Народно благостање

_Страна 774

Poznata uredba o» klirinškim uputnicama primenjena je i na naša klirinška potraživanja u Nemačkoj i 25 t. m. počelo ie ; da se trguje tim papirima na „našim Bomamaı kao. što je nešto malo ranije bio slučaj sa tali„„janskim klirinškim uputnicama. Novine javljaju da je istovreалпепо Narodna banka obustavila dalje lombardovanje i eskon„tovanje klirinških potraživanja u markama naših izvoznika. · Omogućavanje našim izvoznicima da svoja klirinška po„ „iraživanja. prodaju na berzi — a kupci mogu biti samo uvoznici robe iz dotične zemlje, pošto je to robni kliring — može да ита dva. cilja:

:: a) da što pre unovče svoja potraživanja u markama koja pretstavljaju njihov obrtni kapital i b) da se potpomogne uvoz zemlje koja duguje po kliringu.

: Drugi se cilj može postići samo u slučaju da klirinške uputnice stoje niže no što je obračunski kurs po kliringu i to u :meri koja. pruža dovoljnu premiju za povlačenje robe iz do:'rie zemlje ili dovolinu kompenzaciju za veće cene u njoj. . Narodna banka je obiavila da neće dopustiti da klirinške uputnice padnu više od 15% od ugovorenog klirinškog sjkurša, Taj se kurs dobija od kurseva dinara i marke na ciriškoi berzi. Kako su oba kursa već odavna stabilna, to i klirinški _ obračunski kurs iznosi odavno nepromenjeno 17,70 dinara za jednu marku. Po odbitku provizije i troškova Narodne banke „Кита klirinške uputnice ne sme pasti ispod 14,80 din. u Znači da uvoznik ima danas premiju od 15%. Za ranije uvezenu.robu to je za njega čista dobit, a za izvoznika gubitak. _ Ali kako je izvoznik do sada plaćao približno istu sumu Narod„noj banci, to se njegov položaji ne menia, niti bi postojao „ razlog za зтапјепје cena artikala koji se izvoze u Nemačku. пе О stvari osnivanje klirinških uputnica u markama svodi na to da Narodna banka ustupa dobit koju ima na tome poslu, kupcima klirinških uputnica — uvoznicima. i Naše potraživanie po kliringu od Nemačke iznosi 365 = mil опа dinara. Veliki deo toga je otkupila Narodna banka. anas kad je svuda napušteno zlatno devizno važenje i kad se strahuje i od deviza koje glase na zlato, a s obzirom na velike gubitke koje su pretrpele novčanične banke od 1931 goi; ne na svojim potraživanjima na sfrani, prirodno je da se „kod. odgovornih upravljača Narodne banke pojavljuje izvestan . strah .od “velikog iznosa sopstvenog potraživanja u markama. _Mi već odavno zastupamo gledište da ne postoji nikakva opasnost depresijacije marke. Kurs marke i dmara u Cirihu stoji _ „pod iskliučivim utica{em odnosnih novčaničnih banaka. To su kursevi, slobodnih potraživanja u markama i dinarima, a njih niko nema, te ih sledstveno niko ne može ni da nudi. lako su tali oblici dinara i marke pretrpeli prilične promene, ipak su „kursevi dinara i marke u Cirihu ostali nepromenjeni. To će | i U buduće slučaj. Čak je i švajcarski franak počeo da se „koleba, ali ovi kursevi ne, плу Poznato je da naši uvoznici povlače robu iz inostranstva 4 naročito iz Nemačke na kredit i da uopšte plaćaju vrlo „sporo. Pretpostavlja se da će premija od 15%. da dejstvuje kao _Dotstrek da požure sa svojim plaćanjima. Ubrzanim plaćanjem „smanjiće se naše potraživanje po markama čiji se iznos takođe ne može da predvidi. 0 Ali, ako bi ponuda klirinških upufnica bila: veća” no . iražnja, onda će kurs njihov težiti ispod 14,80. U tom slučaju „će Narodna banka morati da kupuje na berzi uputnice, iako je „ obustavila Jombardovanje i kupovanje neposredno od izvoznika. Možda neće morati da kupuje ceo iznos već samo Мак Кој „pritiskuje kurseve ispod 14,80. Ako bi morala da kupi ceo iznos,

