Народно благостање

Пи "Страна 110. =

1931 god. Pozajmice zadrugama povećane su za 25 na 409 mil. _din. Fondovi u prošloj godini pokazuju porast za 14. 24 mil. din. па. 180.04. Зуе до prošle godine štedni uloži i poverioci poka| ivali su opadanje. Џ 1934, međutim, Šštedni ulozi su se ne| znafno smanjili za 2.7 na 307.3 mil. din., „док pozicija. роуег!Таса pokazuje porast ха 24.3 па 173.3 mil. din. Kretanje štednih „uloga i poverilaca poslednje četiri godine izgleda ovako (u i din): | :

| "1930. | 1932) || 1938. | [оза · Štedni ulozi 3700 | 304/ | | 310 207 __Poverioci 107 115 149 1733

. Celokupni promet kod Saveza bio je u 1934 g. 3.160 mil. ~ din., prema 4.843 u 1933, 7,468 u 1932 i 7.908 u 1931. Prema „4931. prošlogodišnji promet iznosi nepunih 40%, što znači da “је za poslednje tri godine opao za 60%. Prema 1933 poslovno „орадапје u 1934 iznosi 34.8%. Pošto u razmeri smanjenja volu· mena poslova nisu mogli biti reducirani i rashodi, to je godina - završena deficitom od 2.6 mil. din. Ove godine prvi put se po· kazuje manjak prihoda, dok su ranije godine redovno zaklju-čivane sa viškom prihoda, koji je iznosio: 1934 g. 1.8, 1932 с 4.3, 1931. god. 6.0 mil. din. · Promet kod zadruga članica revizijskih saveza bio je

.883 mil. din. prema 1.788 u 1933, 1.464 u 1932 i 1.731 u 1931 „509. Розјоуапје је, Као : Код Замеха, хаугбепо денснот од 05 mil. din. prema višku prihoda 0.7 mil. din. u 1933, 0.3 u + 1932 И 0.34 и 1931 =. .

: _ Podaci о prođaji kod zadruga mogu posredno poslužiti za ocenu stanja poljoprivrednika. Prodaja kućnih i ličnih · potreba povećala se i u prošloj godini na 104.0 mil. din. prema -80.4 u 1933 g. Jedan od uzroka ovome povećanju treba tražiti u ·_ Zakonu o zaštiti zemlioradnika, koji je, pored ostaloga, uticao :i na ograničenje seljačkog robnog kredita kod trgovaca. Proizвата sretstava prodato je za 28.3 mil. din. prema 25 u pretprošloj godini i 42 u 1930 god. Ova cifra ukazuje na usporenje _ tehničkog pobolišanja u poljoprivredi i pogoršanje stanja in“Ventara. Prodaja vlastitih proizvoda i dalje pokazuje opadanje. _U prošloj godini vrednošt ove prodaje pala je na 151.4 mil. din. prema 189 u 1933, 245 u 1932 i 380 u 1931 god. Smanjenje u _ prošloj g godini posledica je jednim delom opadanja cena. "Рп _ задапјет stanju organizacije, tehničke opreme i materijalnih ; retstava ova vrsta zadružnog poslovanja ne može da se razvija.

_ Маргоћу, prve dve vrste poslovanja — snabdevanje poljopri| _утедтика potrebama za kuću i DOT | == | moći će } u buduće ovoljno da se razvijaju.

3.

У Министарству унутрашњих дела одржана је конференција на којој је расправљано о сузбијању „скупоће и примени ари Закона противу. скупоће из во. Повод за ову акцију био је скок цена најважнијим животним намирницама услед чега су се повећали трошкови живота. Сличну акцију повеле су и поједине банске - управе и општине. Банска управа Дравске бановине изда“ла је проглас упозоравајући продавце животних намирница „на: одредбе Закона противу скупоће, Тим поводом љубљан„Трговски лист“ објавио је чланак у коме се изјашња-

_ва принципијелно противу ове акције. Он тврди да скупоћу _„не стварају трговци, „већ DOO цена диктирају картели, трестови и велики концерни“. Указујући на то да се _ подизање цена код нас сматра као сретство за ублажење _ кризе, он тврди да постоји нелогичност између тога. гле„дишта и незадовољства са повећањем цена, Као да би се | Хтело -— узвикује он — да цене буду високе, а да потро-

