Народно благостање

ЈЕ 760 НАРОДНО

— Franctsko svilarstvo nazaduje. God. 1935. dobijeno: je

samo 650,9.hilj. čaura. prema. 975,1 hilj. u 1934 i 4,4 mil. čaura. u 1913. god. Vrednost proizvedene svile iznosila je 1935. god.. samo 174: mil. fr., prema. 1,90. mil. u 1934 god., 4,83. mil. fr. u 1933 god. i 15,66:mil. fr. u 1913. God. 1935. zanimalo зе SVI,

larstvom samo 11,7 hilj. lica prema 16 hilj. u 1934 i 90,5 hiij. u 1913. -_— Производња шећера у текућој кампањи 1935/36 би-

ће 75.000 тона према 62.524 у 1934/35.

- — У светској производњи алуминиума Немачка учествује ca. 12.9% према 1.5%. 1913 год.

— У Београду је основано ново акционарско. друштво за: прераду. биљних влакана.и трговину текстилом. Капитал

износи: 6 милиона динара: подељен у 1.000. комада акција по.

6.000: дин: комад.

— Румунско. рударско. предузеће. Петрошани које: при- ·

пада концерну угља. Шалготарјан-Уурибања, добило, је. кон-

цесију за оснивање фабрике сијалица. Другу концесију. има.

румунска. филијала мађарског Удруженог а, д. за производњу сијалица у Ујпешту, И Принц а. д. намерава: да: оснује. фабрику сијалица у. Клужу; |

— Bauksatska nalazišta u. okolini. Šibenika-i. (уписа тада

за: maksimumom. radnika. Oyih će se- dana. izvesti iz Šibenika..

30. hilj. tona. bauksita. za razne.države.

— Fabrika automobila. Оре! га. d. počela je da. DrOiZvOdi,

nov tip jevtinih malih kola, >»Opel R 4« sa.motorom od 1,1.litra.

Cena je. 1650 maraka. (28. hilj. dinara) 510. је до. зада -пајш2а.

сепа- Која је postignuta. u Nemačkoj.

TPFOBMHCKA ПОЛИТИКА _ — - Austrija će kao. kompenzaciju za. 300 \ уасопа падате

skog. brašna u 1936. god. liferovat! oko 60 hilj. tona. gvozdene.

rude.iz rudnika Alpine-Montan u vrednosti 1,4. mil. šilinea ma-– đarskim fabrikama gvožđa. u Rimamuranju. —U Rumuniji. je obrazovan. kartel. uvoznika. automobila,

sa zadatkom da izvozom raznih rumunskih proizvoda, pre. sve-.

ga. povrća, putem kompenzacije dođe до ашотоб а 1 ашотоbilskih rezervnih. delcva.

— Austrijski ministar trgovine Štokinger izložio je u bu

džetskom odboru glavne linije austrijske: trgovinske politike: povećavanje domaće proizvodnje radi suzbijanja nezaposlenosti, i unapređivanje izvoza, trgovine i.turizma, radi pobolišanja platnog bilansa. Vlada želi da primenjuje čisto trgovačka načela. Uvoziće. se. samo toliko. koliko. se može-platiti u gotovom ili domaćom robom; kupovaće se najviše tamo gde-postoje najbolje

mogućnosti za izvoz austrijske robe. Na prvome mestu dolazi

u obzir Italija kuda je Austrija u 1035 izvezla robe za približno 120 mil. šilinga, pri čemu je Austrija aktivna sa 60 mil. šilinga. Ako bi izvoz u.lftaliju. prestao, pazčak i kada bi samo nestalo austrijskog viška izvoza, došlo bi u Austriji do otpuštanja 30 do 50 hilj. zaposlenih radnika: i nameštenika. U najnovije vreme Austrija mnogo trpi od dempinga | ·'država, čak i u unutrašnjoj trgovini. ·

— Američka vlada preduzela je izvesne mere: protiv brodovlasnika i izvoznika koji i dalje izvoze u Italiju ratni materijal. Ruzvelt ovakvim materijalom smatra i naftu, gvožđe, čelik, bakar, traktore itd., a ne samo oružje i municiju. Neki izvoznici ne obaziru se na vladine želje u pogledu obustave liferovanja ove robe Italiji; vlada je zato rešila-da brodovlasnicima ne produžuje menice kod raznih državnih finansijskih ustanova, ako ne prestanu sa isporukama Italiji; izvoznicima opet saopštava se da federalne. banke. ne mogu-kreditirati ovakve riskantne ratne poslove. :

