Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 771

30. новембар 1935.

Из Уредништва МИА а Пе =

ИДЕМО ЛИ У СУСРЕТ ПОВРАЂАЈУ СЕЉАЧКОГ БЛАГОСТАЊА2

Трајан и снажан скок цена пољопривредних производа у целом свету и код нас |.

IL KAKO И ЗАШТО СКОК ЦЕНА У СВЕТУ

Из најновијег извештаја Друштва народа о стању светске привреде у октобру запажа се, да су у порасту цене на велико и трошкови живота последњих месеци у већини земаља. Изузетак чине само оне земље, које се још увек чврсто држе дефлационе политике. Али упркос овој смањење нивоа цена бива све мање и код неких је на путу да се претвори у пораст, као што је случај у Швајцарској, Холандији итд. Садањи пораст цена на велико, који је обухватио не само индустријске него и пољопривредне производе, има неколико узрока. Цене индустријских сировина и извесног броја производа расту због великих поруџбина у индустрији наоружања, која у целоме свету ради пуним капацитетом. Услед тога смањују се залихе и ствара један од предуслова за сталније оздрављење прилика на светском тржишту. Свакако, извесну улогу игра и организованост понудекоја је проведена код свих важнијих индустријских сировина и производа. Сасвим други случај је код аграрних производа. Скок њихових цена последица је углавном смањене понуде услед слабог овогодишњег рода и неповољних изгледа за род многих производа у наредној години. Највећи пораст цена показује сточна храна. У вези с тим скочиле суи цене стоке и сточарских производа. Повећање цене хлебних жита има три разлога: 1) неповољну жетву у С. А. Д., која ће и у овој кампањи бити принуђене да увезу знатне количине; 2) страдање квалитета 60% канадског приноса услед црне рђе; 3) неповољне изгледе за идућу жетву у Аргентини. Из тих разлога Међународни пољопривредни институт у Риму рачуна да ће ова година значити преокрет на светском тржишту шшенице у смислу остварења неопходних предуслова за трајније 0оз-

И КОД НАС СУ ЦЕНЕ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ПРОИЗВОДА СКОЧИЛЕ ЗА 40% НАД ИНДУСТРИЈСКИМ

М наша земља спада у ред оних код којих су последњих месеци цене у знатном порасту. Повећање цена код Bac је почело августа месеца. Индекс Народне банке биљних производа у октобру био је 81.6 према 58.8 у истом месецу 1934 г:; сточних производа 56.2 према 54 у септембру о. г.; минералних 81, индустријских 68.8; општи индекс 70.0 према 67.8 у септембру. Као што видимо, највећи скок показују биљни производи. Док смо све до августа месеца имали маказе цена на штету биљних производа, у септембру и октобру ове су се отвориле на штету индустријских. У октобру индекс куповне снаге биљних за индустријске про-

_ изводе био је 118,6 према 89,0 у истом месецу 1934.

одржи на постигнутом нивоу.

_ у размени добара са иностранством. 'У октобру

Уа]

дрављење. Ако би се могло говорити о претераном оптимизму — с обзиром на низ других околности од којих такође зависи развој прилика на тржишту пшенице — не би се могло рећи, да је ово гледиште у основи погрешно. .

Поред ове две групе најважнијих пољопривредних производа, трећа — индустријске биљке бележи највеће повећање цена, које систематски | траје више месеци. У овој групи изузетак чини једино памук, али овај успева да се упркос свему Поред општег узрока порасту цена — тражње за потребе ·„индустрије наоружања — код ових има и специфичних. За пораст цене лана разлог лежи у форсирању производње и употребе као сурогата памука; цена кудеље расте под утицајем забране извоза из Италије; хоса цене уљаних плодова тумачи се по- · већаном употребом уља услед високе цене масти; вуна скаче због мање производње услед смањења бројног стања оваца у свету због суше итд.

Хоса је, дакле обухватила све најважније пољопривредне и индустријске производе, нарочито сировине и полупрерађевине. Њихов скок је знатно већи од онога готових производа. Скок: цена ових производа био је тако снажан да је произвео скакање општег нивоа цена у свету. Сем тога, код појединих земаља постоје и други разлози скака- | њу цена. Природно је, да су цене највише скочиле у земљама, које воде политику широког ограничавања увоза и које су упућене на увоз производа чије су цене, највише скочиле. То важи за Мађарску, Италију, Јапан, Румунију, Швајцарску итд. У Сједињеним Америчким Државама пораст цена је последица врло живе коњунктурне политике:

ЗА ГОДИНУ ДАНА И СТОЈЕ 18.3%

год. и 72.5 у 1933 години. Сасвим је други случај код сточарских производа; између њих и инду. стријских производа стоје још увек знатно отворене маказе. Скок цена индустријских производа и код нас је спорији од онога аграрних што иде у прилог јачању куповне снаге села. И код кретања цена извозних и увозних производа имамо појаву затварања маказа, односно побољшања положаја

месецу индекс цена извозних производа био је 66.9, а увозних 72.0. Разлика износи 4.1 поена, док је ова у истом месецу 1934 год. била 5.3, а 1933 год. 15.2 поена.

Према подацима „Индекса“ загребачке раж