Народно благостање

о новембар 1935.

Mi smo iz osnova protivni ovome zahtevu Јекагskog kongresa. U stvati postoji sledeća antiteza: potpuna sloboda pobačaja ili zabrana istog. Nikakvo pobolišanje ne bi nam donelo proširenje izuzeća na dva pomenuta razloga; naprotiv, u praksi bi to dovelo samo do pogoršanja položaja lica kod kojih bi pitanje pobačaia moglo postati aktuelno. Radi objašnjenia ovog gledišta da pođemo od činjenica koje se ne mogu osporiti. U prvoj tačci svoje rezolucije vele lekari da broj pobačaja naglo raste. Pri tome se misli na рођасаје koje nisu vršili lekari. Lekari, međutim, imaju prava da vrše pobačaj i to u interesu zdravlja materinog, a pod uslovom da to odobri naročita komisija i da se prijavi vlasti. Mi nemamo statistiku ovako izvedenih pobačaja, ali mislimo da i deca znaju da je najveći broji pobačaja od strane lekara izvršen isto tako protivzakonito, kao i oni izvršeni od nelekara, s obzirom na proceduru u S 173 Krivičnog zakona. Danas svaka imućna žena može da pobaci kod lekara.

U rezoluciji se, istina, traži da se pobačaj može vršiti samo u bolnicama, i za sirotinju besplatno. Želi se da se pobačaj izvuče iz mračne komore privatnih ordinacija. Ovai nas zahtev potseća na onoga muža, koji je uklonio iz kuće divan, da bi onemogućio ženino neverstvo. Može se lako zamisliti stanje koje bi nastalo posle ozakonjenja ovoga zahteva.

Pre svega, još i danas neki lekari uzimaju honorar za svoje usluge u državnim bolnicama, kako to tvrde sami lekari. Oni bi uostalom o tome mogli mnogo više da kažu. Kod volinog pobačaja, bez postojanja objektivnog kriterijuma za postavljanje uslova, lekar ima mogućnost da proširi izvore svojih prlhoda. Dovoljno je da se setimo samo kratke istorije lekarskih uverenja o sposobnosti za brak. Tai je pravni institut ukinut samo zbog merkantilnog duha izvesnog broja lekara. Dok su na jednoj strani padala uverenja kao kiša uz odgovarajuće honorare, dotle je na drugoj jedan pekar u Skoplju, nevin kao jagnje, oglašen za пегрозођпог ха brak na osnovu negativnog rezultata Vasermanove reakcije, iako i početnici u medecini znaju, da negativan rezultat пе znači postojanje spiroheta.

_ A što je najglavnije, propis da se pobačaj može da vrši samo u bolnici, ne bi niukoliko mogao da spreči pobačaj van bolnice i u četiri oka. Diskrecija је kod velikog broia pobačaja potrebna u jednakoj meri i lekaru i pacijentu. Pa kako je pobačaj jedno

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 709

od krivičnih dela kod koga nema materijalno ošte-

ćenoga, to nema opasnosti od privatne tužbe ni dostave, pa je time omogućeno da najveći deo tih pobačaja ostane među četiri zida mračne komore.

Volini pobačaj je potreban sve većem broju roditelja. Рођасај je akt koji se krije i bez ikakve pretnje od strane krivičnog zakona. Zabrana pobačaja u većem ili manjem obimu baca sletstveno sve veći broj lica u čeljust nesavesnih lekara sviju šatirunga, počev od školskih pa do seljaka-hirurgza.

Umesto racionalizacije pobačaja koja se normativnim sistemom, kakav je kod nas i u mnogim drugim zemljama, želi da postigne, došlo bi se do toga,

da se veliki broj roditelja mora da preda u neuke

ruke, a drugi u stručne, ali skupe. Pobačaji stalno rastu, kako kažu lekari, ali uz sve veće žrtve ili u novcu ili u zdravlju ili u obema.