— Извоз аутомобила из Немачке повећао се у 1935 год. за 66% по количини, а за 40% по вредности. Извоз камиона се такође знатно повећао. Највише је. извезено 3 јужно-америчке земље, - =

БЛАГОСТАЊЕ

| " Бр. 48

— Austrija je u poslednje vreme uvezla oko 4000 rumunskih! svinja; ona. zato izvozi u: Rumuniju. pamučna. prediva: i tkiva, elektromotore i radio cevi, u: vrednosti 1,5; mil, šil:

— Između Rumunije i Bugarske- vode. se: ppagovori.o.jeds nom novom platnom. i trgovinskom sporazumu. Bugarska ртед=laže da uvezenu rumunsku naftu plaća pola slobodnim devizama, a pola u lejima koje bi stavili na raspoloženje bugarski baštovani koji rade u Rumuniji. Obračun bi se vršio tromesečno; razlika koja se ne bi mogla izmiriti ni baštovanskim lejima ni rumunskim izvozom u Bugarsku, plaćala bi se slobodnim devizama.

— Između Rumunije i Francuske bila. je zaključena kompenzacija francuskog aeronautičkog materijala rumunskim ku kuruzom. Kako je, međutim, Francuzima rumunski kukuruz preskup, oni sada predlažu da Rumunija mesto njega: da druge proizvode, naročito stoke; samo žito i nafta ne dolaze u.obzir.

— Kako javljaju. rumunski listovi, Mađari nude vrio. do<bre cene za rumunski kukuruz. Postoji sumnja da oni kupuju.za. talijanski račun; zato su rumunski trgovci upuceni da u. ugo= vore unesu potrebne klauzule da se roba ne bi prepredavala Italiji. __

— Mađarska namerava ida robni promet sa Italijom iredi na bazi privatnih kompenzacija. Ovim putem ona će dobijati iz Italije naročito pirinač, veštačku svilu i južno voće, a. zatim i poluizrađevine. Za to će, među ostalim, Italija dobijati mesečno 600 vagona mađarskog uglja. Mađarski prim za talijanske kompenzacione isporuke biće znatno niži od normalnih 25%. Trenutno se vode u Budimpešti pregovori o upotrebi starih mađarskih dugovanja od robnog prometa: za smanjenje mađarskog izvoznog viška, nastalog usled novih isporuka. Na tai. bi način nestalo dosadašnje razlike između starih i novih robnih potraživanja.

—- Министарство · финансија · издало. је“ нову наредбу“ по којој се плаћање за робу увезену: из Мађарске-има“ вр=шити искључиво полагањем динара на привремено везан“ ра= чун мађарских поверилаца код Народне банке.

— Светска трговина оружјем у сталном је порасту: Индекс волумена порастао је од 68 колики је био 1931, на 107. 1935. године,

— Коморско- веће новосадске трговачко-индустријске“ коморе тражи да се одреде премије-за извоз белог брашна“ Сматрају да би се на тај начин омогућио извоз од 500 ва“ гона- годишње. И то комора сматра заступањем националноекономских · интереса 2

— Питање увоза сувог грожђа из - Грчке понова јегак= туелно. По свему судећи ми-омо-се последњим трговинским“ уговором обавезали Грдима да -преузмемо 300 вагона сувог“ грожђа. Противу. овога, сасвим оправдано, устали“ су све виноградарски крајеви. Ми сматрамо да ову концесију ни смо морали учинити, Ради одржавања минималног извоза за-који добијамо већим делом бонове, који се врло споро-и“ уз знатне губитке-на курсу реализују, ми смо принуђени да“ увозимо већином-производе које ту довољној количини имамо у земљи.

— Енглеска тражи од 18 новембра уверење о пореклу за увоз робе из земаља које се нису придружиле санкцијама против Италије, т.ј, Немачке, Аустрије, Мађарске, Швајцар= ске са Лихтенштајном и Албаније. Одредба не важи“ за злата“ и- сребро у полугама, новине, часописе; књиге, ноте и“мапе

— У Копенхагену је између 13 и-15 овог месеца oD“ жана међународна. конференција о: дрвету: На њој су узели учешћа. претставници. извозника дрвета из Финске, Југосла=“ вије, Аустрије, Пољске, Румуније, Шведске; Чехословачке“ и“

_ Русије. Одлучено је да се понуда извоза сеченог дрвета“

прилагоди потребама и закључен је споразум којим су извозне количине поменутих земаља смањене на ниво испод) количина у 1934 и 1935 години;