Народно благостање

Страна 680

НАРОДНО

Posle izvesnog kolebanja došlo je u S. A. Р. до poleta skoro · u celoj privredi, a naročito u industriji proizvodnih dobara. Tome je mnogo doprinela i velika likvidnost na kreditnim tržištima, ali se glavni uzrok na-

Stanje svetske privrede u jesen 1935

lazi u činjenici, što je ranijih godina ograničenje investicione

delatnosti u S. A. D. bilo jače nego u ma kojoj drugoj zemlii. Usled toga je jako porasla i potreba. da. se propušteno nadoknadi. Dohodak poljoprivrede je takođe porastao, a popravilo:se i stanje na tržištima siroviha.

Stanje proizvodnje i zaposlenosti poboljišalo se i u ostalim vodećim zemljama, naročito zbog pojačanog naoružanja. Međutim, međunarodni polet u industriji naoružanja nije: sasvim bezopasan po dalji razvitak privrednog: položaja: u svetu. Povećanje rashoda za naoružanje utiče nepovoljno: na javni kredit odnosnih zemalja, a strah od rata izaziva: uznemirenost i u državama. kojima ne preti neposredna opasnost. U vezi 's tim primećuje se novo bekstvo kapitala iz. evropskih zemalja u S. A. D. S. druge strane ratni zapleti i izvođenje sankcija mogli bi otežati dosadašnje napore zemalja: da prilagode svoju privredu. novim prilikama. ·

Izvestan 'Đoremećaj može da- izazove· ı pojačana dražnja robe i sirovina, potrebnih industriji naoružanja, a usled evenшајпос prestanka evropske konkurencije moglo bi doći do novog talasa industrijalizacije u prekomorskim' zemljama. Porast kurseva na japanskim berzama svedoči da se ta mogućnost već eskontuje: -

. Taljanska se privreda nalazi u stadijumu izražite ratne konjunkture. Ratna industrija radi punim kapacitetom, a proizvodnja u drugim industrijskim granama primetno opada. Finansiranje uvoza nailazi na teškoće. Zbog toga se ı zlatna podloga morala znatno okrnjiti već na početku kolonijalne ekšpedicije. Radi finansiranja samog rata pojačam je poreski ·pritisak, a emituje se i jedan unutrašnji 5% zajam. Kursevi državnih hartija od vrednosti osetno nazaduju. Tako је 3:/2% konverzioni zaiam iz 1934 pao na 68%. Bekstvo: u akcije je otežano, a strožijim postupkom pri izdavanju dozvola ometa se i građevinska delatnost. - |

Engleskoj ie mnogo lakše da pojača svoje naoružanje, jer je već po drugi put završila budžetsku godinu sa suficitom. Uostalom, i u Engleskoj se očekuje emisija iednog zajma od 200 do 250 miliona funti za potrebe naoružanja. Ako ne dođe do ozbiljnijih zapleta, verovatno je da pojačano naoružanje ipak neće ometati izvođenje novih investicija u ostaloj privredi i u građevinarstvu. Kako je posle oživljenja u privrednim granama koje rade za unutrašnje tržište, došlo i do izvesnog pobolišanja u spoljnoj trgovini, naročito na prekomorskim tržištima, prilike u Engleskoj mogle bi se čak ı dalje popravljati.

U zemljama zlafnog bloka nastavlia se s deflacionom politikom. Francuski predlog budžeta za 1936 predviđa uštede od oko 12 milijardi (20%) prema predviđanjima redovnih i vanrednih rashoda za 1935 god. Dekreti vlade g. Lavala uspeli su da poprave konkurentski položai Francuske putem prilagođavanja francuskog nivoa cena onome zemalja sa devalviranom monetom, ali je ovaj uspeh ostvaren samo uz žrtvu daljeg konjunkturnog pogoršanja; a izgleda da ni budžetska ravnoteža nije potpuno obezbeđena. Nezaposlenost |e još uvek za 16%

veća od prošlogodišnje. U poslednje vreme je opet porastao i

indeks cena, delom zbog podržavanja cena agrarnih proizvoda koje je, inače, u suprotnosti sa deflacionom politikom. I u'Holandiji i Švajcarskoj traje stagnacija. 'Napori ovih zemalja idu za tim da se saniraju državne finansije i da se održi stari paritet novca.

