Народно благостање

Страна 780

— У Белгији за првих 9 месецио.г. основана су 483 нова акционарскадруштва (440) са капиталом од 1050 мил. фр. (441). Капитал су повећала 172 друштва. (124) за износ од 1149 мил. фр. (341). Од 5599 друштава (5669) са капиталом од 31.867 мил. фр. (36.039) показало је добит 3349 друштава (3385) у износу од 1970 мил. фр. (2257). 2250 друштава (2284) завршило је са губитком од 833.7 мил. фр. (1140). Од добитка резервисано је за дивиденде 1511 мил. фр. (1622). Цифре у загради односе се на исти период у прошлој години. : ; — Bpoj незапослених у Аустрији мањи је 54 13%: 0, онога у истом времену прошле године.

— Као природна последица санкција настао је застој у трговини дрва. Тако је на пример „Шипад“ одлучио да од 400 досада периодично запослених радника отпусти по= ловину.

ТУРИЗАМ | .

— Од 400.606 фр. кредита датог од стране швајцарске владе за унапређивање туристичког промета са Енгле“ ском, искоришћено је само 174.000. |

из пословног СВЕТА Zborovi akcionarskih društava 1

30: novembar — Neptun, d. d. za kupaoničke: a higijenski 'sređaje, Zagreb. (redovan). | | | i 2 decembar — Una. dioničko društvo: za: mdustriju: drva. u Zagrebu (redovan). — Jugoforest opće privredno d. d. u Zagrebu (redovan).

7 decembar — w7Sjedinjene tvornice konoplja i · užarske тође d. d. Zagreb, Praška ul. 6 (redovan).

S decepibar — Nevenka, umetni mlin d. d., Marfijanec (redovan). - |

10 decembar — S. Šmidek i sinovi d. d. u likvidaciji, Nova: Gradiška (redovan). У

14 decembar — јЈисо-ошта 44. — Beograđ (koji je prvobitno zakazan za 23 novembar 1935, redovan).

20 decembar — Anglo-jugoslavensko petrolejsko d. d, za rafiniranje i promet petrolejem i inim bitumenskim proizvo dima u Zagrebu (redovan).

23. decembar — Priviegovano akcionarsko društvo za izvoz zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije (redovan).

28 decembar — Društvo „Ta-Ta” a. d. (redovan).

_тресомави! reg:star

· Srpska fabrika stakla a. d. u Beogradu, upis članova upravnog odbora g. 2. 112. Kerbica Aladara, dr. Đorđevića Dušana i Stojadinovića Nikole i upis člana nadzornog odbora g.

· Pfefera Đure. — Kreditna banka u St. Pazovi а. d., upis čldnova upravnog odbora g. g. Dragojevića Živka i Orčija Ži-

vana i upis promene čI. 8 društvenih pravila. — Bruner auto

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 49 trgovačko d. 4. u Zagrebu, upis pretsednika upravnog odbora с. Vajsa. Oskara. — Šumska industrija Pale d. d. u Zagrebu, upis člana. upravnog: odbora g. Paulića Frana.

РАЗНО

— са енглеске стране дато је обавештење да продаја бродова Италији није забрањена.

— Добрдвољна радна служба у Аустрији спроводи се у 125 лагера са 5989 радника.

— Дамен-фризери у Београду одржали су конгргс и тражили од Министра трговине и индустрије да њихов занат, због велике специјализираности и потребе широже стручне спреме, издвоји из берберског. Исто тако тражили су да се путем Уредбе питање шегрта регулише тако, да један мајстор у периоду од три године не сме држати више од два ученика, каб и да се за услуге фризерске и берберске струке одреде минималне цене.

— Упосљење пензионера и коначно решење пензионерског питања претставља код нас један од врло тешких проблема. Становиште које је заузео нови предлог финансијскок закона делимично је тачно. Исправна је забрана упосљења личних пеазионера било државних, било самоуправних у државној служби, само је штета што се та забрзна че протеже и на самоуправну службу. То би било исправ= није тим више што не постоји никаква разлика између једне и друге. Обе плаћа народ порезима.

| Једино потпуно исправно решење било би у томе да се пензионерима дају пензије од којих могу да живе а ха се у државну и самоуправну службу узимају млађи људи који и онако вемају друге зараде.

== Белгијски министар претседник Ван Зеланд имао је велики успех у Парламенту бранећи примену савкција. Одговарајући на интерпелацију једног либералног посланика у кбрист Италије, он је нарочито подвукао да су санкције против Италије преседан који необичео много диже углед Друштва варода у очима малих народа.

— На универзитету у Лијежу је дошло до врло бучних демонстрација приликом једне конференције о савкцијама против Италије, којом приликом је католичка омладина онемогућила владине говорнике. Демонстрације су се пре= неле и ба улицу где је дошло до сукоба између манифестаната: и: социјалистичке омладине. Рањено је око двадесет лица.

: — Због санкција наше пограничне царинске власти биле су забраниле слободан промет између Задра и чаших пограничних. места. По налогу Министарства финансија та забрана је, с обзиром на. специјалну конвенцију која је закључена између наше државе и Италије 1924 г., дигаута.

" = Према статистици коју је објавио Међународни биро за рад, на једног «студента у Румунији долазе 508 станавника, у Грчкој. 774, у Мађарској 546, у Холандији 636, у Шведској 542, у Немачкој 506, у Сједињеним Америчким Државама 127 и у Литви 224 становника.

5 i У а тв о

_ ко!

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 НОВЕМБРА 1935Г. | Оптицај новчаница је у прошлој недељи поновно смањен за 71,4 мил, динара. У исто време "повећао се сток кованог новца код Народне банке за 23,6 мил. динара, Укуп-

но смањење платежних сретстава износи дакле 95 мил. Ин- · _ она пренела на неки други фондовски рачун или да их је _ продала у једној партији ван берзе. Злато у касама :се по-

потврђује нашу тезу да наша привреда није требала 1 ми- · већало за 7,3 мил. на 1307,6' "мил. динара, док је у исто

тересантно је стално повећање кованог новца у Народној банци. Њен сток износи већ 310,4 мил. динара. ТО само

УУНКТУРА

лијарду која је кскована. С друге стране то повећање показује да га је Народна банка престала натурати привреди него га замењује новчаницама. Важније је још смањење хартија од вредности за 10 мил. динара. Како Народна банка није ништа на берзи продавала, то је могуће да их је