Protiv ovakvog stanja jedini je izlaz vratiti materi punu slobodu nad njenim plodom. Ona će onda

ата она lekaru, kao što. čini to u svim drugim s|u-

čajevima potrebe.lekarske pomoći; jer je danas зуеopšte saznanje, da je pobačaj jedna po zdravlje 1 2:vot vrlo opasna stvar.

Kad bi se ozakonio rasno-biološki razlog, diskrecionarna moć lekara bila bi beskonačna, |er ne postoji nikakav objektivan kriterijum. A uvaženjem ekonomskogz razloga nastalo bi |oš gore stanje. Neka vlast imala bi da ceni, da li su roditelji u stanju da

·dadu detetu potrebnu negu i odgoj. To zavisi od

imovnoS stanja roditelja. Međutim, nema ničeg promenljivije od imovnog stanja. Danas bogati sutra su siromašni i obrnuto. Prvi će biti poslednji, a poslednji prvi, kazao je Isus. Ali i pod pretpostavkom da |e heko dobio garantiju od Boga za imućnost, nameće se pitanje iznalaženja pravog imovnogz stanja dotičnog lica. Poreske vlasti stotinama godina bde nad imovnim stanjem poreskih obveznika, pa ipak su njihove procene daleko od stvarnosti. Dalje, gde počinje siromaštvo, a gde imućnost, gde solventnost za izdržavanje deteta? Dalje, kako bi se udesila skala solventnosti za svako dalie dete? Uovom slučaju sve i da nemaju lekari nikakve ingerencije u rešavanju pitanja solventnosti, nikakva se pravna sigurnost ne bi mogla dobiti ni od drugih organa, koji bi bili natovareni ovim zadatkom. Stvar je i suviše subjektivna i izvlači se ispod kontrole. Uvaženjem ova dva razloga samo bi se povećala diskrecionarna vlast lekara i drugih organa, a to otva-

'ra vrata novim zloupotrebama.

пора:

Етна. ји Glavni zadružni savez objavio

je izveštaji o radu i stanju zadružnih saveza u prošloj godini. Iz podataka, iznetih u izveštaju, može se konstatovati da je u prošli godini usporen brojni prirast zadruga, a u broju članstva pokazuje se čak i opadanje. Zatim se i u 1934 nastavilo pomeranje ka produktivnim zadrugama, dok je obim poslovne delatnosti znatno opao.

Krajem prošle godine u našoj zemlji bilo je 8526 zadruga prema 8.500 u 1933 što pretstavlja neznatan porast od 0.3%. Broj članova ovih zadruga opao je sa 1,077.790 na 1,061.482. Od ovih zadruga u G. Z. S. bilo je 6052. Po vrsti još uvek

Zaoštravanje finansijske Kkri_ Ze kod našeg zadrugarstva

ДОГАЂАЈИ И ПРО БЛЕМИ

prvo mesto zauzimaju Medi sa 53.9%, zatim dolaze nabavljačko-potrošačke sa 20.9%, potom proizvođačke sa 12.2%. itd.

·Prema 1933 godini povećao se udeo kreditnih i proizvođačkih,

dok se onaj potrošačkih smanjio. U ovogodišnjem izveštaju prvi put su izneti podaci o materijalnom stanju 500 proizvođačkih zadruga krajem 1932. Prema tim podacima vlastita sretstva

· ovih zadruga iznosila su 25.6, a štedni ulozi 7.2 mil. din., dok su

instalacije, mašine i nepokretnosti pretstavljale vrednost od 34.9 mil. din. Iz ovoga izlazi da: je nacionalno-ekonomski značaj zadružne agrarne proizvodnje još uvek minimalan i oskudan sretstvima. |

Iznos aktive bilansa svih saveza na kraju 1934 bio je 689.4 mil. din. prema 682.0 u 1933, odnosno 696 u 1932 ı 781 u