Народно благостање
пп: =
123, новемеао 1955.
ide
:*(5,6%), S.A.D. (5,9%) i Japan (5,0%). Međutim, u | таранцо“
- evropskim zemljama javni rashodi za prosvetu su niži zbog toga
=5%0 је уенк део prosvete prepušten privatnoj inicijativi. Rashodi ·
za СИНУ štetni. лаје su u Pm Koj ЦГ 57 | пасопа!-
ава.
| - | ОБАВЕШТАЈ H
| ПОЉОПРИВРЕДА
о 'Glavna skupština Saveza slatkovodnih ribarskih таа i organizacija, održana u Beogradu, primila je opširnu
| _ rezoluciju u kojoj se traži da se što pre donese jedinstven za-
imaju samo ribarske zadruge
: kon o ribolovu u slatkim vodama. Pravo na ribolov treba da
' Zabraniti treba ribolov: eksplozivima, otrovima, vatrenim Oružjem i harpunama. Lađarima bi trebalo zabraniti ribolov, a zaplenjeni ribarski pribor Баш МАТА treba ИЕ пбагskim zadrugama.
— U Bugarskoj je ove godine bilo zasejano 242.000 hektara industrijskih biljaka (30% više nego prošle godine). Suncokretom je bilo zasejano 105.000 ha, pamukom 36.200, duvanom 34.800, sojom 15.570. Ostala površina je bila zasejana šećernom repom, repicom, lanom, konopljom, sezamom i makom. Prihod je bio sledeći: 119.500 tona semena od suncokreta, 8.422 tona pamuka, 27.500 tona duvana, 17.240 tona soje, 155.000 tona šećerne repe, 22.000 tona repice, 3.400 tona lanenih vlakana, 560 tona vlakana od konoplje, 1.570 tona sezama, 250 tona makovog semena i 7,5 tona sirovog opijuma.
— Iz Brčkog izvezeno je ove sezone 9,564.922 kg svežih šljiva. Naiviše je otišlo za Austriju (4,456.912 kg.) i Čehoslovačku (4,214.270 kg.); zatim dolaze Poljska (667.540 kg.), Belgija: (174.200 kg.), Švajcarska (45.000 kg.) i Italija, (5.000 kg). Prosečna cena bila je 130 din. za 100 ке. dok su trgovci plaćali seljacima za šljivu na grani. 150—180 din.
| — Ovogod:šnji žetveni prinos pirinča u Južnoj Srbiji dao je 3,610.000 kilograma. Prema prošloj godini ovo pretstavlja povećanje od preko 1,000.000 kilograma. Kočanski rejon dao je 2,500.000 kilograma, strumički 1,000.000, veleški 80.000 i radoviški 30.000.
— U Bugarskoj je objavljen nov zakon o duvanu. Njegova ie svrha da ukloni razne nadzorne. mere koje su mnogo smetale odgajivačima, trgovcima i industrijalcima duvana, a ni državi nisu koristile; da omogući jači utica| na tržište du-
· vana, radi postizanja boljih cena u igostranstvu i povećanja
potrošnje u zemlji; da olakša trgovinu sirovim duvanom radi pridobijanja novih kupaca u inostranstvu.
— U Švedskoj bilo je u provincijama Svealand i Getaland u oktobru 1934 god. 1,53 mil. komada. svinja prema 1,35 mil. u oktobru 1935, t|. za 11,6% manje. Najveće je opadanje kod svinja. preko tri godine (15, 8%), a najmanje kod Da
ispod tri meseca (8,93%).
— Holandska vlada preduzela je još lane пере“ теге
- та ograničavanje prođukcije mleka' i mlečnih proizvoda: ogra-– умеПа је gajenje teladi, organizovala je klanje krava,
i sma-
„ niila je pomoć mlekarstvu. Ove godine izrađen je projekat koji „predviđa. za svakog seljaka poimence koliko sme: da. proizvede „ mleka; Ovu meru, koja je iimala da stupi na snagu 1 januara
5
„1936, oglasile su polioprivredne organizacije mneizvodljivom i
„neefikasnom. Kako se ona. bez, pomoći poljoprivrednih organizacija :zaista ne da 0: vlada će verovatno НЕ пе:Sto..drugo:. 5:
| ___ Međunarodna ipšenična: застој ija ek je bila od_Јохепа. do. novembra 1935, ponovo je odložena do januara 1936,
„da bi. :se sačekali tačniii izveštaji o žetvi u Argentini i Austra-
liji i da bi se Kanadi dalo vremena da zauzme određen sfav.