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 43

Zaposlenost u nemačkoj industriji proizvodnih dobara

"opet je porasla, ali još uvek preovlađuje stvaranje posla od

strane same države.Nasuprot tome' primećuje' se stagnacija и

· proizvodnji potrošnih dobara. Žetva je bila bolja od“prošlogo- ·

'dišnje, ali je primećena i nestašica životinjskih proizvoda, jer

"se raspoložive devize upotrebliavaju prvenstveno za nabavke "sirovina. Državni prihodi su porasli, a za finansiranje stvaranja ·' posla mogu-se u izvesnoj meri upotrebljavati i sredstva sa tr"žišta kapitala. . |

Veliko pojačanje, proizvodnje ag Japanu izazvalo. je relativnu hiperprodukciju, jer. strane zemlje sve češće ograničavaju uvoz japanske robe. U vezi.s tim i Japan ograničava proizvodnju .u nekim industrijskim granama. Nasuprot tome popravilo. se. stanje na tržištu sirove svile zbog veće tražnje od strane._S. A. D. Ako: potraje ova tražnja, što zavisi od konjunkture u S. A. D., verovatno je da će se nešto popraviti i stanje u ostaloj, poljoprivredi,. u kojoj je. dosada vladala traina depresija. Polažu se velike nade ! и-гагунак kinesko-japanske trgovine, jer-je.u prvom polgođu 1935, i pored teške depresije u Kini, japanski izvoz u.fu zemlju porastao za 70%. .

Blagodareći učešću kapitala. iz S. A. D. postoji. živa: investiciona delatnost i u kanadskoj industriji. U Kanadi je na-

Tročito porasla proizvodnja: za unutrašnje tržište zbog jačanja” ~kupovne :snage poljoprivrednika. Zadovoljava i stanje :državnih · finansija. Privreda: se oporavlja i u ostalim: engleskim dozm_nionima. Jedino'su se:privredne prilike u:Indiji samo::neznatno

popravile.

' Oživljenje proizvodnje za unutrašnje tržište primećuje se takođe skoro u svima {afinsko-američkim, državama. Industrijalizacija i dalje napreduje. Izgledi za izvoz argentinske pšenice su povoljniji. Nasuprot tome porasle su neprodate zalihe kukuruza. Još nisu uklonjene ni teškoće'na tržištu kaže. Inače, Brazilija i Čile moraju se boriti i s deviznim teškoćama. zbog smanjenja viškova izvoza i znatne službe dugova.

= "Sankcije su više: zatalasale svet"sko javno mišljenje: no početak 'neprijatelistava. u Africi. To ie sasvim pojmljivo, jer je za:najveći deo čovečanstva . afrički rat pojava od čisto moralnog interesa, :dok se: sankcijama veliki deo država konkretno i materijalno upliće u ratni zaplet. Sankcije su bile za evropsku štampu prilično iznenađenje, iako je poznavalac: statuta Društva naroda mogao-znati da će posle odluke Saveta, kojom se Italija, žigoše kao: napadač, doći na dnevni red pitanje sankcija. :'A to je toliko: komplikovano pitanje, da može imati katastrofalnih posledica. Predviđajući sve ovo, mi smo za: prošli broj, pre nego što se: kod nas počelo pisati o sankcijama, napisali :jednu glosu' u. kojoj je: ukratko izložen s jedne strane: položaj Društva naroda, a:s: druge onaj naše otadžbine pred tim pitanjem. (Taj napis nije Objavljen). Sankcije

"Po dužnosti ekonomskog časopisa mi se moramo vratiti na fo pitanje. Naša je otadžbina dvojako zaihteresovama u sankcijama: pravno kao članica Društva naroda i ekonomski svojom trgovinom S Italijom. Ta su dva interesa u suprotnosti; njih treba da izmire kompenzacije. Statut Društva naroda

predviđa naknadu državama koje bi pretrpile vanredno velike

štete od sankcija. Za sada se diskutuje baš. to pitanje, u. Ženevi; ali mi ne vidimo u bliskoj budućnosti efikasno rešenje. Sugestija. g. Maksimosa privukla je najveću pažnju. Po njoj treba sve države jednim carinskim dodatkom da stvore pri-

ЧИТАЈТЕ НАШЕ АНАЛИЗЕ БИЛАНСА. |