_ Nemačke klriaške upuatnice

HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

ДОГ ABAJ И И ПРОБЛЕ МИ

Бр, 49

onda bi se za Narodnu banku uspostavio status kvo ante, ali ipak s tom razlikom da joj se gubitak izvoznika neće moći više pripisati u greh, jer će on biti rezultat ponude i tražnje na berzi. |

атар вон ЛИ Рата РС ОТА. T. > о ји --=-=--------- | Јатцхепје vojvođanskih banala

izdalo je ovih dana pregied razvoja stanja štednih uložaka od 31-XiI 1919 do, konca 1934 godine koji pokazuje sledeću sliku:

"Tragedija banaka

замевизареераатманиселим [Раље пен поена КЕ

koncem: mil. din. 1919 75,9 1920 113,6 1921 186,3 1922 229,2 _ 1923 216,2 | 1924 415,3 1925 647,7 1926 945,5 1927 1108,4 1928 1174,0 1929 1298.3 1930. 1424,2 1931 1245,4 1932 828,7 1933 803,4 1934 745,4

Gornja tabela pretstavlja dokumenat za istoriju naše na– rodne privrede. Stanje uloga nije nikako u srazmeri sa bogatstvom i površinom Vojvodine. Razloge tome treba tražiti u velikom broju fililala nevojvođanskih banaka čiji ulošci nisu ovde naznačeni. Osim toga Vojvodina ikao produktivna pokrajina nije bila suficitarna kapitalom. Poznato je da se štedni kapital stvara više u pasivnim krajevima. U krajevima sa lakom proizvodnjom je štednja manje razvijena jer |e potreba za obrtnim kapitalom i investicijama mnogo veća. Iz tih razloga gornja tabela ne pokazuje iznos formiranogz kapitala u Vojvo-

· dini nego pretstavlja indikaciju o njegovoj evoluciji. .

Kao što se vidi vojvođanske banke su ušle u Jugoslaviju gotovo bez uloga na štednju; iznosili su svega 75,9 mil. dinara. То пагаупо nije nikakav loš znak, jer je jedini razlog tome u depresijaciji krune. Od 1920 do 1922 ulozi na štednju su u stalnom, doduše relativno slabom porastu, iako je baš to bilo doba maksimalnog prosperiteta u poljoprivredi. Razlog za to treba tražiti u nepoverenju prema dinaru koje |e onda bilo vrlo veliko i, kao što je razumljivo, onemogućavalo štednju. Od početka 1923 g. provodi se kod nas takozvana politika snaženja dinara. Već nakon dve godine 1. |. koncem 1924 nastaje povećanje štednih uloga u mnogo većem razmeru. To traje do 1928 g. Tu se postavlja iedno vrlo interesantno pitanje: koji su ulagači iskoristili deflaciju nastalu snaženjem dinata? O tome se danas vrlo često govori i kao što se vidi iz gornje fabele, mnogo se preteruje. Kao što je poznato politika snaženja dinara trajala je do konca 1925 godine, dakle ie i razumljivo da su samo oni koji su dotle uložili u banke, mogli iskoristiti i time nastalu deflaciju. Takvi ulozi iznose svega 647,5 mil. dinara. Svi ostali ulagači nisu od nje imali nikakve koristi. Od 1928 povećanje uloga vrši se u manjem razmeru sve do sredine 1931 godine. Godine 1930 bio je ne samo u poljoprivredi nego i u svim ostalim. privrednim granama kod nas najveći prosperitet. Ulošci na koncu iznose 1424,2 mil. dinara. U maju 19931 godine, pre po-

" Četka krize ulozi su se popeli na 1492,9 mil. što pretstavlja ma-–

ksimum, jer su već idućeg meseca pali na 14587 ти. dinara. Otada 0 O Род o krize DO

s