наводно БлагостањЕ
i ribari profesionalci i sportisti. -
II Страна ти пог а) 1 Enefeskoj" а, ос) jer su ove dve ге bile najjače pogođene krizom. Ovi su rashodi najmanji u Japanu. (1,39%); jer je. ovde briga za nezaposlene: prebačena na njihove porodice i preduzeča u kojima su Oni bili zaposleni.
СЛУЖБА. |
— U Turskoj obrazovaće se početkom 1936 БЈЕШ о, 1
jarski ei
= па земљишту фабрике гуме:и обуће „Bara“ У o рову чине се покушаји узгајања биљке „Рита сунпапса“ која се употребљава за прављење уложака у ципелама. Пренесена је из Јапана. Како је покушај досада потпуно“ успео, изгледа да- ће то постати нова грана наше 2 My ODU no= љопривреде. 54
— У пате odbora становништва нормалним снабдевањем месом Немачка" је: козчтингентирала клање свиња. на. 60%: онога у истом периоду прошле године. Клање' свиња по-кућама у будуће подлежи претходној дозволи; Исто тако забрањено је клање недозрелих свиња и говеда. Клањ! по приватним кућама дозвољаваће се само у случају ако: једотични. клао за: последње две године-и ако се свиња налазила код њега три месеца пре клања, : а
=— Цене пољопривредним · производима у већини“ држава за септембар у порасту су у односу на август т. г. Само су у Аргентини, Пољској и Холандији биле ниже. Исто тако у југославији цене сточним проноводима Су овално таже него у септембру прошле године. Брло је ин.ересантна да су највећи скок забележили биљни производи у Југосла вији, 27,5 поена. Међутим. највећи општи пораст догодио се у Италији и Мађарској, што је свакако у вези са улогом коју прва: од ових двеју. земаља игра у савременим PO родним односима. |O
— Овогодишња производња пшенице у свету цеви. се на 919 милиона квинтала (без Совјетске Русије) према 908 прошле године. За извоз ће бити 208 према 244 или, са Русијом, 218 према 244 милиона квинтала. Потребе за уво-, зом пак износе 147 према 144 милиона. Осим тога залихе се цене на 71, док су исте прошле године износиле 100: ми~. лисна квинтала.
— У Немачкој је за последњих 10 година повећан приос дувана од 215 на 300 хиљ, квинтала, а продајна вред-: ност од 17 на 35 мил, марака.
ИНДУСТРИЈА
— Čehoslovačka kožna industrija traži od vlade da ofkaže ženevsku konvenciju od 1929 o slobodnom izvozu kože i da odmah preduzme potrebne mere protiy prevelikog izvoza kože. Razlog je povećanje ovoga za 50% od 1033 do sada. Istovremeno je na sednici odbora industrijalaca kože utvrđeno da su u Čehoslovačkoj od početka oktobra cene kože skočile za 30 do 50%. ~ i
— Тагзка је лун sve OWN. uglja. Očekuje .se da će cene uglja jako pasti. 0
— Čehoslovačkom vojno-tehničkom zavodu DredalO, је do sada 20 firmi mustre maski protiv gasova. РЕ firmi dobilo je koncesiju za proizvodnju.
— Prema vestima iz Jerusalima kupila je Iralc. Potrošni Komp. zemljište u Tripoli (Sirija) i namerava tamo да ро-. digne rafineriju nafte. Za sada u Tripoli postoje samo tenkovi za sirovu naftu koja dolazi sirijskim Кгакот ПОЗНБНЕ.. панохода. -
—- У вези са великом потражњом карбида на светској пијаци очекује се да ће „Га ПаппаНеппе“ поново почети рад који је обуставила 1930 године,