође) 166.4 мил.

· динара.

Већина земаља са“ којима смо закључили клириншке "уговоре, у трговини с нама биле су пасивне. Изузетак су ' чиниле Немачка, - Белгија Луксембург, Шпанија и Чехо-

Увлачење промета са овим земљама у режим. клиpara „морало је да има за последицу „смањење активног Код клиринга је немогуће да трајно постоји салдо на једној | "страни. Његова је основна умисао. отстрањење плаћања у девизама и изравнање међу-

-сббног робног. промета; Пошто“ је већина земаља са којима

"смо закључили клириншке уговоре у оно време имала Wa"сиван трговински "биланс са нашом државом, то је иницијатива за ове уговоре дошла са њихове стране, То се ста-ње; под! режимом клиринга, није могло одржати дуже вре“мена, "па је наступило постепено изравнавање које се вранило на нивоу ниже стране, у овом случају нашег извоза. "Ми смо“ у бр. 44, год. 1932 указали на све“ негативне по"следице клиринга “и назвали га гробарем "спољне трговине. _ Развој прилика потпуно "је "потврдио исправност нашег гле-

"дишта. јер, ако“ изузмемо: Немачку која је у време закљу-"чења: клириншког уговора била активна у трговини с нама,

излази да "су се" наши трговински биланси са осталим