Народно благостање

Страна 746 · НАРОДНО

= = Демантована је вест једног француског финавсијског: листа да ће гувернер Швајцарске Народне банке, проф. дер. Бахман, дати оставку. Како је д-р Бахман претставник досадашње швајцарске политике златнога важења, природно је да ће он остати ва своме положају све доклегод Швајцарска. буде угрожена садашњим колебањима код међународних валута.

по Кгајет. 1934 bilo je.u Рот КИ društvima 1804 mil. zlota stranog kapitala, odn. 44,2% celokupnog akcijskog kapitala. Najveći deo. stranog kapitala otpada na industriju. gvožđa (545 mil. zl.), rudarstvo (443 mil. zl.), industriju:nafte (240 mil. zl.) i hemijsku industri|u (172 mil. zl.). Ostatak je uložen u trgovinu, osiguravajuća društva i saobraćaj. Oko 300 mil. zl. otpadaju na filijale inostranih preduzeća; od:toga je francuskog kapitala 211 zl., američkog 28 mil., neтаскор. 25 пи 1 belgijskog 19 mil. zl.:

— U Bazelu sastali su se guverneri novčaničnih banaka. Zvanična konferencija trajala je. samo pola sata, ali je bilo i privatnih razgovora posle nje. Verovatno su guverneri zemalja koje učestvuju u finansijskim i privrednim sankcijama, razgova– rali:o ovim тегата i njihovim: posledicama. Rezolucija песе Би. : |

— Kao doptna ftalijanskoji uredbi o ograničenju izvoza lira na najviše 2000, objavljena je sada i uredba o ograničenju uvoza lira. Stranci ne smeju unositi u zemlju više od 2000 lira; ostale devize mogu se unositi bez ograničenja. Talijani koji iznesu lire, ne smeju takođe vratiti više nego 200. Ovo će kontrolisati pogranične vlasti pomoću naročitih formulara.

— U Budimpešti osnovano je preduzeće za osiguranje kredita pod imenom Bata, d. s. o. |. Učestvuju Phonix, osiguravajuće a. d. i Anglo-Danubian, osiguravajuće a. d.

— U Bugarskoj bilo je početkom 935 god. 1048 akcionarskih društava sa ukupnom glavnicom od 4057 mil. leva; upla-

сепо је bilo 4397 mil. (88,3%). Najviše društava bave se indu- ·

strijom (453, odn. 43,2%), trgovinom (382, odn. 36,4% i Кгеditnim i štednim poslovima (113 odn. 10,8%). Osim toga bilo je 30. rudarskih društava, 15 poljoprivrednih i stočarskih, 14 osiguravajućih, 9 transportnih i 32 druga. U 1934 osnovano je 101 novo društvo sa 276. mil. leva. nominalne glavnice, a 44 društva sa, 286 mil. leva kapitala su likvidirala. 25. društava povisilo je glavnicu za ukupno 125 mil. leva, a 15 društava snizilo ga |e za ukupno 39 mil. leva,

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

= Општина у Митенвалду (Немачка) прешила је да сиромашне породице са 6 и више здраве деце испод 16 го„дина ослободи свих општинских дажбина и такса. Месечни приходи такве породице не смеју прелазити 400 марака (6.800: дин.). Ослобођење, не важи за прирезе на државне порезе; исто тако плаћа се и евентуални вишак над сада„шњом потрошњом струје и воде.

— Аустрија уводи нове златнике по 25 и 100 шилинга. Уколико: се и приватницима буде дозволило искивање златника, ови ће или са сваких 100: шил, у златницима плаћати 128 шил. у хартији и ковничке трошкове, или ће морати да ставе на расположење. потребно чисто злато.

