Народно благостање

16. новембар 1935.

— Švajcarska fabrika mašina Escher Wyss A. G., Zurich, liferovaće Jugoslaviji pumpe za jedan rudnik uglja u zamenu za ugalj za kućnu potrošniu švaicarskom savezu metalurgiijskih i časovničarskih radnika. |

— Prema izveštaju preisednika ljublianske Komore za trgovinu, obrt i industriju, slovenski rudnici prodali su Željeznicama 75 hili. tona uglia godišnje prema 29,2. hilj. tona sada. Radi toga će u proleće morati da smanie rad od 12 na 10 dana mesečno. .

— Tvornica tekstilnih proizvoda Ukrina d. d. u Derventi proširuje svoje tvorničke objekte. Nakon toga.će moći da zaposli veći broi radnika.

— Produkc:ja bakra u Borskom rudniku iznela je u mesecu oktobru 3,6 hilj. tona, prema 3,85 hilj. tona u septembru. U prvih 10 meseci ove godine dobijeno je svega 32,5 hilj. tona dok je u istom razdoblju prošle godine dobiveno 36 hilj. tona.

— Turska je u selu Mamak kod Ankare osnovala fabriku maski protiv gasova, koja je ovih dana počela da radi. izgradnja je stala 1,27 mil. turskih funfi; ovu svotu skupio je »Crveni polumesec«. Fabrika ima kapacitet od 100 hilj. maski godišnje.

— Holand:ja namerava da počne sa proizvodnjom svile. U mestu Tvente uspeli su pokušaji gajenja svilenih buba tako da će se rad nastaviti u većem obimu. Zasadiće se 16 hilj. dudova. Čim se postigne dovolina količina čaura, podići će se, uz državnu pomoć, svilara.

— Nac:onalni savez francuske industrije cipela obavestio jie kupce da će morati da povisi cene cipelama, pošto je cena sirove kože naročito poslednjih meseci porasla, što je povećalo i cene prerađevina. U najmanju ruku povisiće cene oni fabrikanti koji hoće da održe kvalitet svoje robe.

— Hranhjska industrijska družba u Jesenicama odlučila ie đa povisi akcioni kapital od 45 na 90 mil. dinara.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Завод за унапређење спољне трговине саопштио је да је Аустрија снизила увозне царине на свињску маст и да оне сада износе за 100 кг. сирове свињске масти 10: зл. круна, а за нетопљену свињску маст 30 зл. круна за 100 кг., царина за нетопљену свињску сланину остаје 25 зл. круна за 100 кгр.

— Немачка је одобрила нашој држави накнадни увозни контингент од 40 вагона свежег грожђа.

— Немачка је забранила извоз неких важних животних намирница и индустријских сировина. Од првих је забрањен извоз: свих врста масти, уља и кромпира.

— Савез британских индустријалаца послао је нарочиту делегацију у Пољску да проучи отклањање потешкоћа koje спречавају јачу размену добара између те две земље.

— Prema poluzvaničnim poljskim vestima vode se pregovori između poljskih rudnika uglja i jugoslovenskih trgzovaca ugljem o liferovanju poliskoga uglja Jugoslaviji. Ugalj bi trebalo uputiti željeznicom' do. čehoslovačkih pristaništa na Đunavu, a posle vodenim putem. Ovo, međutim, zavisi od toga da li će čehoslovačke državne željeznice sniziti podvoz, jer su njihove tarife tako skupe da je ponekad jevtiniji transport morem, preko Gdinja, oko cele Evrope i preko Galca gde se uz to vrši još i pretovarivanje.

— Izvoz iz Grčke u mesecu septembru iznosio je 918,3 mil. prema 1031,9 mil. drahmi u istom mesecu prošle godine. izvoz |e u istom razdoblju porastao: od 782,09 mil. na 856,5 mil. drahmi.

— Američki izvoz ulja i uljnih proizvoda u Italiju naglo raste; u avg. i. sept. o g. bio. je za 600%. veći nego lane.

