Народно благостање

Страна 748

BIBLIOGRAFIJA

D-r Jovan T. Mihajlović, Devizna ograničenja i; тедипаrodna trgovina. — Begrad 1935, str. 194.

D-r Blagoje Ni kosavić, Die Agrarverfassung und der landwirtschattliche Kredit Jugoslawiens. — Berlin 1935. Berichte iiber Landwirtschaft, Neue Folge, 112. Sonderheft. – 88 S.

Branilački govor d-ra Nikole Tolnauera, održan na glavnom pretresu pred okružnim sudom u Ošijeku dne 11, 12, 14 i 15 oktobra 1935. — Zagreb 1935, str. 293.

Na prve dve knjige osvrnućemo se u jednom od narednih brojeva.

ZBOROVI AKCIONARSKIH DRUŠTAVA

24 novembra — Patria, tvornica konjaka i fimih likera d. d. u Zagrebu (redovan).

30 novembra — Industrija gvožđa dioničarsko dpruštvo, Zenica (vanredan). Banaftska mlmska industrija d. d. u Vršću (redovan).

PA3HO

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 47

— У талијанском министарству корпорација основан је нарочит уред за течна горива. Његов је задатак да утврди колика је потреба за њима и да их расподељује потронтачима, у првом реду војсци. У ову сврху могу се употребити и постојеће организације за трговину течним горивима; оне имају да се држе наређења овога уреда коме је по= верена и контрола над њима.

| — Талијански лекарски савез позива своје чланове да убудуће употребљавају само талијанске лекове и апарате. За стране лекове и специјалитете дала је Италија у првом полугодишту 1935 год. преко 45 мил. лира, док је извоз медикамената износио само 12 мил. лира.

— U prošlom broju doneli smo belešku о izmeni Uredbe o izboru za trgovačke, industrijske i zanatske komore. Izmena se je trebala sastojati u tome što bi za većnike mogli biti birani i funkcioneri prinudnih udruženja. Kako smo sada doznali da takva izmena ne postoji fo ovime ispravljamo našu belešku.

= Рејбарнов закон о јавно-корисним холдинг-=друштвима (Рибис Оне) који је амерички парламенат летос

— Талијански биоскопи и позоришта почели су са изгласао, од суда у Балтимору сада је оглашењ против= бојкотом енглеских филмова и комада. уставним . заве

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 7 НОВЕМБРА 1955 Г.

Оптицај новчаница који је прошле недеље достигао максимум незабележен већ 4 године смањио се овога пута за 39,1 мил. и износи 4.877,3 мил. динара, ако томе додамо још и 12 мил, за колико се је повећао сток сребра у Народној банци, добијамо смањење оптицаја платежних сретстава од 51 мил. динра.

Оно је настало смањењем зајмова по есконту и на залоге и повећањем обавеза по виђењу.

Уза све тај оптицај претставља још увек повећање од округло 850 мил. динара према најнижем оптицају од 22

јуна 1934. Интересантно је код тога напоменути да при ~

томе најважнија национално-економска позиција у активи: потраживање по есконту и ломбарду није промењена а златна подлога је чак смањена за преко 400 мил. динара.

Детаљно објашњење тога повећања оптицаја имаћемо у годишњем извештају Народне банке. За сада се може рећи да највећим делом потиче од једног новог елемента у њеном пословању — клиринга. За скоро 250 мил, динара повећана су по Народној банци преузета клириншка потраживања а за немалу своту повећани су и њени аванси на бази клириншких потраживања.

Од осталих промена у овој недељи знатније је једно повећање злата на страни од 8,7 мил. динара које долази углавном од смањења златних девиза за 7,4 мил.

Зајмови по есконту смањени су за 7,9 мил, на 1.546,7 мил. динара а ломбардни за 2,1 мил. на 265,7 мил, динара. Од промена у пасиви имамо повећање обавеза по виђењу и то жиро рачуна за 679 мил. на 686,6 мил. динара и потраживења државе за 14 на 3,5 мил. динара, разни рачуни смањени су напротив за 7 на 638,8 мил. динара,

Укупна подлога са 28,5% прима порасла. је за 6,6 мил. на 1,846,3 мил. динара што износи 29,74%,

Стање Народне банке (у милионима динара)

31. XII | 31 ХОИЗЕХ 31 ХК | 70 % АКТИВА 1982 1933 1934 1935 | 1935 Подлога : Понт зл, у касама и на стр. || /760.8| 17949) 7846) _— злато у касама — — 1290.3) 1294,2 злато на страни — — || 88,8 975 новч. у страној монеги 0.8 0.0. 003 0.1 01 ReBM9e — — — — — 2065! 1112) 1208) 525: 450 __Укупно — || 1968.1 | 1.906 1905.5) 1431 7 4362 Девизе kaje не улазе у „подлогу — — — — —|| 19] 54,5| 1044 2625! 2729 Кован новац: | у никлу и сребру— — || 1399! 239.9| 206.1 2476) 2596 JajMoBB ; _ на менице — — — — || 2111.9| 1808.8| 1528.8 1554,5| 15 67 на хартије од вреди. — | 3448! 2931 235 || 2678) 2657 | Укупно — || '456 5) 2101.9) 1763 91822 4! 1812.4 Хартије од вредности — || 154) il. 169 553) 553 Ранији аванси држави — || 1808.6) 1715.5) 1686.6) (674, | 1679,0 Привремени аванса Глав. Дре Влатајни 25 22), 600/0) 600. 600.0) вето епого | Вредности рез. фонда —|| 580) 54.9 1064) 125.1(| 1252 Вредности ост, фондова 159 | А 1200 128 127 Непокретности, завод за | израду вовч, и намешта) || !54.1] 153.1) 1535| 1593) 1598 Разна актива — — == — ||| 21:6| 115.1| 276.4| 4809) 4874 ПАСИВА. Капитал — — — — — 180. | 1800) 1800 187,0| 180" Резервна фонд — — — 73.6| 843) 112.4! 136.1| 1365 Остали фондови — — — 8.6j (3.7|5).20/5| 22:9). 122)9 Новчанипе у оптицају — || 4772.7| 4327.1! 4383,9| 4916 4! 4877 3 Обавезе по виђењу Ив РАНА ЈЕ Деа не || 43550 | тај ега) а 5 жиро-рачуни — — = 384 7| 474.4| 5319 6187 686 6 разни рачуни - + | || 2996) 5492! 327.0! 6450) 618,9 Укутно - || 6978 1031 0| 8658) 12668) 13 90 Обавезе са роком — — || '459,4| 11063] (52,9) 1799) 1788 Разна пасива — — — — 40.3| 222.91] 3164] 1754! 177.4 аи еј 8 eg (Оптицај и обав по виђ ||5470 51 5358 2! 5249. 5| 6183 1) 6206 3 Укуп, под. = 28:5", прим|| — — | — |1839.7| 18463 · Злато — 285” прим — || = — = | '658,1) 1663. укупно покриће — — || — — — 2975 |2974 покриће у злату — —| = — == 12681 197670.