Народно благостање

Страна 744

ПОЉОПРИВРЕДА |

— Забрана извоза конопље из Италије ступа на снагу 18 новембра; већ закључене послове она, вероватно, ипак неће погодити. Ова забрана повећаће нарочито важност Јјугословенске производње конопље, јер је знатно опао извоз из Русије, која је раније највише снабдевала потрошачке земље. Колонијална конопља (манила и сисал) такође ће више долазити у обзир, иако и поред знатног побољшања квалитета много заостаје за европским сортама.

— Принос пшенице изнео је ове године у Румунији 280 хиљ. вагона према 208 хиљ. 1934, принос ражи 39,5 хиљ. према 21,1 хиљ. вагона а принос јечма 110 хиљ, према 81,1 хиљ. вагона у години 1934.

— Аустријске пограничне ветеринарске власти дозвољавају транзит југословенске живе живине за Немачку само онда, ако се уз товарни лист поднесе и немачко званично уверење да ће се роба примити и у случају да је заражена.

— U Bugarskoj se povećava godišnji izvoz stonog grožда, 1933 godine iznosio. je 2000, posle 4000, a ove godine 6000 vagona. To je rezultat potpore koju je bugarska vlada u svoje vreme dala za, podizanje novih vinograda.

— Žetva pirinča u Južnoj Srbiji dala je ove godine шпоgo bolji prinos no lane, prema proračunu Trgovačko-industrijske komore u Skoplju on iznosi 400 vagona. Cene domaćem pirinču kreću se između 3 do 4 dinara.

— Prinos žetve pamuka bio je kod nas veći по lane.. Izneo je u strumičkom srezu 600 hilj. kg., đevđelijskom 50 hilj. kg., u kavadarskom 20 hilj. kg. neprerađenog pamuka. lako se ne zna tačno koliki je bio prinos u negotinskom i veleškom srezu može se reći da nije bio velik. Prema tome ukupan prinos ovogodišnje žetve izneo je nešto više od 670 hilj. ке.

— Austrijski ministar poljoprivrede. poveo je anketu o provizijama na stočnom tržištu. Navodno su česte provizije do 90 šil. po svinji i do. 150 šil. po govečetu. Ministarstvo namerava da ubuduće za 50% kontingenta zabrani proviziju.

— Na godišnjem sajmu u Mriževcima 11 o. m. kupovala je vojna komisija konje. Isto će ih tako kupovati i 27 o. m.

— Izvoz duvana iz Grčke povećao se od prošle godine od 15,3 mil. na 24,6 mil., a po vrednosti od 798,9 mil. na 1485,9 mil. drahmi. Prosečna cena po kilogramu porasla je od 52,09 na 60,43 drahmi.

— Cen? živini na novosadskoj pijaci vrlo su niske. Par ćuraka od 7—8 kilograma prodavan je za 25—30 dinara, a od 10—12 kg do 45 dinara. Guske se prodaju od 71—1,50 dinara, mlada živina između 15 i 18 dinara a malo veća između 18—22 dinara. Ove podatke koji nam izgledaju neverovatni donosi novosadski »Dan«.

— U švajcarskoj je 1935 površina zasejana žitom bila za 28 hilj. hektara manja nego 1934. Najveće je smanjenje kod jesenje raži (za 11,3 hilj. hektara na 217,6 hilj.), zatim kod ozime pšenice (za 9,9 hilj. na 214,75 hili.) i kod pšenice (za 8,27 ћиј. па 57,53 11.).

— Portugalsko ministarstvo poljoprivrede zabranilo је zasejavanje pšenicom onih njiva koje su prošle sezone bile zasejane njome; zabranjeno je sejanje pšenice i po cerovim šumarcima, i po maslinjacima većim od 1 hektara, ako u njima ima više od 100 rodnih maslina po hektaru. Isto tako zabranjeno је зејапје letnje tvrde pšenice, izuzev na ostrvima. Razlog za ove mere su teškoće koje su nastale usled prenagomilanosti pšenice po stovarištima.