— Iz Eg:pta izvezeno je u oktobru 1935 samo 720 sanduka jaja, što znači veliko opadanje prema. istom mesecu 1934 g. Uzrokom za ovaj nazadak smatra se prestanak kupovine: egi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 745

patskih jaja od strane Španije. Ni iz Engleske nema skoro nikakvih porudžbina. Za prvih 8 meseci 1935 Egipat je izvezao јаја za 39 hilj. egip. funti, prema 167 hilj. u 1934, dakle za 46,7 % manje. пе

СОВИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Ouzor u Somborfti predvideo je prihode za budžetsku godinu 1936 u iznosu od 6,6 mil. dinara. Od njih će se utrošiti 120 hilj. za troškove oko autonomnih izbora, 166,2 hilj. za saтопртаупе troškove, 1,4 mil. za upravne troškove, 1,75 mil. za materijalne izdatke, 395,7 hili. za troškove ambulante, 126,1 hili. za troškove laičke kontrole, 66,7 za izdržavanje kupatila, 38,5 hil|. za izdržavanje obdaništa.

— Žastupnik Ministra socijalne politike i narodnog zdravlja odobrio je Pravila privatno-društvene bolničke blagaine »Merkur« u Zagrebu. Pravila bolničke blagajne beogradske trgovačke omladine i Ljubljanskog bolesničkog potpornog društva odobrena su još ranije, tako da sve privatne bolesničke blagajne imaju sada ista pravila.

— Stručne radničke organizacije u Sloveniji izradile su svoj predlog za sanaciju pasivnih bratinskih blagajni. Lane je posmrtno osiguranje bilo zaključeno sa 800 hilj. dinara deficita, a ove godine već sada ima 1,5 mil. deficita.

HOBUAPCTBO

— Стокови злата у Енглеској банци повећали су се почетком новембра опет за 343 хиљ. фунти стерлинга, чиме се овогодишњи прилив повећао на 3,18 мил. фунти. Већи део овог злата банка је добила од половине октобра на даље. Злато чије набављено на тржишту, него је у банку пренесено из регулационог фонда. Мисли се да ће сада доћи до новог повећања новчаничног оптицаја који је већ до сада према лањској години порастао за 22 мил. фунти.

— Швајцарски завод МаадЧАапазсће Водеп-Кгедапза! расписала је 4:1,% зајам од 15 мил. франака. Зајам је знатно преуписан. Овај успех међутим не може се сматрати правим изразом стања на швајцарском новчаном тржишту, јер публика даје првенство хипотекарним банкама, а осим тога специјално у овоме кантону постоје тесне везе између пољопривредних и занатских кругова и овога завода.

— Румунски министар трговине и индустрије изјавио је да ће се у најкраће време основати институција која ће преузети трговину девиза од Народне банке. Према његовој изјави институција ће бити приватна.

— Оба вице-гувернера Француске Народне банке смењена су. Један од њих одлази у приватну банку а други због старости. На једно од упражњених места доћи ће г. Жак Риеф, вице-директор благајничког одељења министарства финансија и познати економиста либералистичког правца.

— Швајцарска осигуравајућа друштва почела су да наплаћују нарочит ратни ризик у износу 1]. % премије за транспорте робе талијанским паробродима. Овај додатак сноси продавац. За транспорте фрнцуским и америчким бродовима овај се ризик не наплаћује.

— Седам великих француских железничких друштава објавило је упис зајма у серијама од 100 мил. фр. номинале у акцијама по 1000 и 5000 фр. Каматна стопа је 4:7,% и 5:/,%. Укупна емисија износи 1,2 милијарду фр. Обвезнице не подлеже порезу; камате се плаћају шестомесечно (15 маја и 15 новембра). Отплаћивање се врши по номиналној вредности полугодишњим извлачењем, до 15 новембра 1982 год, Мако је износ овога зајма с обзиром на висину укупних јавних дугова сразмерно незнатан, ипак је услед унутрашњо- и финансијско-политичких прилика, његово расписивање изазвало притисак на курсеве рента,