67 Шистине и заблуде о с "скупоћи

x Hal плаћа ниске цене. „Због тога се морамо одлучити: или —

_ хоћемо више цене за пољопривредне, а. 5 тим У вези И „за "остале производе, "или их нећемо",

U a NI А

"Оно. међутим, што постоји,

| тично је са“ гледиштем "београдског

| Заблуда. је „Трговеког паста да високе цене. зН: че

“ Гскупоћу. То су два појма, који ce никако не поклапају, БаПро скупоћа је могућа и при писким ценама, као јевти-

„ноћа при високим. Оба су појма релативна. Високе. „цене _су "однос између два различита "нивоа цена, а скупоћа. је од"нос између цена и производних трошкова у датом моменту. "Скупоћа је Ле разичра. између продајних цена и РОНЕ „BMX Рока |

a · Поред овога „Трговски листе је побркао цене и ниво

цена. Последњи је појам чија се садржина. испуњава 8 „"рочитом математичком методом — индексним бројевима. Према последњим индексним. бројевима . о. ценама, који. у _ објављени, код нас не постоје високе цене, Не верујемо да је ова појава наступила и у току септембра и окто pa. то је јак скок цена извесног „броја производа међу којима нема ни једног индустријскокартелског. То свакако не даје право на закључак о високим ценама у Југославији, бар не са гледишта појма како га разуме наука.

Ма колико то изгледало парадоксално —- мако се не

" слажемо са „Трговским листом“ да постоји скупоћа у Југо-

славији — ми се, ништа мање, не слажемо с њим и његовим протестом противу акције за сузбијање скупоће. Та је акција начелно оправдана и потребна и у случају да један или два артикла скоче, а код нас постоји данас више. таквих случајева. : Услед подбацивања приноса пољопривредних производа њихове цене последњих месеци знатно су скочиле, нарочито житарица, варива и сточарских производа. У броју од 12 октобра напоменули смо, да су продавци на мало искористили неродну годину и смањену понуду повишавајући цене пре но што: су почеле да скачу цене на велико. Када је у септембру почео јачи скок цена на велико они "су му такође следовали и то са јачим потенцијалом повећања. На тај начин цене на мало скочиле су знатно више него ли цене на велико, односно. увепао се диспаритет између ових двеју категорија цена. Паралелно с овим ишло

. је опадање номиналних односно реалних зарада. Према по-

дацима загребачког Индекса у овој години наступило је јаче опадање номиналне зараде (код радника, намештеника и од септембра код државних и самоуправних службеника) услед чега је почела да спада и реална зарада. Овакав развој цена с једне и номиналних односно реалних зарада с друге стране чини основаним узбуђење код

_ одговорних фактора. То је био довољан повод да власти

буду на мртвој стражи и, у случају потребе, предузму изБесну акцију. Ми смо се неколико пута позабавили питањем пекара тражећи интервенцију власти. Да је ова потребна, најбољи је доказ то што је цена пшенице понова пала (данас је свега за 18% виша од оне, коју је Призад "одредио на почетку кампање), док је хлеб последњих ме-

"-сец дана поскупео за 50% и више, ако се Јо | обзир по-

горшање квалитета; Што се тиче метода којима се код нас служе власти приликом сузбијања скупоће на основу поменутог. закона, ми их не акцептирамо и ту се слажемо са ,Трговским листом“. Акција противу скупоће, благодарећи несавременом закону, код нас се изводи нестручно, брутално и од ненадлежних органа. Али то не даје права, да се "због недостатка доброг закона негира и потреба акције. "То су два a себна питања, која „Трговски лист“ намерно није одвојио, јер би. му се могла пребацити сталешка недоследност. 5 ____ Али као сталешки орган није могао а да не употреби методу извртања и подметања. Он пребацује! | скупоће животних намирница на. терен борбе противу“ тела. У овоме погл оду гледиште „Трговск. то - Занатлиј

,