Народно благостање

23. новембар 19535.

— Прашка »РПје: Мамзећане доноси, да је пословање у Бечу, упркос мртвој. сезони, врло. живо. То; се доводи у везу са посредништвом Аустрије у снабдевању Италије, нарочито угљем, металима, памуком, уљима, живом и кромпиром,: Највећи. број закључака врши. се у девизама и ши- — Немачки извоз- цемента: износио је за: првих девет месеци 1935. год. 3794 хиљ; тона према“ 178,2 хиљ; у: истом“ раздобљу: лањске године. Вредност извоза: била“ је 5,5 мил: марака. према. 2,6 мил. лане. Нарочито: је порастао извоз цемента у. Бразилију, Венецуелу и Британску: западну. Африку: == Очекује - се "да ће Румунија због тога што: Народне банка: нема довољно девиза, обуставити увоз из неких др. жава за 15 дана. Га обустава неће вредети за државе Мале Антанте-м- Балканског споразума:

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

—-U- sarajevskoj banovinskoj tkaonici ćilima- regulisani su-radni: odnosi posebnim · pravilnikom. Pravilnik: predviđa: ošmočasovni: rad; prekovremeni rad. plaća se za 50%, a nedeljom i. praznikom. za. 100% više od: normalnog: Radnik: stiče“ stalnost posle: 3 godine: rada. Minimalna nadnica': utvrđena' je=na-23 dinara. Plaćen: godišnji odmor od 8-—20:dana; prema“ godinama: rada, prižnat je: samo. stalnim radnicima.

— Prema izveštaju Središnjeg ureda za osiguranje radnika, bilo je u I. polgođu o. g. u ambulantama i ordinacijama: lekara okružnih ureda i privatio-društvenih bolesničkih blagajni: ukupno 778.164 slučaja lečenja. Kod bolesničke: blagajne »Merkur«-lečilo se u prvih osam meseci 82.129 osoba (ovde nisu-uračunati porodični članovi radnika i nameštenika).

Usled bolesti postalo je nesposobno za privredu·138.628· osoba, od kojih 100.901 muških i 37.727 ženskih. Pored toga bilo je još 10.557 nesposobnih za rad koji su preostali na lečenju iz prošle godine.

U bolnice na lečenje bilo ie upućeno 20.754 osiguranika; na sanatorijsko, oporavilišno i banjsko. lečenje u zdravstvenim. ustanovama Središnjeg ureda 1.525, na lečenje u banjama:· 485, a na promenu boravka 671. U rodilištima su lečene· 334· porodilje. Prošečno 12.000 radnika dnevno uživalo je Рорк radničkog osigurahija, ; |

U ime hranarine isplaćeno je bolesnim radnicima i i nameštenicima 29,190.191.69 dinara. Broj izlečenih koji su uživali: novčanu potporu iznosi 113.788 radnika, iz bolnice je 'otpušteno 19:612, iz zdravstvenih ustanova Središnjeg ureda ·(sanatorij|umi,· oporavilišta).1.299, a. iz-banjskih Тес та 410. Нгапатпе је 12= dato 2а::1,762 640 ћгапапп5јић дапа, !ебепје 'и-> bolnici iznosi” 338.137 bolničkih. dana. Lečenje u sanatorijima-i oporavilištimaSredišnjeg ureda iznosi 60297 opskrbnih:dana, a oni na :bahj= skom.lečenju 9.874... Članovi koji su bili na promeni boravka lečili. su se 4.230 dana.

Bolesnim radnicima. i nameštenicima: (bez porodilja)' isplaćeno je novčane potpore ukupno 30,246.069.99 dinara: U ime troškova-za lečenje-u bolnicama. i sličnim. ustanovama 11,502.765.55 dinara. Ukupno je dakle izdato 41,748.835.54. di nara. Ovde nisu uneti troškovi izvesnih Боса: Које 05 ставе dostavile bolničke račune.

„Рогод ата !есепшт и ргуо роштоде 1здаво “је и те novčane. potpore 2,096 800.14. dinara, a. u ime pristojbe- prima= ljama 209.186.— dinara, što. ukupno iznosi 2,305.986.14 dinara.

Pored spomenutih potpora izdato je ustanovama radni-" čkog osiguranja za lečenje osiguranih. radnika i nameštenika (za lekare, bolničare itd.) 22,6091.501.79 dinara, a za lekove 19,171.204.49 dinara.