пе Митатагаји savet. doneo: je zaključak da se povisi carina na uvoz semena šećerne repe i to maksimalna. stopa na 40 a minimalna na 30.dinara. - ; — Делегат Друштва народа. додељен мађарској влади израдио је свој извештај. о економској. ситуацији у трећем тромесечју 1935 године који садржи врло интересантне податке, Износ страних дугорочних дугова смањио се од другог. тромесечја од 930,1 на. 918,1. мил. пенга. Насупрот томе

„знатно. "се. повећао износ унутрашњег летећег дуга за 67

„мил. на: 335,1 мил; пенга. Дуг државе код банака порасао је за 25,3 мил. пенга због уређења сељачких дугова,

BJJATOGTATbE Бр. | — Пошто женевски зајам, у Енглеској није успео, јер га чије одобрило енглеско министарство финансија, сторнирала је и циришка општина уговор о зајму од 1,3. мил. фунти који је већ била закључила 3a Angio European Раорегтев Тад. Лондон. Као разлог наводи се да Цирих неће да се изложи непријатности да му се зајам не одобри. "— Шоверибци Русије у Енглеској одлучно су против. давања дугорочног енглеског зајма Совјетској Русији, јер би прећутно признавање совјетских конфискација и анули-_ рања створило опасан преседан. |

— Bugarska traži smanjenie transfera od Por cni ai stranih portera njenih zaimova. Posada je bio predviđen transler od 15%, a 17,5% se je stavljalo na blokiran račun kod bugarske Narodne banke. |

— Rok za ир гитипзког 3% Копзондасопог 2ајта 1935 produžen je ponovo za mesec dana, do 1 decembra 1935. Wumunsko ministarstvo finansija izjavljuje da je predviđeni iznos od 8,9 milijardi ieja već upisan; u opticaiu ima već hartija za 6 milijardi leja; njihov berzanski kurs je 23%

— Mađarsko ministarstvo inannsija je rešilo da izda noућ 675 11]. Котада srebrnog novca po 2 penga, u nominalnoj viednosti od 1,35 mil. penga. Celokupni iznos srebrnog novca po zakonu je 65 mil. penga.

— Turska će ovih dana pustiti u opticaj novi srebrni поvac po 50 ı 25 gruša; svaki komad sadrži 6, odn. 3 grama srebra. Stari nikleni novac ostaje za sada pored srebrnog.

— Turska štampa nagoveštava da će se uskoro ukinuti (ZV. porez za izravnanjie. Ovaj porez uveden |e na početku svetske krize i naplaćivan le od službenika i nameštenika sa stalnom platom, isto kao i tzv. krizni porez.. Vlada |e ovom. dažbinom htela. da umanji kupovnu snagu u zemlji i da tako utiče na cene važnih životnih potreba. Prihod od ovoga poreza je veoma znatan, tako da će do njegovoga ukidanja doći verovatno samo onda ako se nađe dovoljna naknada na drugoj strani.

— italija |e ponovo povisila porez na prodaju benzina i mineralnih ulja. Porez iznosi sada za petrolej 290 lira (do sada 150), a za benzin 361 (do sada 261 lira) po metričkoj centi. Prvo povišenje početkom septembra o. 5. povisilo je porez na petrolej sa 93 na 150, a na benzin sa 16i lire na 261. Ovo će imati za posledicu vrlo jak porast cena goriva za pogon.

САОБРАЋАЈ

— На пругама Београд—Нови Сад и Београд—Краљево саобраћаће нова моторна кола која је наша држава набавила из Данске.

— Према изјави пресешефа управе енглеске. поште, ова је имала ове године одличних успеха услед своје рекламе помоћу огласа у новинама. Нарочито се развио телефонски саобраћај; приновљена је 121,5 хиљ. претплатника и: уведено је 190 хиљ. нових апарата што је донело вишак годишњег прихода од приближно 750 хиљ. фунти. Откако је огласом објављено снижење тарифе за поштанске пакете, пошта је ове године пренела око 13 мил. пакета више Hero лане. Ови одлични резултати користе не само пошти “него посредно и индустрији која је добила од ње великих поруџбина. — Број утоварених вагона у С. А. Д. износио је последње недеље месеца октобра 685 хиљ. према 6215 2 хиљ. вагона у истом раздобљу прошле године. | — Приходи енглеских железница у последњој недељи месеца "октобра премашили су за 94 хиљ. фунти. приходе. У истој недељи прошле године.

— Висагзка мада je odlučila da OD subvenciju od 24 mil. leva koju je davala Parobrodskom društvu. Та зе svota mora utrošiti za kupovanje parobroda koji će imati da vrše заоbraćaj između Bugarske i Zapadne Evrope.