Народно благостање

Страна 679

19, октобар 1935.

zanailija. U izveštaju se konstatuje da se bespravni majstori ·regrutuju i iz redova nezaposlenih zanatskih pomoćnika. Uporedo sa povikom zanatskih organizacija na besprav-

ni rad sve se češće čuju preko javnosti i iz radničkih redova”

protesti protivu sve većeg zaposlenja šegrta u zanatskim radionicama. Jevtina, a često besplatna šegrtska radna snaga zamenjuje skuplju kvalifikovanu snagu pomoćnika (radnika). Otuda i češće nesreće pri radu, dok produženje radnoga vremena često ide do neverovatnosti. Sistematsko povećanje broja zaposlenih šegrta u zanatskim radionicama vidimo i iz izveštaja zagrebačke zanatske komore za prošlu godinu. Na njenome području iznosio je krajem prošle godine broj zanatskih. šegrta 9.103 prema 8.336 u prethodnoj godini. Na 100 zanatlija dolazilo je 1933 god. 43,4 šegrta, a prošle godine 47,5. Nesrazmera između broja pomoćnika i šegrta je sve veća. Za'konom dozvoljena granica u velikom broju slučajeva ostaje samo na papiru. Zagrebačka zanatska komora priznaje da ovakav razvoj vodi ka hiperprodukciji budućih zanatskih pomoćnika i zanailija. Asocijalnost i štetne posledice u privrednom pogledu povećavaju se okolnošću da se šegrti uzimaju više radi toga da posluže kao jevtina ili besplatna radna snaga, nego li za to da nauče zanat.

U prilog rasvetljenju zahteva u pogledu bespravnog rada i radnih odnosa u zanatstvu dobro će doći i podaci o majstorskim ispitima. Izučeni pomoćnici sve teže polažu majstorske ispite kao što nam pokazuje sledeći primer. Od 963 pomoćnika koji su polagali majstorski ispit na području zagrebačke zanafske komore samo su frojica bili mlađi od 20 godina; od 21

_do 25 godine starosti bilo ih je 230, od 26 do 30 god. 472, od 31 do 35 god. 177, od 36 do 40 god. 114, a preko 46 godina

· bilo ih je 58 prema 18 u prethodnoj godini. U izveštaju se još kaže da je to ipak dobra pojava što povećanje otpada na zreljje ljude.

Naše gledište o bespravnom radu je poznato. Mi smo ga izneli u više mahova. Zanatlije svojim radom ne samo 510 omogućuju nego i pomažu stvaranje Кадга Безргаушћ тајstora. Svoje pomoćnike zamenjuju šegrtima, a pomoćnicima otežavaju dobijanje majstorskog prava. U takvoj situaciji ofpušteni pomoćnik, pa i onaj koji bi imao sretstava da otvori radnju, vrši poslove, koje pravni majstori nazivaju bespravnim radom. Ako ne mogu naći zaposlenja na drugoj strani, oni moraju nešto da rade da bi stvorili bar minimum potreban za egzistenciju. Šegrtsko pitanje je na dnevnom redu. Ono treba da bude rešeno ne samo u interesu kvalifikovanih zanaiskih pomoćnika, nego i u interesu šegrta. Ove treba zaštititi od onih poslova, koje treba da rade odrasli bolje uvežbani radnici. Šegrtu treba omogućiti u prvom redu da u propisanom roku čim bolje izuči dotični posao. ! zdravstveni razlozi govore da šegrt bude učenik a ne zamenik odraslog radnika, koii radi pod vrlo teškim uslovima (slaba nagrada, dugačak radni dan, nehigijenske radionice ifd.). ;

Rešenje ovog pitanja je mnogo važnije i hitnije nego desetine drugih kojima je u izveštajima zanaftskih komora posvećeno dosta mesta. === [| четком ове године укину-

те су у Русији карте за

хлеб и брашно. Успех је био такав да су уредбом од 25 септембра отстрањене и карте за месо, рибу, шећер, маст и кромпир. Истовремено су, као и раније код хлеба, утврђене цене; уједно је смањена цена хлебу. | |

У Русији нема више карти за животне намирнице

| Ову промену прогласила је штампа пресудним ко_ раком ка слободној трговини, који се потпуно разликује __од развоја у осталим земљама где се слободно тржиште

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

све више сужава контингентирањем робе и регулацијом цена. У ствари је руска трговина намирницама сада ослобођена

"извесних регулативних мера, — али о некој слободној тр-

говини не може бити ни речи. Русија се. додуше развија супротно осталом свету, али не различито. Свуда се иде ка једноме доста једнаком компромису између слободне и планске привреде: ка привреди утврђених цена.

Укидање карти за животне намирнице само је део укидања државних мера за рационизацију уопште. Против оскудице у животним намирницама која је владала све до лане, борба се није водила помоћу опште и једнаке расподеле. Само један део понуде резервисан је за извесне потрошачке кругове уз утврђене цене; иначе је остављено слободно тржиште, Највише повластица имали су, разуме

"се, индустријски радници, инжењери и административни чи-

новници, потребни за изградњу индустрије. Ови су добијали карте за намирнице помоћу којих су могли да купују јевтиније у државним потрошачким задругама. Странци, нарочито техничари, добијали су легитимације које су давале право на куповање у Инснабима који су били нешто скунљи. За имаоце девиза и злата створена је још једна повлашћена категорија трговачких радњи, Торгзини. Као награда за нарочите заслуге давана је дозвола за куповање у државним радњама чије су се цене већ врло приближавале оним на слободном тржишту. Пошто све ове трговине нису трговале свим врстама робе, било је дозвољено продавање јевтине робе на слободном тржишту по вишој цени, да би се добијеним новцем докупило на слободном тр-

> жишту оно чега потрошач није могао добити довољно или

што му је иначе још требало.

За исту робу постојале су, дакле, неколике цене; највиша тржишна цена била је често десет пута већа од најнижих цена по картама. Али ове разлике у ценама омогућиле су да сви слојеви становништва осете оскудицу У памирницама, а да се при томе не искључе сиромашнији и не одбије куповна снага имућнијих. Осим тога су цене на слободном тржишту имале доста велик значај за оријентацију, чак и тамо где су примењиване у мањој мери. јер оне су ипак показивале стање односа између понуде и тражње, и одговорна надлештва могла су се према томе управљати.

Целог овог апарата за рациолизацију сада нестаје, пошто се сматра да он више није потребан. Виде се дакле заиста осетни резултати организационог и техничког унапређења пољопривреде које је почело тек са другом, садашњом тјатиљетком, пошто је прва служила пре свега убрзаној изградњи индустрије. То се види и из извештаја O жетви и о стању стоке. још од почетка године цене на слободном тржишту сталио су падале.

Место многих цена сада ће опет бити само једна; али то није цена слободног тржишта, непо цена коју одребује држава. Она ће бити различита у појединим покрајинама, као што је и цена хлеба. Не враћа се декле слободна трговина, него се уводи иста политика утврђених цена која постоји и у већини других земаља. јоти док су слободне цене падале, повишаване су постепено повлашћене цене, да би се с временом уклопила (разлика. То повишење значи међутим и за индустријског радника у ствари појевтињење. Јер он ће сада бити у стању да подмирује све своје потребе по овим средњим ценама, и неће морати више да докупљује по скупу цену на (слободном тржишту

Уосталом, услед овог изједначења цена враћа се и рубљи потпуно њена новчана функција, јер крај оних многих цена она није могла да служи као мерило. Како се њена вредност тада могла ценити само по најгорој њеној

"употреби, сада ће она скочити и у вредности,