Народно благостање

30. новембар 1935.

обраћај (писама, препорука, пакета итд.) унутрашњи и са иностранством повећао се са 455.5 у 1933 на 488.9 мил. ком., али ово повећање отпада искључиво qa обична писма, док се код регистрованих пошиљака показује и даље опадање, Телеграфски саобраћај је наставио опадање и лане. Телефонски саобраћај у унутрашњем промету показује пораст, али овај оппада искључиво на градске разговоре, док је број међуградских опао за 124.806. У промету са иностранством телефонски саобраћај бележи опадање. Опао је такође и радио-телеграфски промет. Број телефона у саобраћају повећао се само за 22 на 1300, а телефонских претплатника за. 2.808 на 45.414. У извештају се аапомиње да „у свима већим градовима постоји знатан број молби за постављање нових телефона, којима из техничких разлога није било

могуће изићи у сусрет“. Напомиње се, да се осећа и све

већа потреба нових телефонских линија. Број особља смањио се за 1% са 14.296 на 13,972, док се промет повеБао за 55.2 милиона јединица на 661.0. Радиофонија је остала на истом нивоу како у погледу броја станица, тако и њихове јачине. У досадањим годишњим извештајима управа је повећавање поштанских такса правдала жељом да заустави смањивање прихода. Сада констатује да су „лове бање такса с једне и привредна депресија с друге стране, имали за последицу смањење промета особито свих регистрованих пошиљака" тј. оних, које дају најбољи приход. Бруто приход прошле године био је 507.2 мил. дин. или 22.6 односно 5% виши од онога у 1933, док се расход повећао само за 3,3 на 3495 мил. дин. Вишак прихода над расходима био је 157.6 мил. дин. или 28.6 више од онога у 1933. Док је у 1933 вишак прихода претстављао 21% бруто прихода, у прошлој години овај проценат попео се на 31%. Овакав резултат постигнут је благодарећи томе што је из буЏета расхода избачен и последњи издатак за инвестиције и побољшање службе.

Упркос све већем вишку прихода торњи подаци пока= зују систематско погоршавање поштанско-телеграфско-телефеаског саобраћаја. Горњом изјавом г. министар је изрекао објективну и оштру критику на целокупни досадашњи рад, коју није нико рекао у оваквој форми. Ми бисмо радо у томе видели знак, да се жели поћи другим, бољим путем. Али оно у чему се не бисмо могли сложити са г. министром јесте, да је држава у поште уложила огромну суму новаца из које мора захтевати и извесну добит. Држава је исто тако уложила велике суме у железнице, болнице, школе итд. По тој логици она би и од ових установа са истим правом могла да тражи добит. Какав би н. пр, изгледао паш железнички саобраћај када би држава тражила укамаћење уложеног капитала2 '

Поште уистини претстављају економско предузеће, али под извесним околностима њихова експлоатација претставља више јавну функцију, него газдовање. Те су околно“ сти 1) монопол (регал) и 2) задовољавање најелементарпи» јих потреба и полукултурног човека (писмоносна пошта). Ове две околности налажу да се поштама не управља по "привредним принципима, већ no принципима доброг функционисања јавне службе, односио не по принципу рентабилитета, већ према куповној снази становништва.

Пошта на данашњем ступњу културе претставља са-

обраћајни инструменат без кога се не могу замислити ви живот ви рад цивилизованог човека. Пренос мисли и речи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 773

претставља једну од најосновнијих потреба садашњице. На, пољу приближавања простора и људи у послератном периоду учињен је огроман напредак у чему су поште имале знатнога удела. Наше поште, међутим, већ неколико година пре стале су да врше ичвестиције и издатке за побољшање и разграњивање своје службе. Код извесних облика поштанског саобраћаја редукција издатака значила је уједно смањивање прихода. Резултат је био рђаво вршење функције. Неразуме љиво је нпр. како се код поштанског особља (кад се зна да у поређењу са осталим европским земљама у погледу броја овога наше поште стоје на последњем месту) могла вршити редукција и спроводити штедња. По тој логици могла би се вршити редукција и у служби јавне безбедности, До« кле се дотерало у погледу броја особља, најбоље се види по томе, што за предају писма иатересенту у Београду треба дупло времена од онога за које је писмо авионом стигло од Париза до Београда. Служба трпи од недовољне радне снаге, Постоје и друге, мање важне службе са гледишта општости, као што су на пр. радио. Код ових се истиче културни значај. Па и овде је неразумљиво брисање инвестиција. Економски посматрана, инвестиција аије издатак. Напротив, полазну тачку ове чини увећање прихода. Отуда у овоме делу држава је као привредник водила политику противну основним принципима привређивања. :

Целокупна финансијска политика последњих година имала је главни циљ, да истера што већи вишак прихода без обзира на потребе поштанског, т. и Т. саобраћаја и његових корисника, Та политика прошла је кроз три периода: први је било смањивање инвестиционих издатака, други повећавање поштанских такса, трећи потпуно: укидање инвестицисвих и смањивање личних издатака. Све ове мере пале су у време када је и привредна депресија почела неповољно да утиче на поштанско-телеграфско-телефонски саобраћај. У опадању промета повећање такса имало је врло великог удела. Према предратном стању динар је депресиран 15 пута, Већина животних намирница па и многих других производа данас су испод предратног паритета. Држава, међутим, у овом погледу чини изузетак. Њене услуге веће су за 15: до 20: пута. На тај начин са квотом повећања цена држава је отишла даље него ли приватни предузетници. Поштанске таксе су данас високе и апсолутно, тј, према детресијацији динара, и релативно, одн. према куповној снази становништва. У односу на садашњу куповну снагу широких народних слојева: поштанске услуге за огроман број постале су неприступачне. У несразмери ових такса према куповној снази лежи главни узрок опадању промета. Железнице су биле прве, које су ово увиделе. Сада је ред да то исто учине и поште.

Повећавање вишка прихода погоршавањем услуга И изостављањем репродуктивних издатака претставља крајње фискализам. Начелно, у свету данас не постоји проблем немања капитала за продуктивне инвестиције. Брисање ових не може се мотивисати нити немањем капитала нити штедњом. Нека се поште претворе у самостално правно тело, које Be за узете зајмове гарантовати целим својим инвентаром — ми не сумњамо да би капитала нашле одмах. Инвестиције и особље две су ствари без којих се нормално функционисање поште не може обезбедити. А то се свакако не може постићи крпарењем као што је то рекао г. министар. Нити. се економски критеријум може уносити у каритативне од“ oce, Kao ни каритативни критеријум у економске односе.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

И ДАлгло- Ке хослоњеа чи ка appear кредитне ocaja сфилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати. Врши све банкарске послоте у земљи н иностранству. Издаје сефове под закуп,