Народно благостање

2, новембар 1935.

Један духовит покушај за побољшање система била_ тералних клиринга.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

још пре него што је Друштво народа објавило свој извештај о дејству билатералног клиринга, постало је јасно да O-

шашннннн НЕ Вај ВОДИ слабљењу и кочењу прекограничног робног промета. Било је безброј предлога за _ побољшање клиринга. Већином се хтело претварање билатералног клиринга у мултилатерални, и не помишљајући на то да је мултиратералан клиринг исто што и потпуно укидање билатералног и ништа друго него слободни девизни промет, који се желео забранити. У најновије време појавили су се предлози који не падају у ту погрешку; њихов је циљ да "се задржи билатерални клиринг, па и принудни девизни ре"жим, али да сам платни промет постане гипкији и покретнији. Овакви предлози долазе, разуме се, највише из оних вемаља где је робни и кредитни промет регулисан или изравнат, па би се могло и без принудних мера у платноме промету. Осим тога, предлози се увек држе само прилика које владају у дотичној земљи.

"Такав национално ограничен предлог за укидање клиринга износи д-р Хорна у „Гле М/атасћав“ (Праг) од 12 окт. о. г. За Чехословачку је главни недостатак клиринга у томе што вишак извоза над увозом ствара ненаплатива потраживања. Одатле за извозника настају губици на каматама, оскудица капитала и на крају и принудно обустављање извоза.

Разлог је, разуме се, тај што клиринг својим непроменљивим курсом девиза кида све иоле израчунљиве везе између извоза и увоза. Хорна хоће сада понова да установи такву везу увођењем увозних бонова који би вратили равнотежу, т.ј. спречавали извоз и унапређивали увоз. Ове увозне бонове издаје обрачунски уред приликом уплаћивања у домаћој валути за увезену робу; они дају искључиво право на исплату извозницима. Извозници морају дакле на берзи куповали ове бонове од увозника; цена се мења према стању понуде и тражње и може да кочи извоз и повећа увоз. Ова цена није ништа друго до покретна променљива квота девизног курса која не доводи у опасност утврђени клириншки курс девизе. Да би се отстранио клириншки вишак, предвиђено је да се за известан део уплата за увоз у прво време не издају увозни бонови, тако да те своте у домаћој монети остају слободне за исплаћивање старих потраживања.

Даље него овај чисто девизно-политички предлог иде предлог Ружичкин који је прихватио и претседник аустријске Народне банке Рајш (Гле Вогзе, 17 окт. 1935). Аустрија има тренутно повољан девизни биланс, тако да је могла да напушта режим девизних ограничења, а да досада није осетила тешкоћа од тога. Али да се ово стање не би довело у опасност, и да се, у случају тешкоћа, не би морало опет прибегавати нееластичним и неспретним државним принудним мерама, овај предлог предвиђа просто и покретљиво текуће регулисање плаћања у робноме промету, а тиме и овога самог. Оснива се Банка за спољну трговину којој се мо__рагу уручивати девизе за извоз. Она за њих даје валутне бонове који се могу куповати на берзи и за које ће увозници од банке добијати девизе. Дотле це У начелу све као и „са Хорниним увозним боновима: преко цене везују се извоз и увоз. Али Ружичка, поред девизног циља има и један тр-говински. Валутни бонови деле се наиме на два дела који се могу сасвим посебно куповати и продавати, те им зато и цене могу бити различите. Један је део за неопходни увоз, други за увоз оних артикала без којих се може. Са неопходним увозом изједначује се служба дугова од чијег извршења зависи кредит земље и за коју Народна банка може

да купује овакве бонове. Размер између ова два дела одређује периодично. Банка за спољну трговину, на основу ста-

| Страна 11i

тистике и привредно-политичких намера.. Банка може чак и да интервенише на берзи у погледу промета валутних | бонова, купујући једну врсту бонова, а пуштајући у промет другу; то има сврху да се курс. бонова за неопходни увоз увек одржи близу паритетних курсева, Док Хорна ствара премију за увоз, овде настаје премија за извоз; међутим, њу не плаћају сви увозници подједнако, него углавном увозници робе која није неопходна. Пошто ту спада и роба која се израђује у самој земљи, цена валутних бонова постаје

BaUTDHTOM производње, сличном заштитним царинама.

Напредак који се огледа у ова два предлога, састоји се у томе што место непомичних утврђених цена и неизвесности додељивања у девизном промету опет долази до

“извесног лабављења. Сопственици и потраживачи девиза опет

се чепосредно састају на берзи, девизни курсеви мењају ce

опрема стању понуде и тражње; према курсу може се опет - сигурно калкулисати, и онемогућено је аутоматско регули"савање извоза и увоза. Важно је, међутим, да је и поред

све ове слободе која по спољашњим знацима одговара слободном девизном промету, ипак могућа извесна контрола курсева и регулација употребе девиза; на тај начин може се ипак спречити све што би ишло на My интереса: опште привреде. -

Ови предлози предвиђају платни промет који је у највећој могућој мери сличан некадашњем слободном промету девиза. Основна замисао је стара: да слободни платни промет својим променљивим курсевима девиза може да утиче на цене, па на крају и на сам робни промо ги то тако да дође до изравнања. :

Може се признати да: су. предложени начини у стању да поврате покретљивост девиза; али је ипак велико питање, да ли би поред царинских и контигентних запрека могло

доћи до некадашњег утицаја | и на кретање цена и робног

промета.

Модетпа trgovinska politika počiva na. administrativnim meтата, а. пе па саппзко-роћиčkim, kao što je to bio slučaj = u doba slobodne irgovine, Pošto ona ima jednostrano cilj da smanji uvoz, pokazalo зе роtrebnim da se preduzmu mere za unapređenje izvoza. Teorija spoline trgovine stoji na stanovištu da visina uvoza одгеđuje visinu izvoza. Ako se uvoz smanjuje, neminovna posledica je smanjenje izvoza, a io će osetiti na 5уојој koži sve zemlje. · пе а Oe

U,oga izvozmh karteja. i 5. А. DB.

Mere za O izvoza. preduzete u pojedinim zemljama najraznovrsnije su. Međutim, one za nas nisu naro=> čito zanimljive, jer ne pretstavljaiu ništa „neobično i nepoznato. Pri načelnom rešavanju pitanja postoje dve alternative: jedna je mogućnost punog prvenstva države kod organizacije unapređivanja izvoza, a druga je da država prepusti privatnim organizacijama da taj posao vrše pod njenom kontrolom. Ovaj drugi metod tipičan je za Ameriku gde: se o izvozu:'brinu- kartelne organizacije. U evropskim državama preovlađuje sistem državnih organizacija, iako su ekonomski stručnjaci, naročito

и Nemačkoj, često preporučivali kartele ža 12702.

Osnivanje izvoznih 'kartela omogućio je zakon od 1918 god., koji ih |ć izuzeo od. odredaba zakonodavstva protiv trestova. Da bi drži Va imala mogućnost kontrole nad njima, karteli moraju biti. prijavljeni. kod Ministarstva trgovine, · Које

daje detaljne informacije о njihovoj organizaciji i radu. DrŽžavna nadleštva ne samo što vode kontrolu u unutrašnjosti, ћеро motre i na rad kartela u inostranstvu. Što 59 karteli mogli postojati ravno 17 _Бофпа, Pod oštrom “kontrolom i pored

neprijateljskog: držanja. američkog naroda · prema njima, пај-