— Letonska vlada donela je zakon o izvozu jaja. Država će svake godine predvideti budžetom potrebna sredstva za regulisanje tržišta jaja. Za kokošija jaja čiji je izvoz u rukama privilegisanog »Letonskog centralnog a. d. za izvoz butera«,

NICI fi) III TE

__Бр. 47

| ОБАВЕ! | ITAJHA СЛУЈ БА

· plaćaće se određene cene. koje su za celu državu iste i koje svakog drugog meseca utvrđuje ministartstvo poljoprivrede. От štvo će svakog meseca kupovinu i prodaju jaja obračunati sa

'ministarstvom. poljoprivrede. Ako se pokaže gubitak, ministar-

stvo će ga pokriti predviđenim sredstvima.

— Argentina namerava da podigne 15 žifnih elevatora sa ukupnim kapacitetom od 620 hilj, fona. Dva najveća, po 150 hilj. tona, predviđena su za Buenos Aires, tri po 50 hili. tona za Rozario i Santa Fe, a jedan od 60 hili. tona za Bahjiu Blanku. Izgradnja će: stati 64,2 mil. pezosa; do sada je obezbeđeno 50 mil. | | _-- Carigrad namerava da osnuje tri opštinske fabrike hleba.

ИНДУСТРИЈА

— Шећерна кампања у фабрици шећера у Бељу која је започела 19 септембра прерадила је до сада око 6000 вагона шећерне репе,'Како јој је остало још 1000 вагона то значи да ће та кампања дати око 850 вагона шећера, У. овој фабрици се први пут ове године израђивао и коцкасти поред кристалног шећера. У осјечкој фабрици је кампања довршена и дала је 800 вагона шећера од 6600. вагона прерађене репе,

— У Француској су цене сировим кожама јако скочиле од јула 1934 до септембра 1935, и то: за средњу воловску кожу за 72%, за лаку телећу за 48%, а за овчију са кратком вуном за 75%.

— Шећерна кампања у Чехословачкој дала је у месецу септембру ове године свега 2,7 мил. квинтала према 34 мил. у истом месецу прошле године, што претставља смањење од 1965%.

— Engleski izvoz cementa smanjio se sa 1,00 mil. tona u 1929 na 549 hilj. tona u 1934, dakle za 49,7%. Najveće preduzeće za izvoz cementa, Associated Portland Cement Manufacturers koje raspolaže sa 6 mil. funti akcijskog kapitala i 3,5 mil. funti obligacija, smanjilo je od 1931 dividendu sa 8% na Тф. Trest cementa obuhvata 75 preduzeća; u 50 obustavlien je rad, ali preostala trećina proizvodi ipak mnogo više cementa nego što je proizvođeno ranije.

— Просечна дневна продаја угља у Руру износила је у месецу октобру 225 хиљ. тона према 213 хиљ. у месецу 329,8 хиљ. прошле године,

— Производња гвоздене руде у Аустрији за првих 9 месеци ове године износила је 509,6 хиљ. тона према 329,8 прошле године.

— Индекс индустријске производње (1913 = 100) износио је у месецу јуну 1935 године 92 за Француску, 128 за С. А. Д., 105 за Вел. Британију и 102 за Немачку.

— Ових дана закључиће се картелни уговор чехословачке цементне индустрије који треба да ступи на снагу 1 јануара 1936 год. Додељивање контингената извршиће се чим се реши питање два предузећа која су још ван картела, а која би требало такође обухватити.

— Француска даје за време од 1 јула до 31 децембра 1935 год. премије за домаћу продају олова и цинка, из француских колонија и то 230 фр. по тони олова и 200 фр. по тони цинка. Премије ће се плаћати дохотком од увозних такси на страно олово и цинк. Ако услед добијања ових премија чисти добитак рудника пређе 3% капитала, мора се у целини предати држави, ако: је већи од 6%, а упола, ако је већи за 3—6%. Ради повећања капитала, потребног за рад, рудници могу добити бескаматне предујмове до износа збира тромесечних надница, који се морају враћати почевши од ! априла 1936 год.