Broj: "umrlih osiguranih radnika. iznosi 1.527 (1.208: muških i 319 ženskih). Novini porodicama izdato је та: ровтеђве troškove 1,041.391.— dinara.

_ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 76:

— На састанку синдикалног радничког већа: у: Београду наведено-је- да има око 6.000 незапослених, које треба збринути преко- зиме. Тражено је-да се средства фонда Бер зе "рада у нзносу ол-42 мил: дин. употребе за: помагање не запослених:

НОВЧАРСТВО

— Urugvajski pezos· je- pao· sa- 26,99: fr. 11: Кон ко: је 42nosila njegova zakonska vrednost, na 6 fr. fr. Usled-toga уја=“ da. je. smanjila: njegovu zakonsku: vrednost na 12,06-fr; fr. i na toj. osnovi izvršila revalorizaciju· njegovog: metalnog: pokrića: Time. se- dobio- višak: od: 55- miliona– pezosa- (1.980- miliona- dinara) koji će-država-upotrebiti-za razduženjey javne ' radove u cilju- suzbijanja. nezaposlenosti i sanaciju ' banaka.

— U Franctiskoj je-od 1· januara: 1936 god: kamatna stopa-nacionalnih- štedionica. 2,75. mesto- dosadašnja: 3%.

— Дански министар привреде именован је комесаром“ банака у коме-ће својству вршити надзор н над Народном банком.

— Због оскудице у; страним девизама Румунија је укиг нула: трансфер: за- Француску; Енглеску; Холандију; Белгију; Шпанију, Португалију; Норвешку: и Египат.

= Италија - предузима све- оштрије мере- да спречи из= лажење капитала: из земље: Хапшења“и - кажњавања лица која“ су се огрешила о: девизне законе, објављују се преко штам= пе што се: доскора чинило-"ретко. Царинарнице су пооштри= ле контролу, да би спречиле кријумчарење новчаница. У иностранству се налази много талијанских новчаница чије је: апоорбовање отежано опадањем путничког саобраћаја ca Италијом и' ограничењем увоза новчаница. Ово је довело де уредбе: према којој се-до- 26 новембра новчанице од 1000 и 500: лира" могу“ легалним путем вратити у Италију; Исто вреди и за чекове за унутрашњи промет који се налазе“ у: иностранству: Од: уплата'код- Галијаноке банке, девизних банака или“ неког талијанског конзулата, створиће се бескаматни“ рачуни“ везаних лира» Сопственици неће моћи овим лирама“ да располажу слободно; ако дозволи девизна" централа, мбгу их употребити за куповину непокретности, хартија о; вредности и робе и за плаћање услуга.

— Ових дана почеће исплата потраживања чехосло“ вачких поданика од бивше Аустријске поштааске -штедиони=“ це. За сваких 100 старих аустријских круна платиће-се-41' ч. кр, Укупно има око 150 хиљ. поверилаца који потражују“ 419 мил. старих круна по уложним књижицама; чековима и“ текућим рачунима; .ту. су. урачунате н камате-које од“јула“ 1922 плаћа бечка Поштанска штедионица;

— Мађарска: све више: ограничава потребу: везаних“ пенга. До скора су. се могли употребити за куповање- хар= тија од вредности и непокретности и за-хипотекарне и“ пде словне кредите.. Затим је' куповање ефеката "ограничено само на оне хартије којима се тргује искључиво у земљи: Сада мађарска Народна банка намерава да'ослободи везане ку»“ понске пенге само за лично издржавање власника рачуна“ или за плаћање његовим намештеницима у земљи, ако су“ односне хартије» депоноване' код: неке - банке у: земљи илп иностранству. Не смеју се вршити“ трансакције којим" би мађарски поданик купио потраживања “у везаним“ пенгама“ неког страног повериоца; а да овај формално 'и даље остаје“ власником рачуна. То значи да је забрањено давање -кре“ дита мађарским поданицима, -код којих- би везана“ потражи“ вања странаца служила'као обезбеђење.

— Ради одбране свога злата које -се "од 30 октобра“ до 8 новембра “смањило за 667 мил. фр. а следеће недеље најмање за исто толико; повисила је" Француска банка дис= контну: стопу са'3 на'4%.

— Наша Народна банка упутила-је у вези са“ санкци~“ јама против Италије позив нашим извозницима "да пријаве